Прочитај ми чланак"Довођење имена Трамп и Горбачов једно уз друго у исти наслов изненадиће многе читаоце. Шта би то (де факто) соц-демократа који је желео да реформише комунизам и милијардер, популиста десног крила, могли да имају заједничко?" Овако своју анализу за "Глобалист" почиње чувени српски и светски економиста Бранко Милановић, упоредивши новог америчког председника са совјетским лидером.
Фото: Тањуг
„Довођење имена Трамп и Горбачов једно уз друго у исти наслов изненадиће многе читаоце. Шта би то (де факто) соц-демократа који је желео да реформише комунизам и милијардер, популиста десног крила, могли да имају заједничко?“ Овако своју анализу за „Глобалист“ почиње чувени српски и светски економиста Бранко Милановић, упоредивши новог америчког председника са совјетским лидером.
– Штавише, уколико се фокусирамо на њихове идеологије и личне историје (у оним значајним мерама), одговор би био „ништа“… и не „готово ништа“, већ просто „ништа“! Али, ако погледамо њихово место у тренутку историје из структуралне перспективе, сличности су неизбежне. За почетак, ниједан од њих дојице није веровао у хијерархијску структуру међународних система којима председавају или су председавали. Обојица су део владајуће елите, али се против ње боре – пише Милановић у својој анализи.
Горбачов као реформатор
Горбачов је на власт дошао 1985. године планирајући да реформише совјетски комунизам како би економски био ефикаснији и народу доносио веће приходе.
– На међународном плану, народи „социјалистичког кампа“ били су организовани тако да им је СССР била лидер. СССР је, заузврат, предводила Комунистичка партија. А Комунистичку партију водио је њен генерални секретар. Дакле, шта год да би генерални секретар одлучио да уради, СССР би спровела, а шта год би СССР урадила, морало би се спровести или имитирати у „савезничким“ земљама или сателитским државама. Речима југословенског амбасадора у СССР-у 1950: Када се „време“ у Москви промени, ако постане хладније, „ми бисмо сви обукли капуте“. Уколико отопли, „сви бисмо носили кратке рукаве“ – наставља наш угледни економиста.
Мук међу совјетским савезницима
Када је Горбачов дошао на власт и заузео позицију која је била у потпуној супротности свега што је долазило из Кремља, совјетске и источноевропске комунистичке елите остале су затечене и парализоване.
– Реформа економских и политичких система уз дозволу државама Варшавског пакта да „раде на свој начин“ (Синатрина песма подстакла је Горбачова) нису биле само дубоко узнемирујуће идеје. Оне су такође биле у директној супротности са влашћу елита и идеолошком легитимацијом њихове владавине. У исто време, такве елите нису могле да замисле да нападну позицију генералног секретара. На крају крајева, генерални секретар, за разлику чак и од папе, би требало да буде непогрешив – стоји у анализи за „Глобалист“ уз напомену да су елитисти растрзани између очигледног подривања њихове владавине и немогућности да оформе одбрану, беспомоћно чекали исход не радећи ништа.
До сада знамо, подсећа Милановић, да је крајњи исход био распад Совјетског савеза и комунистичког режима у источној Европи, као и крај комунизма као модела организовања друштва.
Западна хијерархија
Западни капиталистички свет успостављен 1945. структурално је организован на изузетно сличан хијерархијски начин. Земље „западног кампа“ биле су „једнаке“, али је једна била „више једнака“ од других.
– Штавише, да није било САД-а и напора и новца утрошеног у Европу и Јапан, мало је вероватно да би Европа и Јапан данас изгледали како изгледају. На врху „више једнаке“ земље седи њен председник. И док амерички председници имају своје специфичности (сетите се Никсона и Картера), постоје основна правила којих се сви придржавају. На пример, у блиском војном и политичком савезу културално сличних земаља, демократија предвођена САД-ом никада није довођена у питање – пише.
