Pročitaj mi članak

Himera zvana Švab: O misterioznom subjektu svetske politike

0

Intervju: Oleg Janovski, politički konsultant, predavač na Katedri za političku teoriju i Katedri za regionalno upravljanje i nacionalnu politiku, MGIMO.

U sadašnjoj konfrontaciji mi se više ne bavimo Zapadom kao nekom vrstom identifikacije zapadnih država. Imamo posla sa novim subjektom globalne politike – organizacionom strukturom koja se kristalisala šest vekova i na vrhuncu kapitalizma dostigla formu koju sada ima.

Ovo je decentralizovani sistem koordinacije upravljanja vođen jednom agendom, to jest, mnoštvo centara za donošenje odluka vođenih jednom idejom ili jednim narativom. Treba priznati da ovaj novi subjekt globalne politike postoji, i da proces koji on gura, praćen uvođenjem novih ideja, struktura i poretka, ne podrazumeva deglobalizaciju, već glokalizaciju, odnosno globalizaciju lokalnih industrija i upravljanje tim lokalnim industrijama nametanjem konkretne ideje.

– Ne tako davno su se odigrala dva velika događaja koja se tradicionalno vezuju za međunarodne nadnacionalne koordinacione strukture – Svetski ekonomski forum u Davosu i sastanak Bilderberg kluba. O njima se priča različito. Prozapadna javnost veruje da su to skupovi poput Peterburškog ekonomskog foruma, i „ništa više“, a ljudi skloni konspirativnom razmišljanju veruju da su to kongresi svetske vlade. Ali, na ovaj ili onaj način, to su, s jedne strane, poluzatvoreni sastanci, na koje nisu svi pozvani čak ni kao posmatrači, a s druge strane, ti događaji se reklamiraju, što znači da žele da se čuju, i to je, u izvesnom smislu, komunikacija.

Oleg JANOVSKI: U velikoj meri, i jedno i drugo je tačno. To je sastanak statusnih istomišljenika. Generalno, status je jedna od glavnih stvari koja prati sve ove događaje. Šta to određuje? Statusne strukture: ako je nastavnik, onda sa Harvarda ili Jejla; ako je analitičar, onda iz Brukings instituta ili Čatem Hausa; ako je predstavnik vlade, onda premijer ili ministar finansija; ako je predstavnik vojske, onda šef ili zamenik šefa NATO-a… Što se tiče mišljenja da je reč o kongresu određene globalne zavereničke grupe, onda, čak i da je tako, ovde nema teorije zavere, pošto je mnogo toga snimljeno na video snimku i dokumentovano u analitičkim izveštajima.Jasno je da se tamo ne pozivaju ljudi „sa ulice“. Postoji proces usklađivanja svetske agende i, naravno, postoje trenuci koji nisu namenjeni očima i ušima javnosti. Ali to se dešava svuda, na bilo kojoj konferenciji na kojoj, pored javnih izveštaja, ljudi komuniciraju neformalno. Važna odlika Davosa je to što se tamo mnogo stvari govori dosledno i jasno.

– Baš tako. Zloglasni Klaus Švab uvek je otvoren za deklarisane ciljeve i metode.

Oleg JANOVSKI: A nakon toga, desetine profesionalaca iz određenih oblasti okupljaju se u radne grupe i razrađuju navedene perspektive. Zatim se objavljuju „najbolje prakse“ koje ocrtavaju, koristeći izvesnu doslednost u razumevanju situacije u različitim oblastima, kako sa stanovišta Davosa postići najbolji rezultat što je brže moguće. Za nas nije problem u tome što su sakupljeni, već šta je rezultat i šta nam se kao posledica dešava. Sada govorimo o relativno „vidljivim“ organizacijama, ne dotičući se „Boemskog gaja“, „Safari kluba“, Le Serkla i drugih zatvorenih klubova.

– Nama je glavni problem što se mnoge stvari koje se pričaju u Davosu obistine.

Oleg JANOVSKI: Kao što sam već rekao, oni deluju dosledno. Svetski ekonomski forum u Davosu postoji od ranih 1970-ih. Prethodio mu je Rimski klub, koji je bio jedan od suosnivača ovog foruma. I oni nastavljaju da promovišu agendu u novom paketu, koji se može nazvati ekvitizmom, inkluzijom, ekologizmom. Oni predlažu neku preraspodelu onoga što smo nekada označavali frazom „savremeni svet“.

