Када је председник Киргистана, Алмазбек Атамбајев, 16. мартa посетио Сaнкт Петербург и с руским председником се појавио у јавности многи су рекли „како киргистански председник никада у животу није видео толико новинара на једном месту“ и сви медији су писали о Путиновом „васкрсењу“ након вишедневног „нестанка“ око којега су колале бројне дезинформације.

Овакав став сугерише да су Атамбајев и Киргистан један потпуно неважни председник још мање важне државе, међутим, око Киргистана се тренутно води прави мали рат између Вашингтона и Москве. Наравно, тај се рат не води оружјем, али зато није ништа мање опасан и његове последице би за ту земљу могле бити катастрофалне. Киргистан је кључна земља у централној Азији за комуникацију контингента НАТО снага у Авганистану са базама у Европској унији и Вашингтон ће све учинити да поврати изгубљени статус у тој републици.

Уговор о приступању Киргистана Евроазијској економској унији је потписан на седници Савета ЕЕУ ​​крајем децембра 2014. године и та ће земља постати пуноправна чланица групе у мају 2015. године. У прелазном периоду на нови ниво интеграције у тој се земљи чују супротстављени ставови између оних који су за и против придруживању ЕЕУ.

Економска ситуација у земљи се погоршава. Финансијска подршка привреди Киргистана коју је обећала Москва још није додељена, а обећано је 500 милиона америчких долара за опоравак привреде. НАТО савез је искористио прилику и у међувремену од Киргистана поново затражио дозволу за превоз робе преко његовог територија на путу за Авганистан.

Опозиција у Киргизији тражи промене у републици. Општи избори ће се одржати у новембру ове године. Вођа Удруженог опозиционог покрета, Равшан Јенбеков, сматра да су нерегуларни поступци власти довели земљу до застоја.

„Земља је у кризи. Желимо упозорити владу што ће им се пре или касније догодити. Нико није очекивао да би догађаји 2005. и 2010. могли довести до свргавања два председника (24 марта 2005. године је у државном удару свргнут председник Аскар Акајев и 7. априла 2010. године је свргнут председник Курманбек Бакијев). Позивамо људе да пруже отпор овој власти“, рекао је Јенбеков, наводећи истовремено како он када позива на „отпор „мисли на мирне протесте.

Стручњаци, међутим, предвиђају следећу фазу дестабилизације земље. С једне стране би се тиме могла омести интеграција Киргистана у ЕЕУ, али с друге стране би такав сценарио могао ојачати климав положај Сједињених Држава у тој земљи након повлачења америчких снага из ваздухопловне базе са  међународног аеродрома „Манас“.

Памела Спратлен, бивша америчка амбасадорка у Киргистану, политику зближавања Киргистана са Русијом је у новембру прошле године назвала „претњом америчким националним интересима“. Међутим, Памела Спратлен се није показала као добар дипломата, јер је пропустила приметити приступање Киргистану у ЕЕУ и протеривање америчких војника из те земље, због чега је познати амерички дипломат Ричард Мајлс, прослављен као „отац Обојених револуција“ у пост-совјетском простору, послат у Киргистан да „изглади њене пропусте“.

Узгред Вашингтон га је послао као отправника послова, а не као амбасадора. Стручњаци кажу да то није случајност, јер Ричард Мајлс, који има репутацију „оца Обојених револуција“, никада не би добио потврду власти у Киргистану, која му као отправнику послова није потребна.

Андреј Грозин, директор Одељења за Централну Азију и Казахстан московског Института за Заједницу независних држава (ЦИС) верује да „чак и ако Мајлс не успе омести процес приступања Киргистана ЕЕУ, он ће га барем покушати успорити“.

„Не мислим да ће Мајлс бити успешан у дестабилизацији земље до пролећа. Обојена револуција је систем са добро познатим стручним алгоритмима, која треба низ алата и ресурса. Сада је готов март, а овог пролећа Киргистан једноставно нема времена да се припреми за „демократску трансформацију“. Но, предстојећи општи избори у јесен су већ друга ствар“, рекао је новинарима Грозин.

Узимајући то у обзир, предлог министра спољних послова Киргистана, Ерлана Абдилдајева, да парламент преиспита питање повратка НАТО снага у земљу не треба гледати као случајну изјаву.

„Сјеверноатлантски савез је Киргистану поставио питање око проширењу Споразума о транзиту робе за помоћ Међународне снагама безбедности у Авганистану (ИСАФ), што би се одразило на промене обима операција у Авганистану“, изјавио је министар спољних послова Ерлан Абдилдајев на састанку Одбора за међународне послове.

Овај „захтев“ произилази из чињенице да Сједињене Државе у Авганистану намеравају задржати већу војну присутност него што се мислило. Коначна одлука о томе колико ће америчких војника остати у Авганистану, као и која ће бити њихова мисија, још није донета.