Западне елите, укључујући и Сједињене Америчке Државе, можда су волеле једног председника више него другог (европска заљубљеност у Обаму је прилично необична), али су осећале сигурност да је суштинска архитектура међународног система, креирана од стране САД, осигурана од стране САД – наставља.
Фото: Тањуг
Трамп као „реформатор“
Трамп сада доводи у питање модус оперенди НАТО алијансе на сличан начин на који се Горбачов питао о потреби за Варшавским пактом.
– У Трамповом свету, ЕУ није светиња, као ни Светска трговинска организација, нити читава међунардона архитектура коју су САД градиле од 1945. Елита са Запада, као комунистичка елита на Истоку пре неких 30 година, је сада изгубљена. Прихватање реторике која сада долази из Вашингтона против је скупа ритуала и уверења који су САД створиле и браниле последњих 70 година. Ипак, супротстављање Вашингтону, баш као и генералном секретару, није долазило у обзир. На крају крајева, ниједан сличан систем не може бити успостављен од стране европске моћи, или комбинацијом европских сила – објашњава Милановић.
Као резултат, истиче водећи економиста Светске банке, западна елита третира Трампа као тигра с којим су се невољно затекли у кавезу: Покушавају да буду пријатељски настројени према тигру надајући се да ће избећи да буду поједени, а у ствари се надају да ће тигар ускоро бити извучен из кавеза.
Хоће ли Европа наћи свој глас и одговор
Хоће ли Трамп имати сличан разорни ефекат на демократије какав је Горбачов имао на комунизам, пита се Милановић и одговара:
– Сумњам, јер су западна демократска друштва отпорнија и више органска. Уколико нису, употребићу терминологију Насима Талеба, „анти-крхке“ (тј. напредују у хаосу), онда су у најмању руку робусне. Комунистичка друштва, хијерархијска, била су екстремно ломљива или крта. Западна друштва имају технократске елите на власти, али оне имају демократску легитимацију. Даље, капитализам за разлику од комунизма је економски успешан. У Француској постоји свега неколико људи који би волели да им се управља као у Кини. У Пољској постоје милиони оних који жуде да им се влада као у Француској.
Трамп као разарач?
Трамп неће, мишљења је Милановић, уништити неке суштинске структуре западног система изграђене након Другог светског рата.
– Ипак, са својим грубим, хаотичним и непредвидљивим владајућим стилом, можда плаши владајуће елите на Западу, охрабрује „ревизионисте“ и доноси промене које ће изменити свет настао у Јалти и Потсдаму. Многи жале што Клинтонова администрација није успела да искористи тренутак на крају хладног рата и створи међународни поредак који би се заснивао на владавини права, који не би био дихотомски, али ни манихејски, онај са коренима у хладном рату и онај који би радије укључио Русију него је оставио на хладноћи – пише Милановић.
Трамп ће тешко створити нову структуру, али може сломити делове постојеће. То би било поприлично иронично јер је Трамп увек пажљиво чувао своју репутацију градитеља (некретнина), а не рушиоца.
– Укратко, не чини се да има неки нови „Трамп торањ“ на уму за неку другу западну архитектуру. Ако се то догоди, може нас увести у постхладноратовску еру, контуре које још нико не може пажљиво да замисли. Трамп би на тај начин затворио књигу о 1945 – наставља се у анализи.
Трамп градитељ?
Коначно, уколико жели да буде стварно маштовит и/или оптимистичан, Трамп можда има потенцијалног кеца у рукаву, подвлачи Милановић.
– Клинтонова администрација није успела да створи више инклузивни међународни поредак на крају Хладног рата, посебно у односима с Русијом. Трамп је изгледа склон томе да промени такву ситуацију. У којој мери се договори с Москвом (попуштање непријатељства или заоштравање односа), уколико се то стварно деси и уз Трампову непредвидљивост, остаје да се види какве ће то квалитативне промене донети у глобалној политици – закључује Милановић.