U stvari, u ovome nema ništa novo. Godine 1648, pri sklapanju Vestfalskog mira posle Tridesetogodišnjeg rata, takođe su se okupili šefovi država i kneževina, koji su se takođe, samo na aristokratskoj horizontali, dogovarali kako dalje živeti ako nema objektivnih mogućnosti da se podržava otpor prema novom sistemu. Sad je slična situacija, samo ne na nivou aristokratije 17. veka, već na nivou globalne tehnokratske oligarhije. Njen glavni resurs je finansijski kapital, kao i kontrola ideja kroz kontrolu institucija za kreiranje ovih ideja i njihovu promociju: prestižni univerziteti, analitički centri, neprofitne organizacije, ekspertske grupe i konsultantske firme. Ovde se ne može zanemariti kontrola nad ljudskim iskustvom, odnosno eksploatacija ljudskog iskustva, ponašanja kao novog kapitala, što su savremeni intelektualci više puta pominjali u kontekstu koncepta „kapitalizma nadzora” Šošane Zubof.

– I kako ovi intelektualni centri kontrole opravdavaju potrebu da se svet prepravi?

Oleg JANOVSKI: Kratka predistorija je ovo: Od 1972. godine, sa objavljivanjem „Rimskog” izveštaja Denisa i Doneli Medouza „Granice rasta”, postoji opsesivna ideja o nedostatku resursa, od koje su se zapadne elite trenutno „razbolele”. Radilo se o podršci samo jednoj „milijardi“ (kako je rekao Denis Medouz: „ako budemo imali šest milijardi, to će biti jako loš totalitarizam“). Dakle, potrebno je svesti stanovništvo Zemlje na milijardu, a onda će se navodno resursi ravnomerno raspodeliti, nafte će biti dovoljno za sve, živećemo u „zelenom svetu“ i slično…

Ali ispod svih ovih fraza krije se polit-ekonomsko opravdanje – obezbediti ekspanziju kapitala. Poznato je da je kapitalizam, koji može da živi samo od ekspanzije, bio ograničen na nekoliko stvari, ali glavna prepreka je država. Slomivši države, kapital se raširio svuda. Od tog trenutka je ostao bez prostora za ekspanziju.

Tu počinje masovni upad kapitala u mentalnu sferu, izgradnja svojevrsnog metauniverzuma. Svetske elite traže načine da dođu do novca i kontrolišu mase ljudi kako se te mase ne bi pobunile protiv elita. Mase su uvek protiv elita, to je normalno. Elitu čini mali broj organizovanih ljudi, a masa je veliki broj neorganizovanih ljudi. Ako se organizuju, elita će biti u nevolji. A svi ti „Davosi” i „Bilderbergovi” su samo platforme za koordinaciju sprovođenja određene agende i proveru časovnika, neka vrsta kalibracije akcija. Šta je tu glavno? Ekologija, kriptovalute, geopolitički sukobi, lanci snabdevanja, posledice pandemije, sajber bezbednost, inflacija. A svi se sećamo izjava Alberta Burle, šefa kompanije „Fajzer“, o „piluli sa čipom unutra“. Svuda nas plaše temama represivne kontrole, tehno-totalitarizma; iako to traje već petnaestak godina, tek sad se te ideje formalizuju, ispravljaju se greške.

–  A samu perspektivu oni ocrtavaju apsolutno otvoreno.

Oleg JANOVSKI: Da. I vidimo, kad učesnici Davosa odu, za njima ostaje dnevni red. Počinju sa horizontalnim vezama, a zatim prelaze na vertikalnu implementaciju. Korporativna kultura, proizvodnja, logistika, etika – sve je pokriveno ovim upornim pristupom, optimalnim i njima najatraktivnijim. Pojavljuje se kult sleđenja proklamovane ideje, iako to nije čak ni ideja, već ono što je Italijan Gaetano Moska nazvao „političkom formulom“. Kao što sam već primetio, elita je uvek mali broj dobro organizovanih ljudi koji sprovode kontrolisanu masu. Ali jednostavno prisustvom činjenice moći (organizacije) ljudi se ne mogu kontrolisati. Potrebno je i nešto drugo, i obično se za to koriste moralne ili pravne premise. Vlast mora biti na ovaj ili onaj način sakralizovana.

– Ideja kao oruđe za legitimisanja samih elita?

