Pročitaj mi članakBivši ruski oficir Evgenij Krutikov u analizi za ruski Pogled piše kako se vlasti Hrvatske ponašaju čudno.
“Донедавно је то била готово најгласнија антируска земља на Балкану. Сада се у Загребу дижу споменици руским писцима, а председница земље позива Запад на успостављање односа с Москвом, назива Русију “светском силом” и тражи пријатељство с патријархом Кирилом. Што се догодило?”, пита се Крутиков.
Председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић позвала је Запад на нормализацију односа и дијалог с Русијом.
“Видим Русију као јаку државу, светску силу, што јест у сваком случају, и морамо наставити разговарати о многим питањима”, изјаву председнице Колинде Грабар-Китаровић цитира руски аналитичар.
“Многи ове изјаве сматрају готово сензационалнима, јер долазе усред антируске хистерије на Западу. Неко их повезује с оружјем на Балкану којим Русија недвосмислено подупире стратешког партнера Србију. Питање је, међутим, нешто сложеније”, наставља Евгениј Крутиков.
“Наравно, трка у наоружању је важан чиниоц. Формално, Хрватска је била та која га је покренула, било самостално или због жеље да обнови тешку артиљерију, посебно ракетне бацаче, те да узме производе по НАТО стандардима. Полазећи од искуства ратова са Србима, сматрали су да је кључно развити снаге за брзу офанзиву на уском сектору фронта, а за то треба много оружја и ракетни системи на првом месту”, појашњава стручњак.
“Прва испорука Србији од шест зракоплова МиГ-29 из Русије је за Хрватску била шок. Прво, као мере одмазде су у Загребу одлучили користити методе информацијског и обавештајног рата. Медији су “изненада” нашли стару причу о куповини из Русије у раних ’90-их, дакле током рата, система С-300 који се негде још скривају, али се могу користити против српских авиона МиГ-29, тако да су “Руси и Хрвати браћа одувијек”, поготово од тренутка напада на Вуковар. Следећи корак било је позоришно порицање очитог. Огорчени министар обране Анте Котромановић је почео тврдити да неће бити набавка руским оружјем Србије јер Срби немају новца. Међутим, Београд је дошао до закључка да с Русијом склопи главне споразуме о готово пуној модернизацији своје војске, чиме су демантоване изјаве званичника из Загреба”, наставља Крутиков.
“Председница Колинда Грабар-Китаровић у овој новој ситуацији се прво понашала предвидљиво, како доликује бившој помоћници главног секретара НАТО пакта. Почела је оптуживати Москву да распламсава ситуацију на Балкану и провоцира нови велики рат у којем ће опремити непријатељску Србију, која сања повратак. У исто вријеме се у Загребу одвија бурни обрачун због “костура из ормара” из ’90-их и злогласних С-300, као и глупе набавке тог оружја. У то вријеме су и украјински занатлије из Одесе успјели преварити Котромановића с ремонтом авиона МиГ и Хрватској продати неисправне летелице. Скандал је био чудовишан. Иако је бивши министар Котромановић обећавао да ће се убити, једноставно је отишао с дужности”, пише Крутиков.
“Промене у понашању Грабар-Китаровић долазе након избора председника Доналда Трампа. Хрватска председница је брже од многих схватила чињеницу да је америчка политика на Балкану кренула наопако и Загреб хитно треба диверсифицирати своје иностране контакте. Иначе, није баш добар дан заиста се наћи лицем у лице са српском Т-72, БТР-2, МиГ-29, “Ураганима”, “Сунцима”, “Буратинима”, на крају и са системима С-400. Чланство у НАТО пакту ту не може помоћи, нити олакшати ситуацију. А ако слабљење америчке позиције на Балкану у Трампа буде потрајало, а иде у том смеру, Загреб ће морати промијенити приоритете спољне политике. Колинда Грабар-Китаровић отворено тврди да је Загреб, сврставши се само на једну страну међу супротстављеним суперсилама, превише изгубио у економској сфери, а сада постоје проблеми у питањима националне безбедности”, појашњава стручњак.
Споменик Пушкину и пуно новца
“Колинда Грабар-Китаровић је почела утирати свој пут до Москве кроз осетљиве хуманитарне сфере. Очигледно јој је неко објаснио да Руси не воле непоштивање њихове културе и историје. У протеклих годину и пол дана су у Загребу у рекордном времену подигнути споменици Александру Пушкину, Сергеју Јесењину и Јурију Гагарину. Истина, прошле године су споменик првом космонауту оскврнули вандали, али су убрзо ухваћени и кажњени. Онда је председница у свакој прилици подсећала на Матију Змајевића, хрватског поморца рођеног у Боки који је постао адмирал поморске флоте Петра Великог, а под Катарином Петровном је постао гувернер Астрахана и покопан је у Москви.
