Pročitaj mi članak

Naučnici sad tvrde: Zbog topljenja glečera, Evropa postaje sve hladnija?!

0

Zagađenje i klimatske promene izazivaju poremećaje dubokih struja, zbog čega bi Evropa mogla da postane sve hladnija, a topljenje leda ubrzano.

Све брже топљење леда на Антарктику услед климатских промена изазива драматично успоравање дубоких струја океана, и могло би да има катастрофалан ефекат на климу, наводе аустралијски научници у истраживању објављеном у журналу „Натуре“.


Дубоки токови воде који покрећу океанске струје могли би да опадну за 40 одсто до 2050. године. Струје преносе виталну топлину, кисеоник, угљеник и нутријенте широм планете, а измена у северноатлантској струји могла би да доведе до оштрог захлађења у Европи, наводе научници.

Студија објављена у часопису „Натуре“ упозорава и да ће успоравање дубоких токова довести до смањења капацитета да апсорбује угљен-диоксид из атмосфере. Дубоке струје на обе хемисфере биле су стабилне хиљадама година, али сада успоравају што научнике дубоко забрињава.

Ове струје делом су резултат кретања хладне, слане и „тешке“ воде ка дну океана у близини Антарктика. Али топљење слатководних ледених брегова доводи до смањења количине соли у тој води, самим тим и њене густине, због чега се креће спорије.

„Наше истраживање показује да, уколико се глобалне емисије угљен-диоксида наставе тренутним темпом, дубоке струје успориће за више од 40 одсто у наредних 30 година. То их ставља на трајекторију која делује усмерено ка колапсу. Да океан има плућа, те струје би биле једно од крила“, рекао је океанограф професор Метју Ингланд са Универзитета Новог Јужног Велса.

Смањена циркулација у океану значи да вода која апсорбује угљен-диоксид на површини брже достиже капацитет, а вода из већих дубина која би требало да је замени не стиже довољно брзо.

Студија „Атлас“ из 2018. године показала је да систем циркулације воде у Атлантском океану постаје слабији и да се у протеклих 150 година драстично изменио. Промене у том систему могле би да расхладе океан и самим тиме, и северозападну Европу. Такође, утицај на екосистеме дубоког мора био би забињавајућ.

Ове струје подижу са дна океана нутријенте настале животним циклусом организама, који су од виталне важности за глобални екосистем и рибарство. Али њихова угроженост значи, потенцијално, и брже топљење леда на Антарктику. Када се струја успори, отвара пут за топлију воду која може да доведе до бржег топљења леда, веће количине слатке воде у океану и додатног успоравања струје.
топљење леда на антарктику

Научници су две године радили на истраживању и презентацији модела који показује да би циркулација дубоке воде на Антарктику могла да се успори двоструко брже од тог процеса у Северном Атлантику.

„Ово је вест за насловне стране, и запањујуће је гледати којом брзином се одвија“, прокоментарисао је климатолог Алан Микс са Универзитета у Орегону.

Ефекат слатке воде која у океан стиже топљењем леда на Антарктику још увек није унет у моделе Међународног панела о климатским променама, али је професор Ингланд упозорио да ће бити „значајан“.