Прочитај ми чланак
Када говоримо о вестима из Либије нужно је приметити један специфичан тренд – конкретне вести из те земље спорадично постају потпуно недоступне те из „полу-маинстреама“ тону дубоко у домену непроверених гласина, разних социјалних мрежа и генерално извора за које се не може тврдити да су веродостојни. Изгледа како се један те исти тренд понавља после сваког већег конфликта.
Сетимо се само прошлогодишњег пада Сиртеа и убиства пуковника Муамера Гадафија. Све што се догађало после било је готово у потпуности лишено неке конкретне медијске експозиције. Дословно преко ноћи је извршена транзиција од Либије у којој милион људи са зеленим заставама излази на улице Триполија, до „демократске“ Либије у којој мало ко зна шта се заправо дешава, укључујући и саме Либијце. У таквој ситуацији свака анализа постаје поприличан изазов, но, подучени претходним искуствима, могли бисмо рећи како се најзначајније ствари у Либији дешавају управо за време највеће медијске тишине.
Осврнимо се на тренутак на ситуацију око Бани Валида. Опсада овог града од којих 70,000 становника отпочела је почетком октобра ове године и након више недеља гранатирања и убијања цивила, наоружане групе упале су унутра и хаос је завладао још једним либијским градом. Обратимо за почетак пажњу на доступност информација – да није било неколико темељитих извјештаја руског РТ-а, понајвише захваљујући кореспондентици Паули Слиер, о опсади Бани Валида не би знали дословно ништа. Тојест знали би, али искључиво на основу Твиттер и Фејсбук порука те неколико блогова – другим речима, не из извора који се могу адекватно цитирати.
У свету медијске „контрапропаганда“ последње време постао је утицајан и ирански Прес ТВ, али они су такође одлучили прећутати целу причу око Бани Валида пре свега због тога што је „пад Либије“ тема око које се Иран изузетно лоше и неспретно поставио. С једне стране су свесни да је Либија доживјела агресију од истог агресора који прети и њима, с друге стране одлучили су да живе у илузији да су сви догађаји на северу Африке – па иу Либији – нека врста „исламског буђења“, можда чак и идеолошки наставак њихове револуције из 1979.
Тако то бива с револуцијама, оне су саме по себи поприлично егоцентричне. Но, ако у Ирану „стварно“ сматрају да је то тако, онда имају великих проблема у погледу геополитичке перцепције. Ако се пак ради о пропаганди, онда се ради о пропаганди – но, то је већ једна сасвим друга тема, у сваком случају, ирански медији неће бити ти који ће свет да информишу о актуелним збивањима у Либији.
Француска новинска агенција АФП објавила је неколико квалитетних извештаја, већином на основу разговора са људима из Бани Валида који су били присиљени да напусте град, но, њихови извјештаји нису заокупирала насловнице утицајних медија.
Вратимо се на Бани Валид и актуелно стање. Упркос томе што конкретне информације више нису расположиве, према последњим извештајима стање у том граду може се описати као хаотично. Наоружане групе ушле су унутра, стотине цивила је изгинуло – што од бомбардовања, што од директног сукоба, знатан број кућа и зграда је срушен или погођен те је остварен коначан циљ агресора на Бани Валид – град са релативном политичком аутономијом сада је још једно дисфункционално насеље у Сахари које никоме неће представљати ни идеолошку ни политичку претњу.
Према свему судећи, Бани Валид није био „упориште про-Гаддафи“ снага како се говорило, а говорило се примарно зато да би се оправдао напад на град на основу логике – свет је подржао рушење Гадафија, зашто не и његовог „задњег упоришта“?
Док је јавност била задовољна информацијом како нове демократске снаге доводе у ред „задње упориште“, у самом Бани Валиду страдавали су недужни цивили. Према појединим информацијама и од разног забрањеног оружја као што је нервни гас и бели фосфор.
Бани Валид није био упориште про-Гаддафи снага, бар не оних снага од којих и даље страхују нове власти у Триполију, али је био дом племена Варфала које је отворено подржао Гаддафија у рату прошле године.
Борбе за град релативно су утихнуле, а информације говоре како се становници полако враћају својим домовима – уколико нису срушени. Штавише, добар део града је срушен. АФП преноси како су запаљене школе, банке, чак и један мали музеј. Наоружане банде харају улицама града и упадају у куће, односећи сваку вредност.
