Прочитај ми чланак
Потпуна политичко-медијска ћутња о састанку НАТО-ових министара обране у Бриселу дана 21-22 маја. Ипак, није то био рутински договор, већ договор на врху, који је најавио нову стратегију, која ће да услови будућност Европе. Треба само помислити да су 23 земље од 28 земаља Еуропске Уније истовремено и чланови НАТО пакта: одлуке које је донио тај Атлантски Савез, под неоспорним водством Сједињених Држава неизбјежно одређују правце кретања Европске Уније.
Генерал САД-а Филип Бредлов – Врховни командант савезника за Европу, којег је као и увек именовао сам председник Сједињених Држава – најавио је како је дошло до заокрета.
„Налазимо се пред кључном одлуком, како да се суочимо, и то кроз дуго вријеме, с агресивним сусједом”. Наравно с Русијом, коју оптужују да насилно крши уважавање националних граница у Европи, да дестабилизира Украјину као суверену државу и да прети земљама НАТО пакта у источном региони.
Ова претња долази из војног савеза, који је ратом разорио Југославију и то до те мере, да је издвојио Косово из Србије; савеза који се протегао на исток, укључивши у себе све земље Варшавског пакта, две од земаља Југославије и три земље бившг Совјетског Савеза.; који је продро у Украјину, успостављајући контролу кључних позиција у оружаним снагама и увежбавши неонацистичке групе пучиста у Кијеву.
Значајно је да на састанку вођа генералштаба земаља чланица НАТО-а, 21. маја у Бриселу, учествовао и генерал Микхајло Куцyн, нови украјински шеф генералштаба. Секретар НАТО-а Расмусен, дошавши у Скопље, изјавио је како врата НАТО савеза остају отворена за нове чланице, као што су Македонија и Грузија и наравно Украјина. Дакле наставља се експанзија НАТО пакта на Исток, известио је Врховни командант за Европу, која мора започети са ‘стратешким адаптацијама како би се могла суочити са неочекиваним војним вежбама са руске стране, упознати се са кибернетском активношћу и с операцијама покривеним тајном’.
То ће ‘захтевати новаца, времена и снаге’. Први корак у томе је повећање издатака у војне сврхе, а они већ данас износе више од 1.000 милијарди долара годишње: у том циљу Секретар САД-а за обрану Чак Хагел је најавио заједнички састанак министара обране и министра финансија, чија је сврха натерати европске савезнике на повећање издатака.
Сценариј ‘стратешких адаптација’ НАТО надилази Источну Европу и шири се на регион Азије и Пацифика. Овде – на трагу руско-кинеских договора, који поништавају западне санкције против Русије, отварајући нове трговинске излазе на источној страни – већ се оцртава извјесна економска евроазијска унија, која ће моћи постати противтежа оне САД-ЕУ, коју Вашингтон жели појачати с трансантлантским партнерством за трговину и за инвестиције.
Договори потврђени у Пекингу не ограничавају се једино на гас, већ се односе и на секторе високе технологије. Управо је у фази проучавања пројект линијског авиона, који би, произведен од једне руско-кинеске џоинт вентуре компаније, био конкуренција Боингу произведеном у Сједињеним Државама или европском Аирбусу. Један други пројект односи се на супер хеликоптер, који ће моћи превозити терет од 15 тона.
Фундаментално питање, које нитко није ни окрзнуо у европској изборној кампањи, јесте да ли Европа треба следити САД у тој ‘стратешкој адаптацији’ НАТО-а, који тежи за новим конфронтирањем Запада с Истоком, а оно није ништа мање опасно и ништа јефтиније но што је то био Хладни рат, или би се пак Европа требала откачити од тога, како би започела конструнктивни пут, одбијајући помисао на бацање мача на тас ваге, што у ствари значи повишење војних издатака те да на тај начин сачува извјесну предност, чије смањивање Запад сваки дан проматра.
Једини знак који долази из ЕУ права је увреда за интелигенцију: Европска комисија је одлучила да се за годину 2014. при рачунању БДП-а издаци за наоружање не уврштавају у рубрику трошкова, већ у рубрику инвестиција за сигурност земље. Како бисмо повећали БДП у Италији треба дакле инвестирати у купњу авиона Ф-35.
Пријевод с талијанског: Јасна Ткалец
(Адванце – Manlio Dinucci,)