Oleg JANOVSKI: Da. Njima je potrebna sopstvena legitimacija. Prvo izmišljaju, onda i sami počinju da veruju u to, a za njima i masa.

– Međutim, zašto ova konkretna ideja postaje dominantna u određenom trenutku?

Oleg JANOVSKI: Postoji teorija tržišta ideja, koja kaže da najpametnije, najprestižnije, najambicioznije ideje najefikasnije osvajaju pristalice. Taj isti Švab je otvoreni aferista, ali dosledno svira istu melodiju više od pedeset godina. On uzima najradikalnije varijacije atraktivnih ideja. I ljudi za njima počinju da posežu. Ovo je čista društvena fizika. Poput one po čijim zakonima predstavnike suprotnog pola privlače visoki, lepi, vitki ljudi. I ovde ih privlače novac i status. Ljudi počinju da veruju u ovu ideju, a organizacije počinju da je opravdavaju na svaki mogući način. U nekom trenutku, praćenje ove ideje postaje jedini način da se postigne uspeh i uđe u elitne grupe. Tako dominantna ideja postaje instrument kontrole. Kao u SAD, na primer, gde ako ne verujete u moderna tumačenja nove etike, ne samo da nećete ući u elitu, već ćete biti „isključeni“, marginalizovani. A ako ste već ušli, prihvatićete samo one koji su indoktrinirani u vašoj veri. To je neka vrsta izopačene verzije religioznog mišljenja, okultne vrste. I to je verovatno jedina teorija zavere koju vidim ovde, u stvari…

– Da li se okultizam ovde shvata čisto tehnološki? U smislu sličnosti sa odgovarajućim praksama?

Oleg JANOVSKI: Da. Ovde takođe želim da napomenem da nam je prilično teško sve ovo da zamislimo, pošto smo navikli na sve centralizovano. Mi pretpostavljamo da ako neko dosledno promoviše određenu ideju, onda je sigurno kontrolisan iz nekog centra. Živimo u kontekstu gde je država centralizovana, društvo centralizovano i vertikalno. To je naš stalni istorijski kontekst. Na Zapadu nije tako. Uostalom, šta je duboka država? To nije država, već neka vrsta duboke moći intelektualaca, štampe i birokratije. Ova moć se ne vidi, ali zaista utiče na sve. Birokrate sprovode potrebnu odluku, a intelektualci je opravdavaju. Novinari, oslanjajući se na opravdanja intelektualaca, nekoga promovišu ili osuđuju ili čak uništavaju, odnosno mediji rade kao čuvar ovog sistema. „Duboka moć“ ima mnogo centara koji rade duž različitih vektora. Ali svi imaju istu perspektivu. Oni idu istim putem ne dodirujući se.

Perspektiva duboke države je neka ideja koja ujedinjuje, opravdava i objašnjava kuda dalje. Uporediva je sa ideologijom, samo za razliku od ideologije koja postavlja krajnju tačku, ovaj model ima samo tačku gde smo mi sada, a onda idemo negde. Pretpostavljamo da će se nešto dobro dogoditi ili želimo da izbegnemo nešto loše. Ali mi se ne fokusiramo mnogo na ovo, jer je naš glavni zadatak prilagodljivost. Stalno moramo da se adaptiramo specifičnom kontekstu, regulišući „pristupnost“ – adekvatnost ideje za određeno vreme. U suštini, izgrađen je koherentan narativ koji odražava i promoviše određenu tačku gledišta ili skup vrednosti.

– Drugim rečima, pred nama se odvija priča, narativ kao opis, tumačenje situacije u obliku koji želi neki subjekt želi, ili čak mnoštvo subjekata. Pritom, konkretan cilj nam je nepoznat.

Oleg JANOVSKI: Ovde je važno razumeti da narativnost, za razliku od ideologije, podrazumeva autonomiju od subjekta koji je stvorio originalni narativ, budući da su sve ove priče otvorene za tumačenje, ali u određenim granicama. A rešenje problema u načinu kontinuiranog pripovedanja se ne pretpostavlja. Takav tekući narativ može biti opravdan nekom pretnjom (kao što je ekološka katastrofa) ili šansom (kao što je decentralizacija), ali je važno da se ne dâ jasno razumevanje kako se pretnja može otkloniti ili postići željena prilika.