У извјештају се такође наводи како су милитанти уклонили све про-Гадафијеве графите у граду и прекрили их с именима побуњеничких група из Мисрате. Агресија на Бани Валид чисти је облик барбарства, наоружаних бандита који ратују по ратном плијену, али и историјски ревизионизам који се намеће силом и оружјем.
У целој причи око Бани Валида нарочито је трагична и срамотна улога УН-а. Не само да УН није учинио ништа да би осудио агресију на Бани Валид, већ је њихов јучерашњи извјештај сам врхунац лицемјерја. У изјави која је објављена на УН страницама, а коју потписује специјални представник генералног секретара и шеф УН мисије подршке Либији (УНСМИЛ), Тарек Митри, истиче се како УН поздравља формирање нове либијске владе, шаљу се честитке у Триполи, док се по питању Бани Валида наводи:
„Догађаји у Бани Валиду показују хитну потребу да Либијци крену с дијалогом, раде заједно на националном помирењу и оснаже цивилне и безбедносне институције које би потврдиле власт либијске државе над својим националним територијем и осигурале заштиту свих цивила и стабилности земље. Овим путем такође се жели да потврди преданост УН-а демократској и просперитетној Либији као и пуна подршка новој влади и либијском народу у складу са мандатом резолуције УН Савјета Сигурности 2040 ”
Ове, и сличне изјаве које пристижу из УН-а, само нам показују колико смо се светлосних година удаљили од међународне институције која је била замишљена као непристрасно тело које ће спречавати – или у најмању руку – осуђивати агресију.
Која се порука шаље оваквим изјавама? Да је свака номинална „демократија“ (уз отворену тржишну економију, наравно) имуна чак и на критику? Вјеродостојност УН-а се распада због оваквих пристрасности.
Зар и УН-у смета чињеница да су на зидовима у Бани Валиду још увек стајали графити на којима се славила Џамахирија?
Да ли је то тај „злочин“ због којег су цивили заслужили овакву судбину? Тај насилни, глобално спонзорисани, ревизионизам је недопустив.
Но, не би било први пута у новијој историји да се агресивно и темељно бришу сви знакови и подсетници на „бивши систем“, постоје такве операције које су нама далеко познатије, али иу тим случајевима остаје отворено питање да ли су биле успешне. Идеје се не могу тек тако да пребришу, а тога би и нове либијске власти могле ускоро постати свесне.
Када говоримо о лојалистички снагама које су одане идеалима Зелене револуције – не нужно искључиво убијеном вођи, јер „Гаддафијева“ Либија била је далеко већа од самог Гадафија – оне вероватно нису у Бани Валиду већ се новим „демократским снагама“ налазе равно под носом, у Триполију, Бенгазију и другде.
Цела прича око убијеног америчког амбасадора Криса Стевенса ових дана поприма далеко прешироке димензије у којима долази до низа спекулација, но, поједини извори тврде како је Стевенс ликвидиран управо од стране тзв. „Про-Гадафијевих“ група. Штавише, један од релативно утицајних извора, лист Хинду објавио је јуче опсежан текст под насловом „Устанак либијског отпора“. У самом уводу се истиче:
„Упркос томе што је САД у стању порицања, имамо све разлоге да верујемо како иза убиства амбасадора Стевенса стоји група „Тахлуб”- покрет про-Гаддафијевих лојалиста. Спин доктори у САД-у све теже објашњавају шта се десило 11. септембра у Бенгазију када је убијен амбасадор Џон Кристофер Стевенс. Нико, укључујући моћне лобисте, политичаре, гуруе односа с јавношћу, мејннстрим медији, до сада није понудио кредибилну и логичну верзију ове трагедије ”.
С овом изјавом тешко је не сложити се. Чињеница је да се сваки облик „Зеленог отпора“ настоји под сваку цену „гурнути под тепих”, као да не постоји, јер циљ медијских манипулација је управо то – презентовати једну лажну слику о Либији, приказати је као земљу где нико није саосећао с убијеним диктатором, те како су данас сви сретни, весели – и што је најважније – бескрајно захвални свом анђелу чувару, НАТО, што их је спасао од те грозне диктатуре.
Зато вероватно никада нећемо да читамо о Зеленом отпору, јер присуство и активност про-Гаддафјевих лојалиста баца у воду целу помно скројену медијску илузију о новој демократској Либији и како народ ужива у благодетима „промене режима”.
