Прочитај ми чланак

Гробље срама у Палерму – хиљаду преминулих две године чека на сахрану

0

Скоро хиљаду сандука под шатором на гробљу Ротоли у Палерму, главном граду Сицилије, већ две године чека на ред: преминули не могу да буду сахрањени јер нема места, а политичари нису у стању да нађу решење, док се због врућине шири неподношљиви задах.

„Палермо је град који није у стању да сахрани своје преминуле“, само су неки од наслова у италијанским медијима који описују језиву ситуацију на гробљу у том граду, на које сваки дан стиже од 15 до 20 нових ковчега који се слажу једни на друге испод шатора смештених на стазе које воде до осталих делова гробља.

Породице преминулих често не могу да прођу и однесу цвеће на гроб најмилијих. Оних који су сахрањени. У томе их, дакле, спречавају шатори и језиви задах који се из њих шири.

Неки од сандука су и буквално експлодирали због врућине и из њих се изливају течности које су природни процес декомпозиције тела који би, иначе, требало да се дешава под земљом.

На површини, под шаторима, температура прелази 40 степени. Породице које су интервјуисали италијански медији кажу да већ месецима своје преминуле могу да обиђу једино прескачући или пењући се на друге сандуке, и да зато избегавају да долазе, као и због ужасно непријатног мириса.

Један од интервјуисаних је изјавио и да је његов отац испод тог шатора већ 14 месеци, те да нема речи којима би описао ужас, с обзиром на нехигијенске услове, непоштовање људи и чина смрти, те бола који осећају породице знајући да њихови најмилији нису имали достојанствену сахрану већ леже у набацаним сандуцима на температури која природно доводи до тога да се садржај сандука распада и шири непријатан мирис.

Разлог је недостатак места за сахрањивање људи. Потребно је ново гробље, као и да напокон проради крематоријум који је покварен, тако да ако неко жели да кремира преминуле мора да иде у друге градове, у Месину или Козенцу на пример.

Нажалост, као што то често бива, читав случај зависи од политичких сукоба и чињенице да се политичари свађају међу собом око тога чија је одговорност. Као у пингпонг мечу, политичари пребацују одговорност једни на друге не налазећи решење више од две године.

Пројекат изградње новог гробља је затворен у фиоци већ двадесет година, а има много и оних који су искористили ову ситуацију – било је довољно да плате мито како би прескочили ред и сахранили преминуле који би, иначе, чекали на ред и до две године. Полиција је открила и да постоји план мафије да изгради приватно гробље. Наиме то је идеја Ђузепеа Грека који је нећак мафијаша Микелеа познатог као „папа“.

Но, како изјављују чланови породица и подвлаче медији, не постоји оправдање за овакву ситуацију која погађа достојанство људи. Они су напуштени, без сахране, натрпани под шатором као „роба“ у магацинима тржних центара са којом не знају шта да раде. Такво нешто је немогуће замислити у земљи која себе сматра цивилизованом.