Тада се догодио случај “Агрокор”. Овај хрватски пољопривредни див почео је куповати малопродајне мреже диљем Балкана, али је прецијенио свој потенцијал и банкротирао. Његов највећи поверилац је била Сбербанка с више од милијарду еура, док је банка ВТБ такође судјеловала у пројекту. Људе је некако требало спасити, али би неколико земаља могло остати без малопродајних супермаркета. У тим околностима је Хрватска доживјела ренесансу у привредној сарадњи с Русијом. Земља троши пуно руске нафте и гаса. Преко 2,3 милиона тона нафте пролази кроз хрватске луке за купце у источној Еуропи. Грабар-Китаровић ритуално понавља како Хрватска настоји “диверсифицирати потрошњу енергије”, али у пракси помаже Руској Федерацији у привредном расту. Да, планира се изградња ЛНГ терминала на отоку Крку, али став према овом пројекту варира.
Успркос санкцијама, робни промет између Хрватске и Русије такођер расте. Истодобно, неки пројекти имају све знакове стратешког партнерства, примерице судјеловање бродоградилишта у Трогиру у изградњи нове флоте за разбијање леда у Русији. Ипак, то се и даље слабо осети. Хрватска је присиљена непрекидно се освртати ка Европску унију и такозвану координирану политику. Успут, у Загребу, барем на јавној разини, већ је постало јасно да је тренутна зависност о ставовима САД и главних европских сила ненормална и не одговара националним интересима земље. Хрватски медији пишу да је сада Хилари Клинтон у Бијелој кући, не би било говора о приближавању Москви”, пише руски стручњак.
“У исто вријеме, ентузијазам и енергију Колинде Грабар-Китаровић не дијеле све политичке снаге. Према уставу премијер Хрватске има веће власти него председник. Јасно је да на Балкану у већини случајева устав баш и није “Свето писмо”, тако је у октобру прошле године госпођа председница стигла у посету Русији без министара, укључујући и министрицу спољних послова и министра економије. Јасно је да се ради о изравном натјецању у спољној политици између Колинде Грабар-Китаровић и премијера Андреја Пленковића”, тврди Крутиков, што није непознато ни хрватској јавности.
“Хрватска никада неће постати “вечни пријатељ” Русије и из објективних разлога. Њезина оријентација према Западу и готово тотална идентификација хрватског друштва са западном Европом то једноставно неће допустити. То је друштвено и верско питање, а не економско или војно. Важно је напоменути да је као одговор на покушаје Грабар-Китаровић да дотакне руски национални понос изградњом, Владимир Путин изјавио како разматрају подићи споменик у Москви филозофу из 18. века, хрватском теологу Јурју Крижанићу, мисионар, утемељитељу панславизма, који је настојао створити “чисти славенски језик” и да Славени буду независни од припадања једној или другој цркве, за што је оптужен за пропаганду Унијатске цркве и прогнан на 16 година у Тоболск. Но, до сада ни у Москви, нити у Тоболску, гдје је написао своја главна дјела, није пронађено место за Крижанића. Он је критиковао окрутност Ивана Грозног, затражио од Москве да се одрекне права Трећег Рима, појма “краља”, па чак и из грба с двоглавим орлом. Након опроста одлази у Пољску, гдје се придружио Језуитском реду, а умро је од турске сабље код Беча у војсци Јана Собиеског. Дакле, Русија неће подизати споменике ради побољшања господарских односа с Хрватском.
У својој жељи да прикаже максималну лојалност руском националном духу, Грабар-Китаровић је чак затражила састанак с патријархом Руске православне цркве. “Његову Светост сматрамо нашим партнером у јачању позитивних вриједности у верским заједницама”, рекла је, јасно прекорачивши своја овлашћења и изазивајући вал критика код куће од стране конзервативних политичара и дијела католичког свештенства.
Коначно, Грабар-Китаровић је позвала Путина да посети Хрватску 2018. године, што се догодило прије председничких избора у Русији. Сада је ово питање тема расправе. Од нових привредних пројеката се могу размотрити могућности испоруке хидроглисера Хрватској. Но, колико далеко Грабар-Китаровић може ићи у ренесанси руско-хрватских односа не зависи само о томе. У отвореној западној оријентацији Хрватске се неће ништа промијенити. Друга ствар је да у региону може доћи до слабљења напетости, што ће аутоматски значити јачање позиције Русије на Балкану. А онда – ко зна што ће бити тамо?”, овим реторичким питањем Евгениј Крутиков завршава своје виђење изненадне привржености председнице Колинде Грабар–Китаровић побољшању односа с Руском Федерацијом.
