Прочитај ми чланакДоктор Jared Bullard, који је руководилац лабораторије Цадхам у Wиннипегу, признао је да резултати ПЦР теста не потврђују заразност на KОВИД-19 и да никада нису требали бити коришћени за дијагнозу респираторних болести.Манитоба је једна од десет канадских провинција. Главни град провинције је Winnipeg (Винипег).
WINNIPEG ( Канада) – Др Jay Bhattacharya, светски познати епидемиолог и професор медицине са Универзитета Станфорд и др Thomas Warren, специјалиста за заразне болести и медицински микробиолог, тврде да је ПЦР тест непоуздан у утврђивању да ли је особа заразна стварном KОВИД-19 болешћу.
Исто тако, др Bullard је признао да ПЦР тест има значајна ограничења и недостатке. Шеф провинцијског лабораторија Cadham u Winnipegu, др. Буллард признао је да резултати ПЦР теста не потврђују заразност и да никада нису требали бити кориштени за дијагнозу респираторних болести.
Др Bullard је изјавио да ПЦР тестови могу бити позитивни и до 100 дана након излагања вирусу, те да ПЦР тестови не чине ништа друго него потврђују присуство фрагмената вирусне РНА циљаног вируса САРС ЦО-В2 у нечијем носу. Он каже да, док је особа с KОВИД-19 заразна у периоду од једне до две недеље, неисплативи (нешкодљиви) вирусни фрагменти САРС ЦО-В2 остају у носу и могу се открити ПЦР тестом до до 100 дана након излагања.
Др Bullard је посведочио да је најтачнији начин да се утврди је ли неко стварно заразан KОВИД-ом покушај узгоја ћелијске културе у лабораторији из узорка пацијента. Ако ћелијска култура неће узгајати вирус у лабораторији, пацијент веројатно није заразан. Студија др Bullard и његових колега открила је да би само 44% позитивних резултата ПЦР теста заправо порасло у лабораторију.
Др Bullard је признао да је пажљиво проучавао корелацију између вредности прага циклуса (Цт) и заразности од 7. маја 2020. Др Bullard каже да је вриједност Цт одређеног ПЦР теста обрнуто пропорционална са заразношћу. То значи да тестирање на KОВИД на вишим нивоима прага може резултирати лажно позитивним резултатима како је објашњено у овом чланку . Чак и Светска здравствена организација (WHО) примјећује да је потребно пажљиво тумачење „слабих“ позитивних резултата.
„Слаби резултати“ су они који се добијају на вишим праговима (више циклуса). Није исто радити ПЦР тест који се спроводи у 18 циклуса и ПЦТ тест који има Цт вредност 40 ( 40 циклуса).
Др Bullard је потврдио да је ово једна од првих студија ове врсте које повезују вредност Цт са заразношћу, а његово истраживање потврдило је налазе других студија у Француској и другде.
Др Bullard је такође изјавио да је вредност Цт (колико је циклуса амплификације кориштено у датом ПЦР тесту да би се постигао позитиван резултат теста) значајна као показатељ заразности.
На крају, треба напоменути да су неке канадске новинске агенције цитирале др Bullard како сведочи да позитивни ПЦР тестови у 99,9% случајева указују на инфективност. Ово је нетачно. Уместо тога, др Bullard је изјавио да ће ПЦР тест открити било коју вирусну РНК која је присутна у узорку у 99,9% случајева. Међутим, др Bullard је додао да лабораторијска култура мора потврдити је ли узорак стварно заразан (садржи одрживи вирус, способан за размножавање). Као што је напоменуто, само 44% „позитивних“ узорака који су користили Цт од 18 вратило је одрживу лабораторијску културу. Узорци тестирани на Цт од преко 25, према извештају др Bullard, нису дали одрживу лабораторијску културу.
Манитоба је потврдила да користи Цт до 40, па чак и 45 у неким случајевима. То указује на то да „случајеви“ који су резултат таквих тестова (изнад Цт од 25) готово сигурно нису заразни.
