Генерална скупштина УН расправља како боље управљати светом

16:15 20.09.2023.

Повеља УН-а описује велику мисију добронамерне сврхе, са својом наводном основном мисијом, тежњом за глобалним миром и безбедношћу. Стога је иронично да се институција ослања на мноштво измишљених кризних догађаја и текуц́их сукоба како би остала релевантна. Као што тврди секретар УН-а Антонио Гутереш: „УН нису сајам испразности, то је политичко тело. И заиста, то је проблем. Нема никакве користи од УН осим да делују као фолија за евентуално наметање безличне и неодговорне светске владе“.

Организација ће увек тежити већој централизацији све док постоји; не мари за мир, брине за власт. Дакле, сваки нови кризни догађај се види као прилика за ове људе, а не као претња коју треба решити.

Ако желите да пронађете извор већине данашње политичке и друштвене неслоге, све што треба да урадите је да испитате историју интервенција УН. На пример, само постојање ЕСГ програма позајмљивања осмишљених да створе подстицаје за корпорације да гурају “пробуђену” пропаганду и контролу угљеника над становништвом, почело је у халама УН. Ако желите да знате одакле журба ка „циљевима одрживог развоја“ и одакле долази концепт 15-минутног града, само погледајте беле књиге УН. Ако желите да знате ко финансира велики део иницијатива за различитост, једнакост и инклузију на глобалном нивоу, обратите пажњу на УН.

Док су истраживачки центри попут WЕF-а и самити попут Давоса осмишљени да политичке и финансијске елите информишу о свеукупној агенди која је пред нама, УН су више средство за јавни ангажман и имплементацију. Они су „управљачко тело“ које би требало да да легитимитет глобалистичкој опсесији светском владом. Они су пријатељско лице звери, и долазе са много поклона и обећања правде и правичности.

Наравно, не прихватају га сви. У ствари, чини се да је генерална скупштина ове недеље усредсређена управо на то питање – званичници УН су фрустрирани што су њихови циљеви стављени на чекање и јавност их не схвата озбиљно. Ово је мишљење које је изразио Антонио Гутереш у следећем самоорганизованом интервјуу УН у којем сумирају кључне теме о којима ће се расправљати на скупштини.

Главни закључци укључују:

Недостатак присуства четири од пет сталних чланова безбедности са правом вета, укључујући Британију, Француску, Русију и Кину. Састанку ће присуствовати само Џо Бајден, а ми се морамо запитати с обзиром на његове слабе когнитивне способности колико ће то заправо бити важно.

Хистерија о климатским променама поново ће бити на челу тема УН. УН су доследно износиле лажне тврдње о рекордно високим температурама (записи које користе датирају само 140 година уназад, а температуре на Земљи су биле далеко више у прошлости). Они такође износе лажне тврдње о све већим временским непогодама (нема доказа да су данашњи временски догађаји опаснији од оних из прошлог века, и нема доказа да угљеник који је произвео човек има било какав утицај на временске прилике).

УН желе да укину фосилна горива, али то је немогуће без озбиљне деградације производње и становништва. Не постоји алтернатива „зеленој енергији“ која би попунила празнину коју ће фосилна горива оставити за собом. Била би то монументална катастрофа.

УН желе да „реформишу“ међународни финансијски систем. Што значи, највероватније ће ЦБДЦ-ови бити предмет интересовања на скупштини, као и концепти попут инклузивног капитализма. Читајући између редова, сваки траг слободног тржишта биће уклоњен и замењен потпуно социјалистичким оквиром; све у име „финансијског капитала“. УН су доследно представљале идеју да економија мора бити праведна, али не постоји таква ствар као што је економска правичност. У социјализму је немогуће учинити све подједнако богатим јер владе не могу створити богатство. Све што могу да ураде је да украду богатство и учине све подједнако сиромашним.

Сентименти УН о пандемији ковида поклапају се са онима које смо видели из WЕF-а и СЗО, а то је да су они видно узнемирени што су њихови напори за универзални медицински ауторитаризам пропали. Видели смо ово изнова и изнова – Глобалисти су огорчени због непоштивања од стране бројних земаља и локалних влада у вези са затварањем, налозима и пасошима за вакцину.

Конкретно, љути су што је јавност била у могућности да шири контраинформације о ковиду чак и упркос широко распрострањеној цензури Big Tech-а који је радио у договору са политичким лидерима. Не свиђа им се што су многе њихове тврдње о ковиду оповргнуте. УН желе јачу Светску здравствену организацију са већим утицајем на националне одлуке о одговору на пандемију, као и више контроле над информацијама које је дозвољено да круже онлајн.

Рат у Украјини ће бити представљен као главни жртвени јарац. УН криве рат за многе од својих програма који је требало да се реализују због климатских промена (кога брига за климатску хистерију када је претња Трећег светског рата велика?). Међутим, важно је истаћи да УН нису уложиле никакав одржив напор да понуде дипломатско решење сукоба. У ствари, изгледа као да им је драже да се рат настави (Зеленски ће бити ту да моли још више новца да се сукоб настави).

Гутереш указује да не види никакве шансе за мир „према повељи УН и међународном праву“. Другим речима, УН заузимају исти чврст став као и НАТО, одбијајући да понуде било какве уступке и избегавајући све мировне преговоре осим ако Русија у потпуности не напусти источну Украјину и Крим, што се неће догодити. УН знају да то значи да ће се рат наставити све док земље НАТО-а и даље испоручују оружје Украјини, осим ако Русија не елиминише све аспекте постојеће украјинске владе.

Коначно, УН ће много говорити о АИ, али у својству регулације те способности. УН су годинама покушавале да постану глобални регулатор за вештачку интелигенцију јер настављају да сугеришу да се појединачним националним државама не може поверити моћ којом АИ командује. Зашто УН-у треба дати поверење да регулише вештачку интелигенцију више него било коме другом? Овим питањем се никада нико не бави.

Овогодишња скупштина је почела са неким призвуком тескобе, али ово би могло бити део позоришта. На крају крајева, глобалистима су потребни међународни сукоби и хаос да би онда могли да понуде своје решење централизације као лек. УН можда данас ударају у зид од цигле у погледу њихових климатских и пандемијских планова, али увек постоји та следећа велика криза која би им могла отворити врата у блиској будућности.