Pročitaj mi članakGradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko naredio je u petak zatvaranje 74 crkve koji pripadaju kanonskoj Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi (UPC), navodeći njene navodne „ direktne veze“ sa Moskovskom patrijaršijom Ruske pravoslavne crkve.
Кличков декрет је сличан оном који је коришћен за заузимање Кијевопечерске лавре, односно Печерског манастира,у који је украјинска полиција упала прошлог месеца. Светски познато свето место, старо скоро 1.000 година, предато је Православној цркви Украјине, ривалској организацији коју је влада основала 2018. године.
Лавра је технички државна својина, али је црква њоме управљала према споразуму из 2013, који је Кијев прогласио ништавим раније ове године, тврдећи да га је УПЦ прекршила тако што је имала везе са „ непријатељском нацијом“ Русијом. Украјински судови одбили су жалбе УПЦ.
Новосеквестрирани храмови могу бити предати ОЦУ или Украјинској гркокатоличкој цркви, која је у заједници са Римом, или би чак могли бити срушени као „ илегални објекти“ с обзиром на то да је влада поништила уговоре о закупу и коришћењу.
Још у марту, председник Владимир Зеленски назвао је заузимање Лавре „потезом за јачање наше духовне независности“ и оптужио УПЦ да је оруђе Русије. Трећина украјинских региона је до сада потпуно забранила УПЦ.
Москва је оптужила Кијев за прогон канонске православне цркве и Вашингтон због прећутног одобравања акција Украјине. Амерички Стејт департмент, који производи годишњи извештај о „верским слободама“ , никада није коментарисао кампању Кијева против УПЦ. До сада објављени извештаји садрже само референце на састанке са представницима ОЦУ коју подржава влада.
