Pročitaj mi članakPandemija korona virusa je dodatno razgolitila i zaoštrila neke od višedecenijskih problema, kao što je rastuća socijalna nejednakost.
Тако је богатство најимућнијих Американаца у децембру достигло четири хиљаде милијарди долара, што је повећање за 36 одсто од средине марта када је пандемија почела да узима маха, наводи вашингтонски Институт за политичке студије (The Institute for Policy Studies).
Истовремено, 40,8 милиона њихових суграђана је пролетос тражило накнаду за незапослене, преноси „Њујорк тајмс“ (The New York Times).
Најбогатији човек на свету Џеф Безос је на почетку године, пре пандемије, поседовао 115 милијарди долара да би због наглог раста онлајн трговине његов иметак у децембру, према подацима Блумберга, достигао 182 милијарде, а у једном тренутку је премашио и 200 милијарди долара, јер је вредност акција његове компаније порасла за 80 одсто.
Гарет Гундерсон упозорава да ће у наредне три године доћи до највећег трансфера богатства у историји
Према подацима „Гардијана“ (Gurdian), Амазон је у једном тренутку продавао робе у вредности од 11 хиљада долара у секунди.
Још драстичније повећање богатства је забележио власник Тесле Илон Маск (Ellon Musk) – са 24 милијарде долара у марту на 141,4 милијарде у децембру захваљујући расту деоница његове компаније Тесла за астрономских 677 процената.
Због тога, по речима Гарета Гундерсона (Garrett), аутора бестселера „Убијање светих крава: Превазилажење финансијских митова који уништавају ваш просперитет“ (Killing Sacred Cows: Overcoming the Financial Myths That Are Destroying Your Prosperity), у наредних неколико година предстоји највећа прерасподела богатства у историји.
Онлајн економија и примат Big Techa
Због физичких ограничења па и затварања економских активности (lockdown), многе од њих су пребачене у дигиталну сферу, као што је онлајн трговина. То су искористиле велике технолошке компаније (Big Tech), које су одраније критиковане због монополизације.
Како истиче Филип Стаб (Пхилипп Стааб), професор социологије о будућности рада на Универзитету Хумболт, оне су на почетку пандемије уживале и симпатије, јер је Амазон осигурао дистрибуцију маски, Алфабетов Верили (Алпхабет’с Верилy) је успоставио механизам за теситрање вируса у Калифорнији, а Епл (Аппле) и Гугл (Гоогле) су направили апликацију за праћење контаката заражених короном на националном нивоу, који при том води рачуна о приватности корисника.
То звучи као добра вест, али, по мишљењу Стаба, ови примери не само да показују непрестани раст инфраструктурне моћи Биг Тецха, већ и њихово присвајање „темељне економије“ роба и услуга критичних за свакодневну репродукцију друштва.
„Ово је сфера, конвенционално, јавних добара и услуга – без супарништва – које пружају јавне институције, а не приватне корпорације,“ истиче професор Универзитета Хумболт.
Наиме, водеће компаније „дигиталног капитализма“ све више залазе у јавни домен.
Наплата ренти трећим добављачима
Како преноси „Соушл Јуроп“ (Social Europe), менаџер немачке јавне железничке компаније Дојче бан (Deutsche Bahn), рекао је да се прибојава превеликог уплитања Амазона.
Немачка аутомобилска индустрија годинама расправља о таквим сценаријима, имајући у виду пре свега улогу Гугла и других компанија.
Ово незаустављиво ширење Big Techa је у основи само продужетак нашег свакодневног искуства у коме све више времена проводимо користећи смартфоне и друге уређаје.
Уколико, на пример, тражимо производе или вести преко Гугла, он наплаћује провизију од њихових твораца кроз циљано рекламирање. Уколико купујемо преко преко Аппле Апп Сторе или Амазона, ове компаније узимају део прихода од трећих добављача.
Како наводи Стаб, овај модел „гиг економије“ – посредовање у формално независним активностима на дигиталним платформама – заснован је на тражењу ренте од тржишних трансакција. То значи да је профит остварен на овај начин – непродуктивни приход.
Иако је изазвала незадовољство у поједним секторима, као што је протест класичне такси индустрије против Убера, ова логика постаје све више парадигма трансформације касног индустријског капитализма.
