Прочитај ми чланакТуристичка сезона на Халкидикију и ове године почела је бројним прекршајима и задирањем "беацх барова" у делове плажа који су намењени свима.
Међутим, док стотине грчких фирми чека дозволе од државе да закупе део плаже, много је оних који су и без одобрења отворили своје „беацх барове“ и заузели читаве плаже сунцобранима и лежаљкама.
И ове године адреса за жалбе становника Халкидикија јесте Грађански покрет за слободне и приступачне плаже на Халкидикију, односно такозвани Покрет пешкира, који је настао прошле године и још увек опстаје. Прве жалбе почеле су да стижу половином маја, док се сваког дана на друштвеним мрежама могу видети нове фотографије прекршаја на плажама. Иако је жалбе могуће послати надлежним властима преко платформе МyЦост, становници Халкидикија кажу да још увек не виде директну интервенцију државе.
Како је првобитно објављено, прекршаји су и ове године чести и највише се тичу цена лежаљки, чињенице да лежаљке и сунцобрани нису прописно удаљени четири до пет метара од мора, као и да власници барова не експлоатишу само 50 одсто плаже, већ често и целу плажу.
Највише жалби на Пефкохори
Чини се да се Покрет пешкира на Халкидикију највише бави Пефкохоријем. Ово место је јединствено јер је обала уска и нема довољно простора за лежаљке које морају бити ограничене на два, а негде чак и један ред. Прва жалба стигла је 7. јуна у виду фотографије која показује да се ништа није променило у односу на прошлу годину, па тако један „беацх“ бар заузима и више од 50 одсто плаже. У новој жалби која је стигла 12. јуна чини се да исти бар не поштује ни потребну удаљеност између сунцобрана и лежаљки, нити удаљеност коју треба да имају од мора. Примера ради, једна притужба тиче се плаже Трани Амуди где су два бич бара заузела целу плажу и то без издатих дозвола и готово се спајају у један.
– Видимо да не поштују удаљеност, а немају ни дозволу. Када одете на сајт и отворите апликацију, не приказује се поље са дозволом нити земљиштем које су закупили. Требало би да буду четири метра удаљени од мора, али и да се простиру на само 50 одсто површине плаже. Видимо да ништа није испоштовано – жали се становник Халкидикија Георгиос Теодоридис.
Ове године има притужби и на познати бич бар у области Ормос Панајас на Ситонији где лежаљке бесрамно задиру чак и у подручја која припадају заштићеној области Натура 2000. Слично је и у Вурвуруу где лежаљке дословно улазе у плићак мора.
И цене лежаљки отишле „горе“
Није мало предузетника који од прошле године, када је држава заоштрила казне, раде по закону, али и траже рупе у истом. Тако не чуди да су управо на овим местима цене услуга више. Придржавајући се онога што им је дозвољено, многи „беацх“ барови који су изгубили одређени број лежаљки, ревидирали су цене услуга како би одржали промет. С друге стране, има и оних који и даље забадају сунцобране у плићак и изнајмљују их за неколико десетина евра.
– Видимо да како време одмиче и приближавамо се средини лета, цене иду горе. У једном бару који је смањио број лежаљки, цене су сада више, па преостале наплаћују по 30 и 40 евра по пару. Неки други барови траже 50 до 60 евра, а код већине примећујемо да је на снази принцип минималне потрошење – каже Теодоридис.
На првом прсту Халкидикија пак, постоје барови на плажи који су по ценама ближи Миконосу. Конкретно у Палиурију, постоји бар који је одредио цену минималне потрошње за прве централне лежаљке на 100 евра по особи. Односно, двоје људи који баш на овим лежаљкама желе да проведу дан мораће да потроше најмање 200 евра, док се цене у осталим редовима крећу од 20 до 50 евра по особи.
Представници Покрета пешкира страхују да грађани ове године додатно оклевају да пријаве прекршаје путем државне апликације МyЦост.
– Ове године постоји страх јер се жалбе више не дојављују телефоном полицији већ преко апликације која је такође анонимна. Али, питање је шта се дешава након притужби, како ће надлежни поступити и да ли ће бити провера. Ако дође хиљаду жалби само за Халкидики, а надлежна државна служба има само једног или три запослена, онда не може бити контроле – закључује Теодоридис.