Наводи се да је за тај захтев Вашингтона пресудна била иницијатива авганистанског председника Ашрафа Канија, који је, наводно, затражио од Вашингтона „одређене флексибилности у спровођењу распореда повлачења америчких јединица и затварања њихових војних база“.

Према киргистанском министру Абдилдајеву, „одлука о новим операцијама НАТО савеза је већ донесена“.

„На састанку министара је донесена одлука о потреби израде посебног протокола о изменама и допунама Споразума о транзиту робе за ИСАФ преко територије Киргистана од 21. маја 2012. године“, рекао је Ерлан Абдилдајев.

„Промена формата присуства америчких снага у Авганистану не мења њихове циљеве. САД су обезбедиле своју полазну тачку. Након што осигурају снажан војни транспортни авиона, они могу имати мобилне снаге и залихе у региону, а не трошити новац. Американци ће продужити контролу над Авганистаном и без оперативних војних акција. Коначно, од септембра 2014. године САД практично нису водиле војне операције у Авганистану. Војне акције данас искључиво спроводе авганистанске безбедносне снаге и полиција. Американци нису укључени у то, али су војно присутни и пружају им заштиту. Стога можемо говорити о пуном повлачењу америчких војника из Авганистана само у случају да Американци  из сопствених разлога, буду сматрали да више није потребно да остану у Авганистану“, рекао је Александер Кнјазјев, стручњак за Централну Азију и Блиски исток.

На питање који је повод за САД да се врате у Киргистан Кнјазјев је рекао „како ништа не може бити искључено“.

Постоји врло јак про-западни лоби који окружује председника Атамбајева. То су министар спољних послова Елран Абдилдајев, шеф за спољну политику у канцеларији председника Шапар Исаков, лидер Државног одбора за националну безбедност (ГКНБ) и премијер Дјумарт Оторбајев.

Ваздухопловна база „Манас“ у међувремену стоји празна. Треба споменути да је у базу била пребачена Национална гарда, али нема сумње да тако велика површина и бројне зграде, објекти, укључујући и опрему, једноставно није била потребна Националној гарди, нити се она могла носити са њом. Ваздухопловна база „Манас“ је увек била предмет преговара свих страна с киргистанском владом.

Наравно да власти у Киргистану могу доћи у искушење да поново зарађују на бази и уопште није немогуће да би Бишкек могао покушати постићи договор око „Манаса“ пре свега са противницима западне присуства у Киргистану – Русијом или можда чак и Кином.

Треба подсетити политика Бишкека није увек била доследна и за многе је наводни про-руски став Атамбајева наиван. НАТО савез, тачније САД, влади у Киргистану увек могу доћи са понудом коју ови неће моћи одбити, рекао је Кнјазјев.

Америчка база у близини аеродрома „Манас“ у Бишкеку је подигнута 2001. године. База је дуги низ година била главна транзитна тачка и логистички центар НАТО савеза у региону. У фебруару 2009. године је бивши киргистански председник Курманбек Бакијев најавио да је влада донела одлуку о повлачењу америчке ваздушне базе у земљи и крајем истог месеца је парламент Киргистана раскинуо уговор са Сједињеним Државама.

Међутим, у јуну 2009. године је потписан споразум према којем је авионска база претворена транзитно превозно средиште при међународном аеродрому „Манас“.

2014. године је престао да постоји и транзитни центар, а војни контингент НАТО савеза је напустио територију Киргизије. Сада се изнова актуализирала прича о распоређивању западних војника у Киргизији, а рећи да је то случајно би било крајње неозбиљно.

У овој причи ни Брисел не стоји по страни. Наиме, на европском пропутовању киргистанског председника Алмазбек Атамбајева је Европска комисија доделила Киргистану помоћ у износу од 30 милиона долара симболична свота којом Брисел жели побољшати социјалне прилике у тој земљи.

„Морам признати да је то велика помоћ Киргистану, јер знате да је 54% буџета наше земље усмерено на социјална давања. Ипак, овај износ новца не може затворити сва проблематична питања које имамо. Наравно, новац који смо добили ћемо користити за социјалну помоћ“,  у Бриселу изјавио заменик премијера Киргистана, Валери Дил, који је председника Атамбајева пратио на службеном путу у ЕУ.

Медији и опозиција у Киргистану у протеклом периоду су у јавност изашли са нетачним подацима о финансијској помоћи коју земља добија и Русију сврстали на „пето место“. Наравно да то није истина и на то је пре три дана упозорио руски амбасадор у Киргистану Андреј Крутко.

