Пре 200 година, 14. септембра 1812. године, Наполеонове трупе су ушле у Москву. Опустели град их је дочекао заплашујућом тишином и пожарима. Сасвим другачије је изгледао улазак савезничке војске на челу са Александром Првим у ликујући Паризу у марту 1814. године. Констрасти у поређењу овда два догађаја изненађују.

Наполеон је више од два сата чекао на Поклоној гори кључеве Москве. Коначно су му довели групу московљана, како се испсотавило, француских сународника. Кључеве они нису имали. Молили су освајача да их избави пљачке његових војника. Али пљачкање заузетог града се наставило и касније, када је француски цар скоро месец дана безуспешно чекао у Кремљу капитулацију Русије. Између осталог, за то време руски партизани су добро потпрашили позадину француске армије. Коначно је Бонапарта донео одлуку да се повуче. Сваки његов војник је однео из града најмање 10 килограма драгоцености. На једној од 200 запрега са опљачканим стварима смештен је огроман златни крст, скинут са звоника Ивана Великог. Али све то богатство је морало да се напусти за време срамног бекства из Русије. За време „московског седења“ управо је и започело разлагање Наполеонове војске, то је била пирова победа, истиче доктор историјских наука Вадим Рогински.

Формално је он узео другу престоницу непријатеља, а сврхе је било мало, И боравак у Москви је веома допринео коначном поразу у овој кампањи 1812. године.

Крајем марта 1814. године руски цар на челу савезничке војске је ушао у Париз. Он не само да је забранио пљачку, већ је, како пишу историчари, навредио да се француска престоница поштеди унижења. Он је наредио да се кључеви Париза предају у неки страни музеј, говори главни кустос музеја-панораме Бородинске битке Лидија Ивченко.

Што се тиче самих парижана, они су са ликовњем дочекали Александра Првог. При томе цар, када је ишао испред колоне која је улазила у Париз, обратио се Французима, а говорио је одлично француски због свог васпитања. Рекао је: Донео сам вам мир и слободу трговине. Зато што је Европа патила од тога што се већ десет година водио рат. Читава Европа се претоворила у театар бојевих дејстава. Трговина је опала, државе су осиромашиле, независно од тога на чијој страни су биле.

Један од учесника похода историчар Александар Михајловски-Данислевски, сећао се да су парижани у пориву осећања целивали руке руском цару. Козачки пукови су направили логор у градском парку на Јелисејским пољима. Своје коње су купали у Сени, привлачећи радознале погледе парижана, посебно парижанки. Врло скоро у Европи су степски варвари постали модерни. За сликаре козаци су постали омиљена тема. Њихове слике су буквално преплавиле Париз. Пљачке није било. Истина, козаци као рођени риболовци нису могли да се суздрже и похватали су све шаране у чувеним вештачким језерима дворца Фонтенбло.
опширније: 

(Глас Русије)