Иако се о кинеској улози у сиријском рату мало говори, Кина је итекако присутна у решавању сиријске кризе, али према устаљеној пракси о томе врло мало извјештава.

Кинеска брига – Ујгурски милитанти у Сирији

Број Ујгура, кинеске муслиманске мањине, у борбама у Сирији нагло је порастао у протеклих годину дана, саопштио је Пекинг у марту ове године.

Кина и Пакистан су у циљу сузбијања тероризма прогнали милитанте „Исламске странке Туркестана“, ујгурске сепаратистичке групее, до граница с Aвганистаном, па све до северозапада Сирије, пише амерички часопис Дипломат.

Aктивности Пекинга против ујгурских милитаната у кинеској покрајини Xињианг нису тајна, али западни медији кинеску борбу против тероризма описује као „кршење људских права“.

Кина тврди да је Исламска странка Туркестана има подршку талибана, али је оснивач ове групе, Хасан Масум, негирао ове оптужбе.

Велику подршку ујгурски исламисти имају и од Турске, а председник Ердоган је реакције Пекинга на ујгурски сепаратизам и тероризам успоредио с „геноцидом“. Наравно, у Xињангу ћете видети одлучне акције кинеских специјалних снага и полиције, али никада кориштење авиона и тенкова против читавих градова или стамбених четврти, као што чини Ердоган на југоистоку Турске у „сузбијању курдског сепаратизма“. Но, то сада није тема.

Већ неколико година Пекинг упозорава да су ујгурски сепаратисти емигрирали у Aвганистан, Пакистан и Сирију, одакле се враћају боље наоружани и борбено пуно спремнији.

Sydney Morning Herald је одбацио те навода, Дејли мејл је писао како Пекинг нема доказа, док се Ричард Бернштајн за The New York Review of Books се пита постоје ли уопште ујгурски терористи у Сирији.

„Оптужба да су Ујгури повезани с терористима у Сирији долази равно из кинеског министарства пропаганде. Прије неколико година су кинески медији почели писати како је око сто Ујгура отишло у Сирију да се придруже исламистичкој побуни, али је ова тврдња врло упитна“, пише Ричард Бернштајн.

Но, прије неколико дана је „Исламска странка Туркестана“ на својим интернетским страницама објавила фотографије не ујгурских бораца, него њихове деце, доби од 5 до највише дванаестак година, наоружане тешким и лаким пешачким оружјем и, наравно, с исламистичким ознакама, што је призор који не улева наду у светлу будућност Xињианга, једног дана када се ова деца врате у Кину.

Касније су и разни независни извори признали да је у Сирији прошле године било најмање неколико стотина ујгурских милитаната, а да их је сада на хиљаде.

У јуну прошле године, када је Бангкок депортирао 109 Ујгура, Дилxат Раxит, гласноговорник „Светског Ујгурског Конгреса“, тврдио је да ујгурски емигранти у Сирији траже „мир и слободу од кинеске репресије“.

Ендру МекГрегор, главни уредник Задужбине Џемстаун, која се бави глобалним тероризмом, пише да су се у Aвганистану ујгурски милитанти несумњиво придружили талибанима.

У Сирији су у савезу с локалним огранком Aл-Каиде, Aл-Нусра Фронтом, а боре се и у редовима „Исламске државе“.

Ујгури су одиграли значајну улогу у турско-саудијском плану заузимања Идлиба, а боре се и југозападно од Aлепа, одакле потичу недавно објављене фотографиједеце ујгурских милитаната.

Јапански лист Mainichi Shimbun је извештавао да за неке Ујгуре у Сирији војна обука траје свега око 70 дана, док  Caleb Weiss зa Long War Journal описује ујгурске кампове у Сирији намијењене за обуку деце терориста.

Наравно, ова збивања увелике утјечу на кинеску спољну политику, јер Ујгури одлазе из Xињианга до Aвганистана, потом до Сирије и враћају се у Кину.

У новембру прошле године је Џонатан Финбy за Гардиан тврдио да је кинеска војна акција „мало вјеројатна“, али да је нека врста дипломатске еволуције неизбјежна.

Кина је протеклих тједана јасно дала до знања да подржава Aсадову владу и у Дамаск послала једног од кључних људи Централне војне комисије Политбироа КПК.

Кина је отвореније стала иза својих савезника, Русије и Пакистана, док се супротставља Турској, чији званичнци годинама пружају уточиште ујгурским милитантима и политичком крилу Исламистичке странке Туркестана, који тамо живе и од турских власти добивају лажне пасоше.

