Pročitaj mi članakEvropska komisija je u svojoj letnjoj ekonomskoj prognozi predvidela je rast privrede EU od 2,7 odsto u 2022. godini, dok se za 2023. predviđa pad na 1,5 odsto, odnosno 2,6 i 1,4 odsto u Evrozoni.
Истовремено, предвиђа се да ће просечна годишња инфлација достићи „историјски максимум” у 2022. години од 7,6 одсто у еврозони и 8,3 процента у ЕУ, пре смањивања у 2023. на 4,0 и 4,6 одсто.
Представљајући најновију економску прогнозу за ЕУ и еврозону, комесар за економију, Паоло Ђентилони, нагалшава да руска операција у Украјини и даље негативно утиче на економију ЕУ, постављајући је на пут нижег раста и веће инфлације у односу на претходну пролећну прогнозу.
„Акције Москве ремете снабдевање енергентима и житом, подижу цене и слабе поверење. У Европи, замах поновног отварања наших привреда ће подржати годишњи раст 2022. године, али за 2023. годину значајно смо ревидирали нашу прогнозу. Очекује се да ће рекордно висока инфлација достићи врхунац касније ове године и постепено опадати у 2023“, објашњава Ђентилони.
Ђентилони упозорава да развој рата у Украјини, посебно испоруке гаса за Европу, као и могућност поновног јачања пандемије ковида 19, представљају ризик како за развој европске економије тако и за даљу инфлацију.
Истовремено, у Бриселу указују да би недавне тенденције пада цена нафте и других роба могле да се интензивирају, што би довело до бржег пада инфлације него што се тренутно очекује.
Додаје се и да би се, захваљујући снажном тржишту рада, приватна потрошња у Европи могла показати отпорнијом на повећање цена ако би домаћинства користила више своје акумулиране штедње.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 14, 2022