Убиство америчког амбасадора само је последњи акт у агресивној, снажној и ефективној кампањи покрета који се назива „Тахлооб“.
Не спомињу их маинстреам медији, али Тахлооб је до сада извео низ напада укључујући и атентате, примарно против оних који су издали Гаддафија у његовим последњим данима.
Међу њиховим жртвама (Зеленог отпора) налази се Шукри Ганем, некад прослављени министар енергетике чије је беживотно тело пронађено како плута у Дунаву 29. априла. У класичној издаји, Ганем је променио страну, прикључио се НАТО-у и почео живети лагодан живот, прво у Лондону, затим у Бечу.
Мање од месец дана након убиства Ганема, покрет је преузео одговорност за убиство генерала Албаранија Шкала. Бивши војни заповедник Триполија оптужен је за демобилизацију 30,000 људи под његовом командом. Његов чин отворио је врата за улазак страних трупа у Триполи, резултирајући успехом операције Мермаид Давн коју је крунисала нецеремонијална пљачка престонице Триполија.
Још један познати пребјег био је онај команданта специјалних снага, Абдел-Фатах Ионис – он је такође убијен, као и судија који је истраживао његово убиство прошлог јуна.
Убиство амбасадора Стевенса означава оштру ескалацију кампање Зеленог отпора. Мотив је био очит, узевши у обзир улогу Вашингтона и велику улогу коју је амбасадор Стевенс одиграо у рушењу Гаддафија.
Неки други фактори можда су утицали на време самог напада. 6 дана пре напада у Бенгазију, Мауританија је изручила бившег шефа обавештајних служби из доба Гаддафија, Абдулаха Ал Сеноусија. Сеноуси је лоше одабрао и настојао се сакрити у главном граду Мауританије, Ноуахоту, где је одмах ухапшен након што је стигао 17. март У време његовог хапшења, Мауританија је била чврсто у крилу западног кампа.
Упркос томе што Зелени покрет није преузео одговорност, било би чудно да нису на списку осумњичених који су 13. октобар покушали атентат на мауританијског председника, Мохамеда Оулд Абдел Азиза. За јавност, ал-Каида се криви за напад, упркос званичној верзији како је председник лакше рањен у инциденту „пријатељске ватре“.
Постоји још један разлог који је могао убрзати одлуку Зеленог отпора да се циља амерички амбасадор Стевенс. Дан пре напада на Бенгази, двојица Гадафијевих лојалиста – Абдул Ати Ал Обеиди, бивши премијер и бивши МВП, и Мохамед Зваи, бивши шеф законодавства – стављени су пред суд. Обојицу се суди да су трошили јавни новац на исплаћивање компензација у износу од 2,7 милијарди УСД породицама жртава напада на путнички авион Пан Ам Флигхт 103 изнад места Локерби, Шкотска.
Након смрти амбасадора Стевенса, изгледа како се отворило ново поглавље оштрог сукоба између припадника про-Гаддафијевог Зеленог отпора и НАТО-ових милитаната који су преузели власт над све нестабилнијом Либијом.
Бани Валид, град лојалан Гадафију, који је задњи пао прошле године, нападнут је, а народ племена Варфала, оданих Гадафију, који живе у граду, жртве су колективне казне. Гласине су се шириле како је у Бани Валиду убијен најмлађи Гадафијев син, Камис, као и да је ухапшен Муса Ибрахим, бивши портпарол Гадафијеве владе. Отпор који је пружио Бани Валид предвођен Зеленим покретом, показује да ко год преузео функцију у Белој Кући идуће године, неће моћи заобићи повратни ударац из Либије где многи одбацују промену режима организовану под преваром коју називамо Арапско Пролеће „
Овај текст баца једно сасвим друго светло на дешавања у Либији. Споменимо и то да текст потписује Атул Анеја, један од уредника листа Хинду. Анеја је такође и аутор који пише за индијски Инситут за одбрамбене студије и аналитику.
Теорија да иза напада на америчког амбасадора стоји Зелени покрет поприлично је логична. Наиме, приче о томе како ове и сличне нападе проводе „екстремисти“ који „мрзе Запад“ постају све плиће иу њих је све теже поверовати, нарочито када имамо прегршт доказа да западне силе, нарочито САД, блиско сарађује управо са овим елементима, јуче у Либији, данас у Сирији.