„Русија не намерава да смањи износе донација за Киргистану. Недавно су новинари писали да је Русија као донатор Киргистана пала место. То је лаж. Без омаловажавања доприноса осталих финансијских институција у развоју земље, могу рећи да ће Русија и даље главни донатор Киргистана, као и да нема говора о отказивању изградње хидроелектрана Упер Нарин и Камбарата због потешкоћа у привреди „, 26. 03. у Бишкеку је рекао Андреи Крутко, а дан после је руска влада потписала закон о оснивању заједничког „Руско-киргистанског развојног фонда“ у износу од милијарду долара, преноси The Moscow Times.

Према нацрту закона, $ 500,000,000 капитала ће ићи директно из Русије и биће уплаћено на рачун фонда у Народној банци Киргистана. Русија је већ уплатила више од 100 милиона долара, а још $ 250,000,000 ће се исплатити ове године и 150 милиона долара у 2016. Русија ће позајмити у облику зајма додатних $500,000,000 потребних да би фонд био заједнички.

Раније је и Казахстан Киргистану доделио помоћ 100 милиона долара, новац који ће Бишкек потрошити за „развој сарадње унутар Евроазијске економске уније“.

Упркос лепим обећањима из ЕУ и предлозима који одлазе од стране Вашингтона, председник Алмазбек Атамбајев вероватно зна да се не сме опустити, поготово када је у питању нови амерички амбасадор у Киргистану, Ричард Мајлс који има исти задатак као и John F. Tefft у Москви.

Осим тога, пре неколико дана је у јужном Киргистану ухапшен амерички држављанин који је прикупљао информације о религијској ситуацији.

„Амерички држављанин Умар Фароук је у притвору на југу Киргистана због прикупљања информација о религијској ситуацији на југу земље“, саопштио је Државни одбор за националну безбедност Киргистана (ГКНБ).

ГКНБ наводи како је Умар Фарук био у притвору 25. марта, након што га је полиција у јужном граду Осх зауставила током рутинске провере докумената.

Полиција га је одвела у притвор након утврђивања да је прикупљао податке о верској ситуацији на југу Киргистана и имао копије докумената кривичних предмета који су поднесени против лидера Хизб Ут-Тахрира, који је недавно ухапшен заједно са другим члановима терористичких организација.

Осим тога, Умар Фарук је имао ДВД с материјалима и меморијски УСБ стицк с „религиозним екстремистичким материјалима терористичког карактера и материјалима у којима се пропагира међуетничку мржњу“.

Утврђено је да је амерички држављанин прикупљао податке о религијској ситуацији у Осху без одговарајуће акредитације, а током истраге је рекао да је копије истражних докумената добио од једног грађанина Киргистана, Валериана Вахита, адвоката удружења за људска права у граду Осх. Након тога 27. марта, приликом претраге просторија удружења за људска права „Бир Дуино Киргизстан“ и дома председника удружења шали, као и поменутог адвоката Вахит, заплењени меморијски УСБ стикови, рачунарски дискови, ДВД и брошуре верског карактера повезаних с међународном исламистичком политичком организацијом Hizb Ut-Tahrir.

Та политичка организација пропагира успостављање калифата, „јер је то жеља свих муслимана“, а од 2011. активно учествује у сиријској побуни надајући се „како ће се револуционарни борци ујединити под окриљем ислама и створити калифат“.

Адвокат и председник удружења „Bir Duino Kyrgyzstan“, Вахитов и Салиев, заједно су у притвору с Умаром Фаруком, а у области Исик Кул је ухапшен локални лидер организације Hizb Ut-Tahrir, за којега је Министарство унутрашњих послова саопштило „како је реч о активном лидеру верске екстремистичке организације који је више пута био осумњичени за екстремистичке активности“, преноси агенција Кабар која редовно извештава о екстремистичком деловању те организације.

Судећи према извештају Државног одбора за националну безбедност Киргистана, земља се мора припремити на двоструку опасност: могућу побуну исламиста на југу земље и покушај Обојене револуције у Бишкеку, којом отворено прети опозициони вођа Удруженог опозиционог покрета, Равшан Јенбеков. Наиме, познато је да се такве „револуције“ воле хвалити како су „ненасилне“ и изјава Јенбекова „како он позивом на отпор мисли на мирне протесте“ све говори.

Обзиром на блиске везе америчке администрације с „умереним исламистима“, којима наводно припадају и присталице међународне исламске организације Хизб Ут-Тахрир, логично је закључити како та два дестабилизацијски процеса неће ићи одвојено, а чињеница да у мају Киргистан постаје пуноправна чланица Евроазијске економске уније ништа не мења.

Извор: altermainstreaminfo.com – Н.Бабић

Ознаке: Киргистан, Н.Бабић. ЕЕУ, НАТО база, Русија, САД