ИРАК: Сунити пред изазовом потпуног истребљења (Анализа)

23:52 08.03.2015.

Последњих година о рату у Ираку медији су извештавали прилично једноставно, као да је ситуација потпуно јасна. Ирачка шиитска војска увек је у главном плану као херојска армија која се бори против Исламске државе Ирака и Сирије (ИДИС-а). Ових дана актуелан је нови напад на Тикрит, родни град Садама Хусеина.

Према речима пуковника ирачке војске Абдула Заидие владине снаге имају у плану да у потпуности изолују строги центар Тикрита, односно да направе опсадни прстен око Тикрита ширине 20 километара. Ако у томе успеју, са војском од 30.000 војника кренуће на сам град, што ће бити друга фаза њихове стратегије.

У међувремену забављају се пресецањем свих рута ја Тикриту и спречавањем контранапада ИДИС-а, преноси пуковник ове војске која се углавном састоји од шиита. Осим Ирачана један део ове војске чине и Иранци. Као што знате Ирак и Иран за време Садама Хусеина нису били у добрим односима, а Садам је и ушао у сукоб са Ираном, тако да и када се само та чињеница узме у обзир не делује превише вероватно да су ирански војници наклоњени Ираку у којем сачињавају помоћну војску. Важно је напоменути и да су Иранци шиити, као и већина Ирачана (60%), док су сунити мањина у Ираку са 37% (17% чине Курди).

Повод зашто пишем сада о Ираку јесте изузетно брутално убиство заробљеног сунитског дечака Ирачанина од стране ирачке војске. Беспомоћног дечака од непуних 14 година ухватила је група добро наоружаних војника и након пар питања одгурнула пар метара даље а затим пуцала право у главу са неколико метака како би потврдили свој монструозни злочин.

Много горе од самог злочина над дететом, који су касније покушали да оправдају речима да је дечак био ИДИС-ов члан, јесте чињеница да ово није први пут да ирачка војска терориште сунитске становнике Ирака. Оправдање да је дечак члан ИДИС-а није валидно, јер није носио униформу ИДИС-а, био је у цивилу. Чак и да је био члан ИДИС-а хладнокрвно убијање детета коси се са моралним законима било које војске. На пример у Сирији Сиријска арапска армија, која се суочава са младим терористима сиријског порекла, приликом заробљавања враћа децу њиховим родитељима.

Тикрит, град на који ирачка војска сада врши офанзиву, је родни град Садама Хусеина. Сасвим очекивано, у том граду је и даље велика подршка њиховом некадашњем лидеру. Међутим у том граду постоји и војска коју чине присталице Баатх партије. Војску под именом Накшабандија води Изат ал Дури, стари Садамов саборац, који је након што је земља пала под америчку и иранску власт наставио са герилским ратом. Овај потез га сврстава у ретку врсту хероја, који упркос годинама и тешкој ситуацији у земљи налази снаге да организује отпор. Та врста хероизма управо је недостајала Србији 1999.

Све до пролећа прошле године одржавали су мирне протесте како би сунити који су постали грађани другог реда после америчке окупације добили више права. На њихове захтеве војска је одговорила масакром након годину дана мирних протеста сунитских Ирачана. Од тада армија Накшабандија креће са употребом силе, прво због освете а потом и због жеље за државом која неће зависити од самилости Ирана и САД-а. Ирачку владу сада чине пијуни Ирана и САД-а, са којим се Иран удружује када има од тога користи.

Накшабандија

Накшабандија има за циљ да напада само окупаторе. Како би се осветили за убиство свог лидера Садама Хусеина, лојалисти су заробили његовог судију и наменили му судбину Садама; убрзо је обешен.

Моћ војске Накшабандије лежи тамо где би је сви требало потражити – у народу, што је чини легитимном.

Међутим, није ни Накшабандија потпуно светла. Оно што баца сенку на њу јесте могућа сарадња са ИДИС-ом. Та сарадња је ипак вероватнија ван Тикрита него у самом граду Тикриту, где имају неприкосновену подршку.