Big Tech постале тржиште само по себи
Са интеграцијом нових категорија производа и трећих добављача, као и све агресивнијим аквизицијама, ове велике технолошке компаније, по речима Стаба, у ствари, присвајају тржишта којима служе.
„Водеће компаније комерцијалног интернета заправо не послују на тржиштима: оне саме су та тржишта,“ истиче Стаб.
Он додаје да за разлику од класичних монопола где су потрошачи пре свега оштећени због превисоких цена, ова нова врста присвајања тржишта се манифестује у четири врсте контроле. Често критикована информациона, кроз надгледање од стране Big Techa, само је први корак. Контрола приступа, цена и перфоманси постаје кључна.
То све више постаје путоказ за трансформацију целокупне економије и система социјалне заштите. Кључна иновација је, дакле, присвајање тржишта на коме се добија рента из поменутог економског циклуса.
Она се тешко опорезује и гомила као велике новчане резерве, које нису намењене за повећање зарада радника, већ инвестирање у ширење пословања.
То потврђује случај Амазона чији је власник Џеф (Jeff) Безос енормно увећао своје богатство за време пандемије, док су радници протестовали да им нису обезбеђени основни услови заштите од вируса на радном месту.
Покушај разбијања монопола: Од Рокфелера до Фејсбука
Забринуте због монополизације тржишта, у том контексту и рада, власти настоје повремено да ограниче моћ великих корпорација.
Тако су у децембру амерички федерални регулатори и 48 држава поднели две одвојене тужбе против Фејсбука (Facebook) наводећи да злоупотребљава своју доминацију на дигиталном тржишту сузбијајући тако конкуренцију.
Следи и поступак по тужби коју је у октобру поднело америчко Министарство правде и 11 савезних држава против Гугла (Google) да гуши конкуренцију како би задржао монопол у онлајн претраживању и оглашавању.
Америчке власти нису забринуте само због монополског понашања Фејсбука и Гугла. Све су учесталије истраге и других гиганата из технолошког сектора због сумње за монополско понашање, пре свега на четири међу њима, с озбиром да утичу на готово сваки аспект људског живота – од Еплове (Аппле) контроле заокруженог иОС екосистема до Амазоновог третмана независних продаваца на његовој платформи за онлајн трговину.
Последњи велики случај против монопола пре тога вођен је против Мајкрософта (Microsoft) крајем 1990-их и почетком 2000-их година.
У историји ће остати забележена тужба против „Стандард Оил-а“ Џона Рокфелера (John Rockfeller) због монопола почетком 20. века, која је сматрана највећом компанијом на свету у то време, јер је контролисала око 90 америчког тржишта нафте.
Одлуком Врховног суда САД из 1911. раздвојена је на 34 мање компаније у циљу обезбеђивања поштенијег надметања на нафтном тржишту.
Од њих су касније настали такође гиганти попут „Ексона“ (Exxon), „Шеврона“ (Chevron) и „Сауди Арамка“ (Aramco).
Амазонов ‘техно-феудализам’
Тако је бивши грчки министар финансија Јанис Варуфакис, који је са америчким сенатором Бернијем Сандерсом покренуо 2018. Прогресивну интернационалу, позвао на једнодневни бојкот Амазона у време великих распродаја на „црни петак“ под мотом „Маке Амазон паy“.
Према подацима „Гардијана“ (Gurdian), Амазон је у једном тренутку продавао робе у вредности од 11 хиљада долара у секунди.
„Бојкотујући Амазон оснажићете међународну коалицију радника и активиста,“ истакао је Варуфакис. „Амазон није пука компанија. То није само монополистичка мега-фирма. Он је много више и много горе од тога. То је стуб новог техно-феудализма,“ упозорио је бивши грчки министар.
Потом је око 400 светских политичара упутило почетком децембра писмо Безосу, као најбогатијем човеку на планети, позивајући га да његова компанија промени пословну праксу, а он понаша као глобални корпоративни грађанин.
Наводи се да свет „зна да Амазон може да приушти да плаћа своје раднике, трошкове заштите животне средине и порезе“, али да је компанија „избегла и заобишла да плати своје дугове према радницима, друштвима и планети“.
Међу потписницима писма су америчке прогресивне конгресменке Илхан Омар и Рашида Тлаиб (Rashida), затим потпредседница Европског парламента Хајди Хаутала, бивши лидер британских лабуриста Џереми Корбин (Jeremy Corbyn) и многи други политичари.