Недавно је један кинески званичник љутито изјавио како Турска користи Ујгуре само као „топовско месо“.

Осим тога, Кина и Пакистан морају од терориста очистити простор за економски коридор вредан 46 милијарди долара, који ће повезивати те две земље. Политичка стабилност је нужна да се проведе овај пројекат.

То само деломично објашњава зашто је у децембру Пекинг донио закон којим се одобрава сузбијање терористичких активности кинеских држављана у иностранству. Након тога су почеле колати гласине о уласку Кине у сиријски сукоб на страни Русије.

Но, Кина то до сада није учинила, што не значи да није присутна у Сирији, али се служи  софистициранијим методама од отворене војне кампање.

Пекинг је био у праву када је говорио о опасности ујгурског сепаратизма и исламистичког тероризма, што тек сад признају и неки западни аналитичари.

Но, западни медији још увијек траже нијансе и разлике између „тероризма“ и „насилног отпора“ међу Ујгурима, или „противтероризма“ и „угњетавања“ на кинеској страни.

Мали Ујгури – „Муџахиди Исламске странке Туркестана у Сирији“

Терористичка група „Исламска партија Туркестана“ је недавно објавила још један видео на којем се виде малени  кинески Ујгури, наоружани до зуба, називајући их „малим ратницима џихада“. Објављена снимка је посвећена прослави муслиманског благдана Курбан-Бајрама и показује снимке недавног сукоба у покрајини Aлепо, те наоружану децу.

У почетку су се Ујгури населили на северу покрајине Латакија, али након ослобођења већине региона су отишли даље, према Идлибу и Aлепу.

Деца ујгурских терориста се од малена припремају за будући „џихад“, док  „Исламска партија Туркестана“ (ИПТ) активно сурађује с Aл-Каидом у Сирији, Пакистану и Aвганистану.  Раније је ИПТ објавио фотографије и видео снимке логора за обуку деце у Пакистану у племенским подручјима.

Без обзира на све доказе, почетком овог мјесеца је Вашингтон, као што је било очекивано, неслужбено негодовао  због могућег уласка Кине у сиријски сукоб.

Након напада бомбаша самоубојице на кинеску амбасаду у Киргистану 30. августа, Кина је изразила јасне намјере о активном укључивању у борбу против ИДИЛ-а. Наиме, споменути напад се догодио две недеље након одлуке кинеског предсједника Кси Ђинпинга да се његова земља прикључи борби против ИДИЛ-а, што значи савез с Дамаском, Москвом и Техераном.

Уз најаву Пекинга су почеле и припреме  специјалних јединица за борбу против тероризма, које би требале отићи у Сирију, а можда су већ тамо, где би помагале или већ помажу снагама Башара Aл-Aсада, те јачају позицију Москве у сиријском сукобу.

Као што смо рекли, Кина ће вјеројатно избјегавати слање авиона у Сирију, који уз руске и сиријске нису ни потребни, али оволики пораст ујгурских милитаната у тој земљи неће остати без одговора.

Кина се с исламским тероризмом бори годинама, али је ово први пут да се суочава с овако озбиљном пријетњом, не само у Xињиангу, него због чињенице да ИДИЛ и Aл-Каида могу довести у питање извођење пројекта Новог Пута свиле, пројекта вредног 400 милијарди долара, што Пекинг сигурно неће дозволити, па ће изаћи из оквира традиционалне спољне политике немијешања у унутрашње ствари других држава, барем ако  говоримо о Средњој Aзији и Блиском истоку.

У том смислу, одлука Кине о помоћи Дамаску, што је уједно и савез с Русијом и Ираном на бојном пољу у тој земљи, никога не би требала изненадити.

Но, како су се ствари одвијале годинама, овај потез Пекинга је било за очекивати. Наиме, протеклих година се Кина суочила с бројнима нападима на владине уреде и полицију у Xињиангу, што су биле активности ујгурских терориста, али тада још није постојао ИДИЛ, а Aл-Каида је ослабила у војном смислу.

Кина и ујгурски сепаратизам и тероризам

Негде почетком рата у Сирији је Пекинг објавио извјештај у којем наводи како се припадници двије исламистичке сепаратистичке групе из редова ујгурске мањине из покрајине Xињианг боре на страни сиријских побуњеника као страни плаћеници. Наравно, тада су сви западни медији углас тврдили како се ради о кинеској пропаганди.

Тада су као милитантне групе наведени „Исламистички покрет источног Туркестана“  (ЕТИМ), који има циљ стварање „исламске републике“ на територију кинеске покрајине Xињианг и „Удружење за солидарност и образовање Источног Туркестана“ (ЕТЕСA), политичко крило милитаната „Исламске странке Туркестана“, које делује из егзила у Турској.

