У септембру 1941. војни лекар мајор Лео Скурник починио је јуначко дело због кога га је немачка врховна команда одликовала Гвозденим крстом. Ризикујући живот, под совјетском артиљеријском ватром, лекар који је хтео да постане пијаниста, евакуисао је пољску болницу на финско-руској граници, спасивши животе више од 600 људи, укључујући и припадника СС-јединица.

Др Лео Скурник (други с десна у другом реду), носилац одликовања Гвоздени крст

Он није једини немачки војник који је добио одликовање у Другом светском рату, али овде та чињеница завређује посебну пажњу – зато што је био Јеврејин.

Али Скурник није био једини Јеврејин који се борио на страни Немаца. Више од 300 Јевреја нашло се уз Хитлера након што је у јуну 1941. у рат ушла Финска, која је имала истог непријатеља као и Трећи Рајх – Совјетски Савез.

Савез Хитлера и расе за коју се заклео да ће истребити, један је од најнеобичнијих аспеката Другог светског рата, па ипак мало ко зна за њега, укључујући и Финце.

Мада јеврејски ветерани – од којих је живо само неколико – тврде да се не стиде својих дела, довољно је да једно вече у њиховом друштву да се схвати да је “акомодација интереса”, нека врста “Софијиног избора” на бојном пољу, оставила дубоке ожиљке на њиховој психи.

Лео Скурник и Саломон Клас

Арон Ливсон, на пример, први пут је учествовао у војној акцији 1939. године. Као 23-годишњи син модискиње из града Виборга, мобилисан је када је СССР напао Финску. Попут многих Јевреја, био је решен да испуни своју дужност, жртвујући и живот, ако треба.

Готово без изузетка, Јевреји из Финске воде порекло од руских војника који су у тој области служили војни рок (за време руске владавине, Јевреји су са десет година одлазили у војску, коју су понекад служили до 25. године). Други Финци, мада су и они били под руском влашћу све до независности 1917. године, гледали су их с подозрењем.

Избијање рата 1939. године, у Финској познатог као Зимски рат, малобројни Јевреји видели су као прилику да докажу да су лојални грађани Финске. Ливсон се борио на Карелијској превлаци и мада је војска морала да се повуче пред надмоћним Русима, борио се тако храбро да је унапређен и добио подофицирски чин.

Извесно време између Финске и Совјетског Савеза владао је крхки мир, али када је Хитлер покренуо Операцију „Барбароса“, изненађујућу инвазију на комунистичку државу, Финци су видели прилику да поврате територију коју су изгубили у Зимском рату и придружили су се Немцима.

Фински Јевреји испред војничке синагоге на терену, у близини немачких трупа

Као и сви Јевреји, Ливсон је слушао Хитлерове говоре пуне мржње према Јеврејима, знао је за Кристалну ноћ, нападе на јеврејске куће, продавнице, школе и синагоге у Немачкој, у новембру 1938. Али, кад је добио наређење да се придружи Немцима у борби против Русије, ни на тренутак није помислио да откаже послушност.

“Морао сам да испуним своју дужност, као што су сви то морали”, рекао је он. “Ми нисмо били Јевреји који се боре у финској војсци – били смо припадници Финског народа, фински војници, који се боре за своју земљу”, каже он.

Јеврејски ветерани тврде да су били срећни што могу да се боре из још једног разлога. Са њихове тачке гледишта, Финска и Немачка су водиле два различита рата. Један је био одбрамбени, а други освајачки. “Нисам имао никакве везе са Немцима”, каже Ливсон. “Немци су били 200 километара северно од мог пука.”

Али, нису сви Јевреји били те среће. На граници са Русијом, у региону Карелије, фински и немачки војници ратовали су раме уз раме и Јевреји су морали да се боре против два противника: једног на супротној страни и једног у властитим редовима.

Живели су у сталном страху да ће им идентитет бити откривен, али за дивно чудо, Немци у датим околностима, нису предузимали ништа против њих. Јевреји су били Финци, уживали су пуну подршку надређених официра, а Немци – иако често шокирани сазнањем да се боре заједно са Јеврејима – нису смели да их дирају. Штавише, морали су и да салутирају јеврејским официрима.

Постоје бројни случајеви малих побуна финских Јевреја против Немаца током рата: Један лекар, стациониран у граду Оулу, одбио је да оперише Немце и премештен је у други сектор. Јеврејска певачица Сиси Вајн одбила је да пева немачким војницима. Отац и брат Арона Ливсона, стациониран у Котки, свакодневно су изражавали презир према такозваним “савезницима”.

Јеврејска браћа Бланкет су се заједнички борили за Финску

“Мој брат, који је био поручник у ПВО, одбијао је да салутира Немцима, а мој отац би избацио Немце када би дошли у његову продавницу”, каже Ливсон.

У другим деловима Европе, такво понашање би значило сигурну смрт.

После рата, након што су ужаси холокауста изашли на видело, посебан третман финских Јевреја изазвао је нелагоду, како међу њима самима, тако и у широј јеврејској заједници. Када је 1946. у Тел Авиву одржан састанак ратних ветерана, Финци умало нису избачени као издајници.

Зар им никада није пало на памет, упитали су их, да су, помажући Хитлеру, допринели да дуже влада и да у гасним коморама заврши више Јевреја него што би то иначе био случај?

(Блиц)

Ознаке: Јевреји, Други светски рат, Немачка