Прочитај ми чланак

Гугл транслејт и дејтинг сајтови: Како ЕУ прикупља доказе за санкционисање Руса

0

На брзину састављени досијеи остављају блок рањивим на правне поступке

Председник Европског савета упутио је недавно необично извињење санкционисаном олигарху, које је изнело на светлост дана неуобичајену праксу прилагођавања доказа и коришћења таблоида и онлајн огласа у састављању случајева против Руса.

У поверљивом пакету доказа који је користила Европска унија да оправда замрзавање његове имовине, националност Вјачеслава Моше Кантора наведена је као „јеврејско/руска“.

Кантор, 70-годишњи милијардер који је некада био на челу руског гиганта за производњу ђубрива „Акрон“, поднео је оставку на место председника Европског јеврејског конгреса након што су га санкционисале ЕУ и Уједињено Краљевство у априлу 2022. Он има руско, британско и израелско држављанство.

Ознака „Јеврејин/Рус“ могла би да буде погрешна референца на етничку класификацију из совјетског доба, али неколико стручњака које су ангажовали Канторови адвокати каже да тај антисемитски опис није требало да буде укључен у званични документ.

„Искрено жалимо због грешке“, стоји у писму које је Кантору послато јула 2022. из кабинета Шарла Мишела, председника Европског савета. Пакет доказа је, наводи се, „исправљен“.

Овакав пропуст није изузетак и указује на лошу природу доказа које користи ЕУ док покушава да изврши притисак на оне блиске руском председнику Владимиру Путину, пише „Политико“ који је имао увид у пет такозваних „радних докумената“ које је Савет користио да оправда санкционисање руских пословних лидера, званичника и чланова њихових породица.

Ови пакети који нису за јавност имаму десетине страница са описима правног основа за санкције, сажетка оправдања и кратке биографије појединца, праћеног доказима који подржавају оптужбу.

Док су документи означени као тајни, докази на које се ослањају су све само не тајни, наводи портал.

Један пакет доказа се ослања на 10 сајтова, други на девет, један на четири. Ту су „докази“ у виду текстова „Фајненшел тајмса“ или Ројтерса, али и „гугл транслејт“ текстове руских и украјинских извора сумњивог кредибилитета. У једном случају, „доказ“ је био текст кулинарског портала, у другом, таблоида. Као додатни материјал користе се текстови са Википедије.

Заједно, пакети откривају како ЕУ многе своје одлуке о санкцијама – замрзавање имовине и забрану путовања у блок – заснива на нестигурним доказима, остављајући блок подложним тужбама, наводи „Политико“.

„Немам јахту, тако да ми није жао ових власника јахти“, рекао је Виктор Винклер, немачки адвокат који је специјализован за санкције, али нема руске клијенте. „Напротив, као клинац из радничке класе прилично сам срећан. Али то је проблем. Створили смо овај инструмент санкција, који је веома, веома, веома оштар мач. А начин на који ЕУ користи овај мач више није прихватљив“.

Конкретно у случају Кантора, међу 64 странице „доказног материјала“ нашли су се принтови новинских чланака и компјутерски преведених текстова са руских портала.

ЕУ деценијама убоди санкције, али иако се квалитет пакета доказа значајно побољшао од првих дана, он је доживео приметан пад пошто је ЕУ пожурила да санкционише стотине људи након почетка Специјалне војне операције, каже Мајкл О’Кејн, адвокат из Лондона који је заступао санкционисане појединце.

За разлику од Британије која има тенденцију да цитира углавном кредибилне публикације када примењује санкције, ЕУ користи „доказе“ са друштвених мрежа или блогова, али и информације које дају опозиционе личности, каже О’Кејн.

Један дипломата ЕУ описао је да се одлуке о санкцијама доносе френетичним темпом, да мала група људи ради 12 сати дневно како би прикупила нове пакете доказа и побољшала постојеће.

У марту је група адвоката, од којих многи представљају руске олигархе, објавила отворено писмо жалећи се на информације које користи ЕУ.

„Многи појединци су наведени само на основу јавно доступних извора, прикупљених из једноставне гугл претраге, укључујући упитне чланке онлајн таблоида или анонимне блогове“, написали су они. „Због овог погрешног припремног рада, многе ознаке санкција укључују у оквиру свог пописа груба погрешна представљања, лажне чињеничне изјаве и недоследности“.

Због тога је Општем суду ЕУ поднето 95 приговора на санкције ЕУ Русији, укључујући и случај Кантора.

Савет је због тога прилагодио своју политику санкција. У најновијој рунди санкција, усвојеној у јуну, ЕУ је проширила листу могућих циљева на чланове породица водећих пословних људи. Мете су такође и сви водећи пословни људи у Русији, а не само лидери из одређених сектора, све поткрепљено документом о руској економији.

И тај документ од 248 страница, у који је „Политико“ имао увид, требало би да „служи као доказ који подржава санкционисање одређених економских актера, укључујући бизнисмене, руководиоце и менаџере, чланове њихових породица и друге појединце укључене у пословне активности у Руској Федерацији … показујући пословно окружење и економску реалност у којој функционишу“.

Проблем је што се и овај документ ослања на материјал који је на брзину преузет са интернета, укључујући табелу, коју је „превео ДипЕл“, буџета Руске Федерације за 2020. годину, везу до чланка на Википедији о руском берзанском индексу и снимци екрана веб страница руске агенције за статистику о извозу, заједно са циљаним огласима за сајт за упознавање „ФлертФајндер“ и продају зимских јакни.

Извештај такође укључује грешке у куцању и непотпуне информације, као што су релевантни изводи који „треба да буду додати“.

„Тешко је тачно разумети шта овај документ заиста јесте / значи“, рекао је један адвокат који заступа санкционисане Русе у мејлу.

Адвокат је напоменуо да је Савет у јуну објавио образложење за проширење критеријума за санкције у којем је рекао да је „оценио да постоји однос обостране користи и подршке између Владе Руске Федерације и водећих привредника који послују у Русији“.

„У овом тренутку, то је помало као читање листова чаја, али једна претпоставка би могла бити да је то резултат наводне ‘процене’ коју је спровео Савет“, рекао је адвокат.

„Ако је то случај“, додао је адвокат, „тешко је рећи да ли треба да се смејемо или плачемо“.