Јавна је тајна како су неки производи направљени тако да трају само ограничено време – да би онда морали да купите нове. Француска доноси закон који то забрањује, мада се такви случајеви тешко могу доказати.

Многи од нас су доживели да се неки кућни апарат, ако не и више њих, поквари само месец дана након истицања гаранције. Обично мислимо да је то случајност, али то заиста може бити намера произвођача. Јер на пример код неких штампача за кућне рачунаре, хакери су открили посебне системе који броје сваку одшампану страницу. Након одређеног времена, штампач пријављује „грешку на глави штампача“, а поправак кошта више него сам уређај. При томе је са штампачем све у реду, али произвођач је уверен како вам је потребан нови. Наравно, по могућности истог произвођача.

То није никаква теорија завере, „планирана дотрајалост“ заиста постоји, тврде у удружењима за заштиту потрошача. Али у Француској би тако нешто убрзо могло постати кривично дело – преваре. Одговарајући закон је већ прихватила скупштина, а сад треба да потврди и Сенат.

Изворно, такви „осигурачи“ су нормални у инжењерском умећу: нека пукне нешто јефтино да би се сачувало нешто скупо. Нека пукне гума, али да точак остане читав или нека пукну заптивци, али да мотора остане у реду. Шта више, читави аутомобили су конструисани тако да до деформације дође местима где ће путници остати заштићени. Исто важи и за авионе, који пуцају на одређеним местима из готово истог разлога.

Ако старо траје, ко ће купити ново?

Ипак круже приче како је инжењерско умеће постало превише добро. Наводно су прве најлон-чарапе могле да издрже Трећи светски рат – а да не пукну – и наравно онда нема потребе куповати нове.

Управо о томе говори француски пропис који је придодат у Закону о заштити потрошача. Он се при томе не односи на „нормалне осигураче“, него на „целокупну технику“, која служи да би се скратио животни век неког производа и подстакла куповина нових производа. Такве технологије могу бити: системи који намерну изазивају квар, пуцање на одређеном месту или програмирано, превремено обустављање рада, техничко ограничење, ометање могућности поправке или намерну некомпатибилност.“

Није „грешка“, него кривично дело

И ту се одмах сетимо уређаја који раде на батерије, а чије се батерије не могу мењати. Код много тога нам се чини да су и направљени тако да трају што краће, али индустрија упорно одбацује све те оптужбе. Све у свему, ако у Француској тај закон буде заживео (пре свега усвојен и у Горњем дому), у том случају, за овакве преваре одговорна особа може бити кажњена и до две године затвора и са 300.000 евра новчане казне.

Посебно је занимљиво зашто Французи доносе такав закон: као део промене своје енергетске политике. Париз жели да умањи удео атомске енергије са 75 на 50 одсто и преполовити своју потребу за енергијом. Али уместо да нас (опет) уверавају како је потребно купити нове, штедљиве уређаје, Француска верује како се највише може уштедети ако се поправљају и користе стари.

Зато се (додуше не само у Француској) са великом пажњом посматра процес доношења оваквог закона. Он би практично први те врсте, који би спорну праксу произвођача третирао не само као „грешку“, него као кривични случај преваре. Управо због тога се намера Француза тумачи као „важан сигнал“ и законодавцима осталих земаља, баш као и произвођачима.

(Дојче веле)

Ознаке: Francuska, zakon, произвођачи