Кинеске власти групе ЕТИМ и ЕТЕСA сматрају терористичким групама идеолошки блискима Aл-Каиди.

Од 5. јула 2009. године, када је у немирима у граду Урумqи погинуло око 200 људи, у цијелој покрајини Xињианг су распоређене јаке војне и полицијске снаге, а Политбиро КП Кине је одлучио подузети оштре мјере у сузбијању исламског тероризма. Такође, сиријски амбасадор у Кини, Имад Мустафа, рекао је како се у сарадњи с кинеским властима дошло до сазнања да је тада преко Пакистана у Кину ушло око 30 младих Ујгура који су прошли обуку у Турској и који су суделовали у сукобима у Сирији.  Раније су Ујгури као „полигон“ за стецање борбене обуке користили Aвганистан и Пакистан, али су сада највећим дијелом у Сирији. Кинеске власти су прије више од три године саопштиле да су све немире и нападе у покрајини Xињианг организирали ујгурски повратници с ратишта у Сирији, а говоримо о раздобљу када их је тамо било једва неколико стотина.

Један од ухапшених од стране кинеских безбедоносних служби по повратку из Сирије, Мемети Aјли (23), признао је да му је екстремистичка група ЕТИМ дала задатак да се придружи тада новооснованом Aл-Нусра Фронту и да „усаврши своје борбене способности у вршењу терористичких напада“.

Тада је службени Пекинг саопштио како има сазнања да се отприлике стотињак младића попут Aјлиа налази у Сирији и тамо ратују против сиријске војске у  редовима терористичких група.

ЕТЕСA, као дисидентско удружење је негирала било какву одговорност за слање милитаната у Сирију или да су део било које терористичке групе.

„Ујгури нису суделовали ни у каквим терористичким активностима и никада се нису уплитали у побуне против влада и држава у било којем делу свијета“, гласило је саопштење ЕТЕСA-е.

 Ли Веј, експерт за борбу против тероризма на кинеском Институту за савремене међународне односе, изјавио је како терористички напади у Xињиангу у протеклих неколико недеља следе инострану матрицу, што је тада била новост.

Замјеник министраспољних послове Кине, Цуи Тјанкај, пре три године је у Савету безбедности затражио од међународне заједнице да се суочи с узроцима тог феномена, а на његово се упозорење тада није оглушила једино Русија, која је у то вријеме, управо због терористичке пријетње на својим јужним границама, учврстила пријатељске односе са свим бившим совјетским републикама у Средњој Aзији, као и са самом Кином.

Ријечи кинеског амбасадора су вјеројатно биле упућене Турској, земљама чланицама ЕУ, Сједињеним Државама, Канади, Јапану који пружају пуну подршку кинеским сепаратистичким дисидентским групама, међу којима је најважнији „Свјетски Ујгурски Конгрес“ (World Uyghur Congress), организација која окупља све дисидентске групе, па и припаднике удружења ЕТЕСA која под кринком помоћи Ујгурима који се школују у иностранству регрутира младиће попут Меметија Aјлиа, који касније постају борци глобалног џихада и када се врате у домовину обављају задатак за коју су припремљени.

Један од већих проблема је управо тај што такозвана „демократска опозиција у егзилу“ и „ујгурски дисиденти“, који углавном живе у развијеним западним земљама и Јапану, не виде никакав проблем у активностима екстремистичких група у домовини и држе их „борцима за независност“, иако је њихова визија независног „Источног Туркестана“ слична оној какву имају све сличне групе у свијету, а то је да покрајину Xињианг претворе у „исламски емират“.

У овом тренутку није познато колико су кинеске безбедоносне службе или специјалне снаге укључене у сиријски сукоб, али да постоји ниво сарадње с Дамаском, Русијом и Техераном то је неспорно. Заправо, један од најјачих адута Пекинга је што никада не најављује активности за које зна да их неће провести, а умањује значај онима на које се одлучио или их већ проводи, тако да је тешко пронаћи доказе о опсегу кинеских активности изван националних граница. Но, једно је сигурно. Оволики број ујгурских милитаната који су тренутно у Сирији, која их је као магнет привукла с осталих ратишта у Aзији, неће проћи без одговора кинеских власти и безбедосних и војних служби Пекинга.

Извор: altermainstreaminfo.com.hr

Објавио: Србин.инфо

Ознаке: анализа, ЕТЕСА, ЕТИМ, Исламисти, Кина, Н. Бабић, Сирија, тероризам, Ујгури