Istovremeno, naglašava se da se prepreka mora ukloniti ili prilika iskoristiti, ali ishod situacije zavisi od ljudi koji su uključeni u ovaj narativ i diskusiju. Kao da je izbor ličnosti taj koji određuje ovaj rasplet. Evo, u stvari, objašnjenja „stejkholderskog“ kapitalizma. „Stejkholder“ (eng. stake – udeo, holder – držalac, akcionar, zainteresovana strana) – to je onaj koji utiče i učestvuje u diskusiji, u narativu, i od njega zavisi rasplet. Oni koji su u narativu deo su grupe, oni koji su van narativa su na marginama istorije. Ovo je suptilna tačka koja se često zanemaruje.

– Ali ona ne dozvoljava da se udaljimo od konspirologije, ona to nosi u sebi.

Oleg JANOVSKI: Slažem se. Švabova knjiga „Veliki narativ“ izašla je ove godine. Malo ljudi je tu knjigu pročitalo, iako je o njoj čak održan sastanak u Dubaiju. To je knjiga intervjua sa liderima „zainteresovanih strana“. Opisuje kakav narativ treba da bude da bi se promovisao „stejkholderima“. Time se bavi mentalno-materijalna oligarhija, koja deluje horizontalno, ali ima, kao što sam rekao, pristup resursima, upravljanju idejama i ljudskim iskustvom. Unutar ove oligarhije proklamuje se svojevrsni elitarni socijalizam. Švabova ideja pretpostavlja da ljudi na ovom nivou treba da budu apsolutno jednaki. Ali u čemu? U izražavanju svoje tačke gledišta, u dodavanju sopstvenih iteracija onome što se dešava. Ovde čak vidite gotovo komunu, po mnogo čemu uporedivu sa antičkim polisom i njegovih nekoliko stotina građana.

– Ili patriciji.

Oleg JANOVSKI: Da, i ti patriciji odlučuju o svemu, obezbeđujući privid demokratije. U stvari, svi znaju ko i kako odlučuje, ali ovo nije aristokratija, već oligarhija sa mrežom decentralizovanih struktura vođenih jednom agendom, koje raspravljaju o ovoj agendi. A za to nije potrebna centralizovana svetska vlada. Na poslednjem forumu izgovorili su gromke reči – „globalna vlada”. Ali čini mi se da je to namerno urađeno da bi ljudi o tome raspravljali, i ništa više.

Pažljivo čitanje novih knjiga Klausa Švaba otkriva njegovu viziju budućnosti. On kaže da države nisu uspele da se pozabave socijalnom nepravdom, vakcinacijom, kriznim upravljanjem tokom pandemije, obuzdavanjem Rusije i drugim pretnjama. Odnosno, postoji nagoveštaj da država kao takva nije u stanju da obavlja svoje funkcije, pošto je centralizovana. Stoga je neophodno uvesti organizacioni model sa mnogo centara vođenih jedinstvenom agendom, razmenom stručnosti i stalnom interakcijom. Očigledno je da žele da grade neizbežnu budućnost za svakoga po svom modelu. U poslednjoj Švabovoj knjizi se otvoreno kaže: „S obzirom da se država ne nosi sa ovom idejom, moramo uvesti novi sistem“. Novi sistem pretpostavlja potpunu decentralizaciju upravljanja – postojanje mnogih centara ekspertize, koje kontrolišu „prosvećeni“ tehnokrati, filozofi i kraljevi. Svi oni imaju jasnu ideju-doktrinu, uvek se slažu sami sa sobom. Ova ideja u okviru narativa nije statična, ona se razvija i prihvata nove ljude. Ali glavno je da centar … nije centralan.

Šta se ovde ima u vidu? Pre je crkva, katolička, na primer, bila centar, intelektualni i moralni. Sad zamislite da je crkva kao sabor ljudi „razbacana“, da su to delovi bez celine. To je ono što predlažu Davos i Bilderberg – horizontalna harmonizacija kroz ove dve platforme.

Na vrhuncu pandemije, američki časopis „Foreign Affairs“ objavio je dugačak članak u kojem se navodi da države nisu dorasle izazovu i da ih treba zameniti ekspertskim platformama koje vode lideri industrija i javnog mnjenja. Čista oligarhija tipa Sirakuza. U principu, normalnim ljudima je teško da zamisle kako takav model može da funkcioniše. Kako oligarhat može da vodi državu? Nemoguće je zamisliti, jer ga uvek vode sopstveni čisto oligarhijski ciljevi, on razmišlja oligarhijski.

