Pročitaj mi članakNazvana još i kao "godina bez leta", 1816. je bila najbizarnija godina otkako postoji meteorološka dokumentacija. Dok su januar i februar protekli u standardnom duhu, u martu je došlo do priličnog zahlađenja. U aprilu i maju kiša nije prestajala da pada, u junu i julu je mraz već bio svakodnevna pojava, a u Njujorku je palo oko metar snega.
Европу је погодило огромно невреме, а бројне реке су се излиле из корита. Ове неуобичајене појаве нанеле су огромну штету пољопривреди широм света, и цена хране се удесетостручила.
Foto: Tanjug/AP
Нико није знао зашто је зима дошла уместо лета, све до 1920, када је амерички научник Вилијам Хемфрис поставио данас широко прихваћену хипотезу за тај климатски феномен.
Хемфрис је открио да је у априлу 1815. дошло до ерупције вулкана Тамбору, који је у атмосферу избацио тоне вулканског пепела.
Облак је био толико велики да је већи део северне хемисфере био наткривен дебелим покривачем прашине и прљавштине, а тек у мају 1816. постало је јасно да нешто није у реду.
Мраз је потукао све усеве, а глад која је избила након тога узроковала је друштвене нереде, побуне, пропаст читавих људских заједница и повећање стопе криминала.
“Година без лета” је према бројним научницима такође главни кривац за избијање једне од најсмртоноснијих епидемија тифуса у историји. Док је хладноћа парализовала северну хемисферу, монсуни су опустошили јужну, подстичући ширење колере и убијајући тиме десетине хиљада људи.
Ирска је након тога преживела катастрофалну глад, а Кина је, иронично, била присиљена да напусти сађење пиринча и узгаја профитабилнији мак.
