Pročitaj mi članak

Kako su SAD svetu nametnule hegemoniju dolara

0

Ideja da se zlato ponovo stavi u upotrebu nije umrla u Evropi, tvrdi finansijski analitačar Jan Nivenijus. Da li se Evropa priprema za novi finansijski sistem zasnovan za zlatu i za kraj hegemonije dolara

Захваљујући војном присуству у Европи и у Немачкој, као и тајном договору са Саудијском Арабијом, САД су свету наметнуле хегемонију долара и истиснуле злато из монетарног система, пише Јан Нивенијус за сајт „Гејнсвил коинс“, специјализован за племените метале и валуте.

У јулу 1944, на конференцији у Бретон Вудсу, САД су успеле да наметну долар као конвертибилан у односу на злато, и да остале валуте да вежу за долар.

Нова „правила игре“ прописао је управо основани Међународни монетарни фонд (ММФ).

Међутим, касних 50-их година, платни биланс САД се погоршао. Дошло је до наглог смањења америчких залиха злата.

У новембру 1961, председник њујоршког ФЕД-а Алфред Хејс је захтевао да цена злата износи свега 35 долара по унци. Европске централне банке су прихватиле да са САД формирају златни фонд. За почетак, нови међународни монетарни систем је функционисао у тајности.  

Чамац је већ потонуо

У фебруару 1965, тадашњи председник Француске Шарл де Гол одржао је говор у коме је напао систем Бретон Вудса и „превелике америчке привилегије“. САД су већ тада почеле да штампају доларе без контроле. У ствари, систем из Бретона Вудса је смишљен како би остатак света финансирао САД.

Де Гол и његови економски саветници су заправо предвидели кризу долара.

На конференцији одржаној у Вашингтону 1968. учињени су пресудни кораци у наметању доларске хегемоније.

Статут ММФ-а предвиђао је да ниједна централна банка не може трговати златом по цени која није унапред договорена. Приватна лица су могла да тргују златом по такозваној слободној тржишној цени, али су централне банке морале да тргују златом по утврђеном курсу.

Европа, која је располагала највећим резервама, била је сатерана у ћошак.

Председница Холандске централне банке Јеле Зијлстра је тада предложила повећање цене злата, међутим, према њеним речима, „Американци су се противили овом предлогу и зубима и ноктима.“

Немцима уопште није било дозвољено да купују злато од ФЕД-а, а Немачка се обавезала и да купује америчке државне обвезнице и да тако финансира фискални дефицит САД.

Зијлстра је касније описала овај упорни притисак Американаца: „Године 1971. посетио ме је заменик министра финансија САД Пол Волкер и тражио да откажем куповину злата вредну 250 милиона долара. Рекла сам им да не могу да удовољим његовим захтевима. Волкер ми је рекао да љуљам чамац, а ја сам му одговорила: `Ако се тај чамац љуља због куповине злата од 250 милиона долара, тај чамац је већ потонуо.`“

Крај доларске хегемоније

Трећег јуна 1975, Бернс је писао Алану Гринспену да има „тајни писмени договор са Бундесбанком да Немачка неће да купује злато по цени изнад званичне цене.“ Без Немачке, ЕЕЗ није била у стању да користи злато за међународна плаћања.

Ипак, идеја да се злато поново стави у употребу није умрла у Европи. Године 1979. Европљани су поново показали жељу да одустану од „фијат валуте“ – долара – о чему говори финансијски аналитичар Ронан Менли, који је обелоданио документе Банке Енглеске. Иницијатива је овог пута дошла из Француске, али се суочила се немачким отпором, услед чега је пропала.

У јулу 1974, министар финансија Вилијам Сајмон постигао је тајни споразум са Саудијском Арабијом, који је обавезао ову земљу да продаје нафту САД и да тако зарађене доларе улаже у америчке обвезнице. На захтев саудијског краља Фејсала, овај договор је остао у строгој тајности.

Како је написао заменик секретара министра финансија САД Џек Бенет, у меморандуму упућеном Кисинџеру 1975, „овај аранжман за Саудијце је строго повељив, а ми смо их уверили да ћемо учинити све што је у нашој моћи да испунимо њихове жеље.“

Како у мемоарима закључује Зијстра: „Пут до хегемоније долара водио је преко бројних међународних конференција. Американци су се борили против било каквих промена, интересовала их је само позиција долара.“

Немачка је недавно успела да поврати своје златне резерве из Њујорка. Да ли то значи да Европа припрема за нови монетарни систем, заснован на злату, и да је доба хегемоније долара на измаку?