Прочитај ми чланак

Јокић игра за Србију на Олимпијским играма: Маљковић открио сјајне вести

0

Можемо очекивати веома јак тим Србије у Паризу и поход на медаљу

Први човек Олимпијског комитета Србије Божидар Маљковић причао је о наступу српских спортиста на Олимпијским играма наредне године у Паризу.

Једна од главних тема у интервјуу за шпански медиј био је успех Србије на Светском првенству у кошарци ове године.

“Треба узети у обзир да смо до сребра дошли без НБА шампиона и МВП Николе Јокиће, МВП Евролиге Василија Мицића и Николе Калинића. Екипа се ујединила и извукла оно најбоље из сваког појединца. Тако је у сваком спорту. Могу да будем поносан на сезону Новака Ђоковића и светско злато Иване Шпановић. Иначе, већ сам најавио да ће сви играти у Паризу, па и Никола Јокић. Игре у Паризу биће велика журка, очекујем да ће Србија имати велики број учесника“, рекао је Маљковић за мадридски „АС“.

Јокић је пропустио Мундобаскет у Манили, али је Србија и без њега узела сребро.

Повод за разговор са Маљковићем, трофејним стручњаком, био је његов улазак у шпанску кошаркашку Кућу славних, заједно са Предрагом Даниловићем и Пау Гасолом.

“Још 2001. године сам рекао да је Пау најбољи центар у Европи. Са Рађом и Сабонисом чини трио најбољих центара у историји европске кошарке. Недавно смо причали преко телефона“.

Шпанија има специјално место у његовом срцу.

“Улазак у Кућу славних за мене представља највеће признање. Откако сам се пензионисао из кошарке 2013. године добио сам велика признања. Постао сам ‘усвојени син’ бројних градова. Али, када су ми рекли да улазим у шпанску Кућу кошарке, задовољство је достигло максимум. Шпанија је препознала мој десетогодишњи рад тамо. Захвалан сам Барселони, Реал Мадриду, Басконији и Уникахи, поготово људима из Малаге. Верујем да сам тамо поставио темеље каснијих успеха Серђа Скариола у клубу. Лично не волим овакве награде. Понекад се исте мешају са политиком. Али, Шпанија је прва земља која ме је наградила и то потврђује да је време тамо било лепо“.

Појаснио је зашто је Шпанија за њега посебна.

“Знам шпанску кошарку још из времена када сам био у Југопластици. Данас ми људи кажу да шпански језик знам боље од Шпанаца. Играли смо разне турнире у Шпанији, брзо сам се заљубио у ову земљу. Први турнир сам имао још у Црвеној звезди још када сам био помоћник Ранку Жеравици. Тада сам упознао Едуарда Портелу, дивног човека који је изградио једну од најпрестижнијих лига на свету. Он ми је рекао да треба да дођем и радим у Шпанији. Ускоро сам и почео да радим тамо. За мене је незабораван догађај освајање Купа Кораћа са Уникахом. Посетили смо гроб чувеног Радивоја Кораћа који је погинуо са 31 годином. Био је диван човек. Желео сам да освојим то такмичење, посебно када је ФИБА почела да размишља о променама и укидању тог такмичења“.

И даље одржава контакте са многим легендама кошарке.

“И даље сам у одличним односима са свим својим играчима. Понекад ме зову за савет, око посла, куповине куће… Последње две године су ми биле посебно тешке. У децембру 2021. године преминуо је Горан Собин, потом у априлу 2022. и Зоран Сретеновић. Било ми је баш тешко, један дан сам се закључао у канцеларију и плакао дуго. Баш ме је болело све то. Али, живот иде даље…“