(pravda.ru, srpskizurnal.com)
Чавез директно оптужује Запад за „светску диктатуру“ која некажњено одлучује и мења судбину остатка света.
Сви који се не уклапају у западни модел, по њему ризикују „намештени“ судски процес. Он посебно наводи пример српског председника Милошевића, који је по Чавезовим речима само бранио интересе своје отаџбине, и обрачунавао се са сепаратистима који су били у служби Брисела и Вашингтона. Његову смрт у Хагу описује као веома сумњиву и вероватно режирану.
Венецуелански председник посебно наглашава чињеницу да је од стране ЕУ и САД отворена сезона лова на Србе, и да њихов број у Хашком казамату превазилази број свих других етничких група са Балкана заједно. Чавез каже да није џабе израз „хашка правда“- у свету постао синоним за неправду.
Чавез потом прави аналогију између Србије и Судана, где такође сепаратисти који уживају „сваку“ подршку Запада врше терористичке акте, покушавајући да „поцепају“ земљу, да би се Запад дочепао суданских нафтоносних извора. И у овом случају, као и у случају Србије, САД и ЕУ се користи инструментом Хашког Трибунала, да би се ослободио суданског председника Омара Ал Башира, територијално раскомадао Судан и уз помоћ „суданских шиптара“, дочепао суданског „црног злата“.
Чавезу је јасно, да ће се Венецуела, која је један од задњих економски снажних и богатих нафтом, независних режима у свету, наћи на директном удару неоколонијалне Америке и предаторских западних корпорација. Из тог разлога он није губио време у промоцији ове своје иницијативе, тако да је Јужно Америчка Унија већ изгласала конституциони документ, којим се оснива Јужно Амерички међународни Трибунал и Комисија за људска права.
Нико озбиљан не очекује да ће Чавез успети да „доведе“ бивше америчке председнике Буша и Клинтона и суди им за ратне злочине почињене у Ираку и бившој Југославији, тим пре што ће прву председавајућу функцију по принципу ротације (абецедном редоследу) припасти про-америчком Колумбијском режиму. Али се зато очекује да ће се овај Трибунал дочепати многих других злочинаца, који још слободно роваре по свету. Од њих многи живе у Јужној Америци.
Зато би било веома важно да овај српски режим, ако у њему има ишта српско, успостави контакт са ново-основаним Јужно Америчким трибуналом, и достави списак и документацију о ратним злочинцима над српским народом, не само у овим последњим ратовима, већ и претходним. Тим пре, што данас још увек постоје живи усташки ратни злочинци, који су после Другог светског рата пронашли уточиште у неким земљама Јужне Америке.