Мука која је снашла Ал Дурија и његову војску приморала га је да у једном наврату похвали ИДИС који се бори против окупатора.

Међутим, сваки пут када је потребно нешто конкретно учинити, изборити се и преузети, Накшабандија окреће леђа исламистима и почиње да се бори против њих. Те чињенице говоре у прилог могућности да је Изат Ибрахим ал Дури, некада десна рука Садама Хусеина, приморан да понекад прихвати руку ИДИС-а како би се супротставили ирачкој војсци.

Међутим, разлике између ИДИС-а и Накшабандије су непремостиве. Када су освајали град Мосул, Изат је сарађивао са ИДИС-ом, али чим су ушли у град, напад је преусмерен на исламисте. Осим тога, Баатх партија (политичко тело Накшабандије) има потпуно другачију визију Ирака за разлику од ИДИС-а и ирачке војске. Док су ИДИС и ирачко-иранска војска за подељени Ирак, Накшабандија се залаже за јединствени и уједињени Ирак. Племена подржавају Ал Дурија и како год окренули ИДИС је губитник у ирачком рату.

Стивен Гул, либијски официр Зеленог отпора за тајне и специјалне операције пренео је своје утиске о тренутном стању у Ираку:

“Шиитске милиције су починиле грозне злочине изван Тикрита. Извршен је геноцид над сунитима од стране уједињених иранских и ирачких шиитских снага. Ми смо видели непотребно бомбардовање, убијање малог детета од стране тешко наоружаних шиитских војника, скрнављење гробова Садама Хусеина и његових рођака и убијање сунитских цивила. То је болесно, не разликује се од америчког тероризма, стране окупације.

Компликована природа рата је у томе што нисам потпуно сигуран да су сви борци у Тикриту терористи из ИДИС-а. Шта се десило са снагама Садама Хусеина и његовим следбеницима у Тикриту? Њима је потребан један вид аутономије, бољи третман. Ако ирачко-иранска влада цени нафту више од људског живота, Алах/Бог је снабдео свет са довољно нафте, има више технологије којим се нафта црпи, а која је јефтинија и прихватљива за све.

Иран и Ирак морају да промене политику директног напада. Села и градови се морају ангажовати, покренути преговоре да се зауставе терористички елементи. Ја сам у потпуности против масовног убијања, великих цивилних жртава. Дохватите Израел и завршите проблем са регионалним претњама.”

Ирак је земља која је превише намучена, једна од најнапаћенијих земаља у новијој историји. Даљи злочини које почињавају шиити никуда не воде. У овом тренутку, моја наклоност је према Накшабандији и Изату Ибрахиму ал Дуру, јер препознајем праве војнике, који не искаљују свој ратни бес на цивилима и немоћнима већ на прецизно бираним фигурама шиитске власти које истребљују сунитско становништво.

Не мислим да је њихова повремена сарадња са ИДИС-ом пресудна да би сви окренули леђа овој патриотској јединици, јер како преносе страни медији Изат ал Дур је сарадник али и највећи непријатељ исламистима. Сарадник у мери да спаси народ, непријатељ по свим тачкама.

За време писања текста појавила се вест да је трећи историјски град уништен од стране исламиста. Неконтролисана руља звана ИДИС мора се уништити, али њен центар није у Тикриту већ у Тел Авиву и Анкари. Заслепљени мржњом шиити убијају погрешне људе и тиме успоравају борбу против правих терориста.

На следећим линковима можете видети неке од злочина које је починила ирачка армија:

Масакр цивила

Скрнављење гробова Садама Хусеина и његових рођака

Паљење џамије

Убиство затвореника у граду Тал Афар (изузетно узнемирујуће слике)

Масакр у Ал Хавији за време протеста

Војска запаљује дечака који је узвикивао слогане против њих

Убиство сунита тупим ножем

Посебну захвалност за помоћ у скупљању података потребних да би се приказала ситуација у Ираку из свих углова дугујем свом виртуелном пријатељу Милану Дојчиновићу и једном иранском шииту огрезлом у мржњи што је утицало на брзину завршетка рада на тексту.