– Šta znači „oligarhijski razmišljati“?

Oleg JANOVSKI: To znači prilično određenu stvar – održavanje kontrole nad glavnim resursima: finansijskim, informacionim (uključujući i oblast obrazovanja) i ljudskim iskustvom. Ovo je nova vrsta ekspanzije i u ovoj jednačini nema države. Svi njeni članovi su transnacionalni, decentralizovani. Oni nalaze zajednički jezik i pregovaraju jedni sa drugima. A svima drugima govore: „Pogledajte kako se države ‘dogovaraju’: ratovi, katastrofe i tako dalje. A mi se civilizovano dogovaramo, okupljamo se u skupim hotelima, pijemo čaj, i sve je u redu“.

Zašto to oni rade javno? Zato što nameću svoj model kao društveno najprihvatljiviji, a već su započeli prelazak na društvene prakse, preuzimajući neke državne funkcije, kao da upijaju sferu države u sebe. Ovde, zapravo, Švab u svojoj novoj knjizi tumači da elite treba da se pozabave deglobalizacijom, decentralizacijom unutar države i stvaranjem nove etike koja će zameniti staru (naročito hrišćansku). Švab ovde postulira da moramo ukloniti individualizam i oživeti empatiju. Empatija podrazumeva grupnu interakciju, ali Švab tvrdi da ona ne bi trebalo da bude ista kao pre pandemije i aktuelnih događaja, pa predlaže formiranje nove etike.

– U stvari, empatija je saosećanje, komunikacija na moralnom i psihološkom nivou.

Oleg JANOVSKI: Da, bezuslovno. Ali, šta za ovu publiku znači „saosećati“? Kome? Onima koji nisu mogli da ispune kvotu za „zelenu” energiju ili podrže uvođenje mnoštva „rodova”? Ili obrnuto? „Zelena alternativa“, „rodovi“ i tako dalje su tačke nove kalibracije stvarnosti, društveni markeri koji određuju pripadnost novoj etici, političke formule „naših“ i „tuđih“.

Oni kažu: „Evo ti ideja, a ako ti ne odgovara, izbacićemo te iz priče“. Štaviše, uveravaju da je ta ideja najbolja, jer je tamo sve nabijeno pravdom, ekologijom i tako dalje. Ali to će se ostvariti ako se „decentralizujemo“. To znači da će se odluke donositi horizontalno, oligarhijski.

– A šta znači „deglobalizacija“ u njihovim obećanjima?

Oleg JANOVSKI: To je, inače, najproblematičnija stvar… Mi sada mnogo pričamo o deglobalizaciji, regionalizaciji, o makro-regionima. Ali Švab nema ni regione ni aglomeracije, jer to podrazumeva državnu upravu. On uvodi novi termin. To je „lokalna inkluzivnost“ ili „inkluzivni lokalizam“ (eng. inclusion – inkluzija, inkluzivni – koji pretpostavlja uključivanje nekoga, nečega u veliku sliku, u neku vrstu skupa). Reč je o oživljavanju lokalne etike, što podrazumeva ograničavanje kretanja kao nepotrebnog, ali istovremeno usaglašavanje sa idejama inkluzivnosti. Inkluzivnost je, generalno, glavni stub Švabove „nove etike“: živite lokalno, ne idite nigde, ali ako želite da budete deo lokalno- inkluzivne globalne ekonomije, pridržavajte se naših novih etičkih standarda.

–  Zašto onda pričaju o deglobalizaciji, ako je još sve globalizovano?

Oleg JANOVSKI: Da podsetim, svet je počeo da priča o globalizaciji kad su Indija i Kina pokrenule svoje proizvodne pogone. Pojavila se jeftina radna snaga, sirovine, proizvodi, plus pojednostavljeno kretanje kapitala. Ako govorimo o deglobalizaciji, onda je to otklon od globalizacije. A sad se globalizacija intenzivira, ide „na steroide“, ide dublje. U stvari, ne postoji razmena između država, već između lokusa, nekih tačaka: indijski programer, afrički tekstilni radnik, proizvođač vode u Kurdistanu – sve su to specifični ljudi… Ovo pokazuje odsustvo potrebe za državom. Odnosno, lokalne zajednice mogu da žive na isti način kao (navodno) u dorobovlasničkom sistemu. Više bih voleo da koristim termin „glokalizacija“ da opišem ovaj proces. On označava globalizaciju lokalne proizvodnje.