С друге стране, Зелени отпор није мит и он засигурно делује на простору Либије већ неко време. Уколико „Зелени“ заиста стоје иза напада у Бенгазију, агресија на град Бани Валид може се сагледати из једне сасвим друге перспективе. У том случају, више не говоримо о томе како су западне силе, заједно с УН-ом, „прешутјеле“ агресију на Бани Валид, већ су је отворено подржале, можда чак и подстакле.
Претпоставимо на тренутак да је Анеја у праву и да су про-Гадафијеви борци ликвидирали америчког амбасадора. Изводљивост такве операције значи да имају итекако снажну организацију, толико дјелотворну да су се већ одважили и на нападе овако високог профила.
Неколико детаља могли би да потврди ову аргументацију. Узмимо као пример бившег портпарола Мусу Ибрахима.
Он је у својој последњој аудио поруци потврдио како није ухапшен те како се налази на сигурном. У месецима НАТО агресије на Либију Ибрахим је постао једна од најистакнутијих представника Гаддафијеве власти.
У овом тренутку нема особе чије би хапшење означавало већи тријумф за нове демократе у Триполију. Ипак, Ибрахим је и даље на слободи и то таквој слободи да по потреби може контактирати јавност када год се за то укаже нужна потреба.
Имајући у виду огромну НАТО операцију и надзор целе регије беспилотним летелицама, слобода Мусе Ибрахима не би била могућа без изузетно компактне и организоване мреже Зеленог отпора, у то нема сумње.
Прича о Хамис Гаддафију потпуна је мистерија, но, да је заиста убијен до сада би се то већ и доказало. Дезинформација да је недавно – поновно – убијен у Бани Валиду само показује да ни власти у Триполију не верују у његову смрт.
Но, још је занимљивија прича везана уз Саифа ал-Ислама, Гаддафијевог сина који се налази у затвору у Зинтану. Како је могуће да Саиф до сада није пребачен у Триполи? То је једно од кључних питања на које је тешко понудити адекватан одговор.
Или се власти у Триполију боје да би Саиф у главном граду био подложнији покушајима ослобођења од стране Зеленог отпора или пак милитанти у Зинтану имају неке своје планове. Наводно се води дебата о томе где би се Саиф требали судити, у Триполију или у Хагу, но, та дебата траје већ месецима и то нам много говори.
Ако се водимо раније истакнутим претпоставкама, долазимо до питања – ако је Зелени отпор био у стању ликвидирати америчког амбасадора, да ли је у стању и ослободити Саифа Гаддафија из заточеништва? Можда не данас, али ако покрет заиста „буја“ – како сматра Анеја – будућност би могла донети разне преокрете у Либији, а тога су свесни и нови заступници у Триполију, али и САД.
Покојни пуковник Моамер Гадафи за време рата рекао је: „Не можете доћи до мене својим бомбама, ја живим у срцима милиона“ – та реченица могла би прогонити нове домаће и стране господаре Либије још дуго времена.
Reference:
Rise of the Libyan resistance
http://www.thehindu.com/opinion/lead/rise-of-the-libyan-resistance/article4051658.ece
Bani Walid residents victims of political score-settling
http://www.middle-east-online.com/english/?id=55229
Institute for Defence Studies and Analyses (IDSA)
http://www.idsa.in/taxonomy/term/1169
UN Special Representative Welcomes Formation of New Libyan Government
http://unsmil.unmissions.org/Default.aspx?tabid=3543&ctl=Details&mid=6187&ItemID=671488&language=en-US
Defence minister says army chief has “no control” over Bani Walid
http://www.libyaherald.com/2012/10/30/defence-minister-says-army-chief-has-no-control-over-bani-walid/
Residents blocked from returning to captured Libyan town
http://www.reuters.com/article/2012/10/29/us-libya-town-idUSBRE89P0HN20121029
U.S. backs Bani Walid’s destruction
http://www.workers.org/2012/10/31/u-s-backs-bani-walids-destruction/
Nerve Gas and Phosphorous Bombs Reportedly Used in USNATO-sponsored Destruction of Bani Walid: War Crimes Continue
http://www.4thmedia.org/2012/10/30/nerve-gas-phosphorous-bombs-used-in-us-sponsored-destruction-of-bani-walid-nato-war-crimes-continue/
AFP: Libya town wracked by political score-settling
http://www.google.com/hostednews/afp/article/
ALeqM5jkIvBy4m9dESE2cpkESRdyYtH-og?docId=CNG.1d49c8651dbf27886726e9e55ee24919.81
(адванце)
