Прочитај ми чланак
Засад само пет држава у свету поседује термонуклеарно оружје – Русија, САД, Кина, Велика Британија и Француска. Ускоро ће им се придружити и Индија.
Стручњаци су уверени да званични Делхи има за циљ да ограничи утицај Кине у региону. Неки од њих процењују да је то бременито огромним ризицима за читав свет.
Агенција Reuters објавила је – позивајући се на центар за војна истраживања IHS Janes – да Индија усавршава свој тајни програм обогаћивања урана који ће јој веома брзо омогућити да производи термонуклеарно оружје, тј. хидрогенску бомбу.
Познато је да Индија није као Русија, САД, Кина, Велика Британија и Француска нуклеарна сила, али не скрива да поседује атомско оружје. Процене су да поседује око 80-100 активних бојевих глава (Француска, примера ради, има три пута више).
Индија је атомске пробе изводила још 1974. године, а споразум о неширењу атомског оружја никада није потписала (као и Израел и Пакистан; Северна Кореја која такође има атомско оружје свој потпис је опозвала).
Индија је 1998. наставила атомске пробе (тзв. операција „Шакти“), након чега је Њу Делхи званично затражио да буде примљен у „атомски клуб“.
У Индији је недавно дошло до смене владе и на власт су дошли националисти који поштују снагу оружја, док се у Пакистану, најљућем непријатељу Индије, чуло да према Индији треба испољити велики опрез уз опаску: „Не желимо трку у наоружању. То ни за једну земљу не слути на добро“.
Треба истаћи да је на основу закључака друге групе експерата Индија може веома брзо освојити сва три начина лансирања нуклеарних бојевих глава – авионски, помоћу балистичких ракета и атомских подморница.
„Пакистан и Индија се налазе у стању сталне борбе, укључујући и трку у атомском оружју. Обе стране усавршавају своје балистичке ракете и набављају нове, нарочито Индија која је настоји да своју ратну морнарице учини доминантном у Индијском океану. Генерално, Индија постиже веће успехе“ – проценио је виши научни сарадник Института за светску привреду и међународне односе РАН, стручњак за Блиски Исток Виктор Надеин-Рајевски.
Он је уверен да индијска термонуклеарна бомба неће остати без одговора Пакистана.
„Штавише, и Пакистану располаже прилично напредним нуклеарним програмима. Исламабад је стално прибављао нуклеарне материјале. Обе земље озбиљно раде у тој области. Како их зауставити или спречити, тешко је рећи. Оне нису део међународних договора који би их могли ограничити“ – наглашава Надеин-Рајевски.
Ситуацију око индијског нуклеарног програма коментарише и председник Института за Блиски Исток Јевгениј Сатановски:
„Нико не зна када ће се распасти Пакистан, Украјина, Египат и Ирак нити шта ће бити када се то догоди. Истина, радикализација ислама у Пакистану од времена Зије ул Хака (председника од 1978-1988. г) донела је плодове, посебно на племенском нивоу на ком армија није у стању да уведе ред било којим методама. Јер, чак ни насилно гушење не би дало резултате. Сама пакистанска обавештајна служба „Ај-С-Ај“ сарађивала је са Саудијском Арабијом и Американцима на стварању Ал Каиде“.
САД су прве 1952. године тестирале хидрогенску бомбу на Маршалским острвима након што су насилно иселиле све становнике (претежно Јапанце). Након две године на коралном маршалском острву Бикини поновљене су пробе чија је снага била 6 мегатона док је реална снага експлозије износила 15 мегатона.
Део становника острва се ‘70-тих година прошлог века вратио својим кућама, њих око 840 умрло је од последица рака и других обољења изазваних атомским пробама. Вашингтон је на крају исплатио компензаицје делу страдалих у износу од 83 милиона долара.
У СССР-у су Андреј Сахаров и Виталиј Гинзбург почели пројект совјетске хидрогенске бомбе која је добила незванични назив „Слојка“ (обојица су после добила Нобелову награду у различитим номинацијама).
Пробе су обављене годину дана после америчких 1953. (Американци су овај пројект назвали „Чика Џо“ – по америчкој верзији надимка Стаљина).
Потом су Совјети 1961. године на острву Нова Земља под руководством академика Курчатова обавили испробали „Цар бомбу“ снаге 58 мегатона, што је била најјача експлозивна направа која је икада направљена и тестирана на Земљи.
Индија нема намеру да улази у пројекте оваквих размера, али жели да постане шеста термонуклеарна држава.На основу сателитских снимака и изјава индијских званичника може се претпоставити да ће њене инсталације за термонуклеарне пробе бити спремне 2015. године.
(Факти)