– Kada govorimo o deglobalizaciji, mi je shvatamo kao proces restauracije suverenih nacionalnih država, vlada, nacionalne kulture, etike i tradicije uništenih globalizacijom. Ali ispada da će, po njihovom shvatanju, države nastaviti da se urušavaju, a „divni novi svet“ treba da se gradi na autonomnim jedinicama koje dele nametnutu post-etičku „normu“?

Oleg JANOVSKI: Otprilike tako. Sa ove litice, po Ničeu, žele da potisnu sve države. Na osnovu čega? Ranije je postojao individualizam, koji je atomizirao društvo i uništio državu. Sad se uklanja individualizam, diskreditovan eklatantnom društvenom nepravdom, a na njegovo mesto se postavlja lokalizam, i kažu nam: „Šta će vam država ako možete sve za sebe učiniti na selu!“ Odnosno, zašto treba da donesete govedinu iz Argentine u Kazahstan ili obrnuto? Svima je zagarantovana laboratorija u blizini u kojoj možete uzgajati veštačko meso. Jasno je da je ovo korporativna struktura i da je sprovode ljudi koji vide da je kapitalizam dostigao svoj vrhunac ili dno i oni moraju da održe sopstvenu moć. S tim u vezi, ne treba misliti da ih pokreće isključivo politička formula, globalna ideja. Među njima ima mnogo praktičnih ljudi i daleko su od glupih pragmatika. Generalno, Davos je skup ljudi bliskih klasi koji razmišljaju u istom ključu. Njihov glavni cilj je deindustrijalizacija. Uostalom, šta je, ako bolje razmislite, „lokalizacija proizvodnje“? U stvari, reklamiraju nam odlazak u neku vrstu sela – lokalizovanu platformu. Zbog čega? Da bi ona bila nezavisna od države, ali istovremeno podređena globalnoj ideji, odnosno pod njihovom mentalnom kontrolom. Klasično „zavadi pa vladaj“.

Jasno je da oni koji promovišu ovu ideju o novom upravljanju „poljanu“ svoje budućnosti čuvaju i s nje teraju tuđince. Oni se trude da prošire svoj sistem kontrole na maksimalan broj ljudi, sugerišući svima da će oni koji se ne prilagode biti bačeni na marginu ili će morati da ih sustižu. Istovremeno, oni odlično razumeju da imaju konkurente: Kinu, Rusiju, Indiju.

–  Brazil?

Oleg JANOVSKI: Još uvek ne. A sve ovo je, naravno, borba za resurse. Da biste tokom ove globalne mahinacije ograničili strance, morate smisliti svoju ideju i saaopštiti svima ostalima da su je nedostojni. Vidimo kako to već funkcioniše u praksi: oni dođu u bilo koju zemlju, posavetuju ih i kažu: „Ili se prilagođavajte nama, našim idealima i ekološkim, društvenim i korporativnim standardima, ili ste zaostali varvari koji su nedostojni našeg velikog konsultantskog iskustva“. Svi istraživački centri i konsultantske firme rade na ovaj način.

– I rejting agencije govore o istoj stvari: „Ako želite da budete uspešni van svoje države, onda vas molimo da odgovarate određenom rejtingu, a ocenjivaćemo vas mi. A da bismo vas dobro rangirali, morate ispuniti određene uslove“. I dolazi do potčinjavanja, potpuno transparentnog…

Oleg JANOVSKI: Naravno. Stoga smo se veoma obradovali kad su posle februara takve zapadne kompanije napustile Rusiju. Ali, nažalost, mnogi su se ubrzo vratili, preimenovani. Svi ljudi su ostali, pa samim tim i prikupljanje informacija, i industrijska špijunaža, i agenti uticaja… A to su akcije tipične metropole koja koloniji nameće svoju viziju. Stoga mi moramo razviti ideološku nezavisnost od svake takve prakse. Suočeni smo sa gigantskom decentralizovanom institucijom zapadnih elita. Ne govorimo više o pojedinačnim državama sa te strane. Svi dobro vidimo da se zapadne države raspadaju, a novi zapadni post-subjekat u potpunosti sprovodi svoju agendu. Ovaj novi predmet međunarodnih odnosa mora se uzeti u obzir. Više nije moguće razmišljati samo u klasičnim terminima suvereniteta, realizma, liberalizma i tako dalje. Pošto je novi subjekt i institucija i oligarhija, postoje samo dve stvari koje određuju njihovo postojanje. To je status koji im omogućava da dominiraju i projektuju, i proces za koji je zadužena birokratija. Oni imaju pravila, formalna i neformalna, o tome šta se može, a šta ne može učiniti, šta se može, a šta ne može reći, shodno sopstvenoj konkretnoj perspektivi. Nameću nam ove prakse, procese i ovu statusnost. Ako niste koristili usluge konsultantske agencije, ne sledite praksu ESG-a, onda ne odgovarate nivou ljudi „višeg“ sveta.

Ovo je tipično intelektualno porobljavanje, mentalni ili kognitivni rat na nivou značenja.

Postoji još jedan važan aspekt na koji zaboravljamo. Mi imamo centralizovani sistem, oni decentralizovani. To znači da oni nemaju konkurenciju. Postoji jedna grupa kao neka vrsta apstraktnog „prospekta“, i niko drugi ne može da ponudi ni alternativnu ideju ni alternativnu strukturu. Da bi sprečili samu mogućnost pojave ideja iz drugih izvora, uvek uzimaju u službu levičarske i radikalne ideje – njima je lakše zaraziti ljude. Desničarske ideje su obično uravnoteženije i realnije. Da bi se ljudi zarazili harizmatičnom idejom, na Zapadu je potrebno zagolicati mozak nečim „radikalnim“. Davosu to uspeva. Pošto nemaju konkurenciju na Zapadu (niko nije stvorio tako velike koordinacione i analitičke strukture), oni zauzimaju ogromno polje društvenih eksperimenata: od vakcinacije i kontrole rađanja do kriptovaluta i ograničenja kretanja. Uplašeni zapadnjaci će sve istrpeti. Ideološke i organizacione alternative još nema. Stoga se tamo rugaju ljudima kako hoće.

–  Dobro je što je u našem sećanju postojala alternativa celom tom mračnjaštvu, samom činjenicom postojanja SSSR-a. A šta nam predstoji, prema predviđanjima na ova dva nedavna polu-zatvorena sastanka?

Oleg JANOVSKI: Nastavak društvenih eksperimenata, glokalizacija, uvođenje nove etike. Uskoro nas očekuje, očigledno, još jedna pandemija sa blokadama. I globalna recesija sa ogromnom inflacijom. Prekid u lancima snabdevanja koji im je potreban da bi prekinuli državnu kontrolu nad resursima.

Jedini način da se nagomilane objektivne protivrečnosti razreše – to su ratovi. Ne pokušavam ovde nikoga da uplašim, ali to je neizbežno. Svet čeka nova preraspodela moći, države će se udružiti u borbi sa ovom decentralizovanom mrežom. Pritisak ove mreže raste, vidimo primere uvođenja novih etičkih formi, nove verske svesti, pojave uvek novih sekti – armije „trenera”, gatara, astrologa, rodnih subkultura. Sve to zamenjuje nedostajuću ideologiju koja bi mogla da objasni sliku sveta. Na Zapadu u dušama ljudi raste haos. A Rusija se sada suprotstavlja ne zapadnim državama, već ovoj horizontalnoj demonskoj oligarhiji.

Vidimo da i „Davosovci“ i „Bilderberžani“ pričaju o Ukrajini. Bilderberg je čisto obaveštajna struktura, stvorile su ga američki i britanski obaveštajci šezdesetih godina prošlog veka. Vidimo kako oni gledaju na svoje interese, ne obazirući se na države, čak ih i ne pominju. Njihov nivo koordinacije je različit. A nas, po svemu sudeći, uskoro očekuje napeta borba ruskog i kineskog državnog modela sa zapadnim horizontalnim oligarhijskim modelom. Ishod ove bitke će odrediti istoriju i to kako će tačno izgledati novi svet. I on će sigurno biti nov.

UKOLIKO IMATE ŽELJU DA PODRŽITE RAD PRODUKCIJE „CENTAR” I RAD PORTALA „SRBIN.INFO”, DONACIJE MOŽETE UPLATITI PUTEM SLEDEĆIH LINKOVA:

HVALA I BOG VAS BLAGOSLOVIO!