„Фајненшел тајмс“: Рат Израела и Хамаса показао обим европске немоћи

13:33 21.10.2023.

Владе ЕУ су некада могле да тврде да су играчи на Блиском истоку, сада више нису

На Џозефа Бајдена је пало да јавно артикулише приватне страхове многих европских лидера. Национални бес, приметио је амерички председник после разговора у Тел Авиву са Бењамином Нетанијахуом, потпуно је оправдан, али Израел не би требало да понови грешку Американаца после 11. септембра допуштајући емоцијама да владају одговором, пише „Фајненшел тајмс“.

Ужас међу Европљанима због Хамасовог напада на Израел је уочљив. Немачки канцелар Олаф Шолц и британски премијер такође су отпутовали у Израел како би показали солидарност са Нетанијахуом. Ипак, све већи број палестинских цивилних жртава довео је до јавне осуде коју је придружила приватна констернација, наводи портал.

Израел, сви се слажу, има право да се брани. Хамас мора да ослободи таоце које је узео у Гази. Али снага и обим израелске одмазде? Када ће одлучност да се „уништи“ Хамас постати у неселективно насиље над заробљеним Палестинцима?

Када европски лидери додају „објашњење“ својим изјавама о постојаној подршци Израелу говорећи да се мора дати све од себе да се избегну цивилне жртве, и даље се не зна где се повлачи граница између самоодбране и освете. Када Русија прекида снабдевање енергентима украјинским градовима, Москву оптужују за ратне злочине. Израел је прекинуо доток воде, горива и струје Гази, подсећа „Фајненшел тајмс“.

Солидарност са Израелом се бори са калеидоскопом страхова укорењених у себичним импулсима, наводи колумниста „Фајненшел тајмса“. Једна велика брига је да ће рат бити искра за шири регионални пожар — са неизбежним ефектима преливања у Европу. Иран, који финансира Хамас и Хезболах у Либану, вага своје опције. Нетанијаху није крио да жели да увуче САД у војну конфронтацију како би уништио нуклеарне амбиције Техерана.

Шеф британске службе безбедности МИ5 Кен Мекалум упозорава да би сукоб могао бити катализатор исламистичког тероризма. Други шпијуни брину да ће рат на Блиском истоку истовремено подстаћи и антисемитизам и исламофобију.

Велике уличне демонстрације у европским градовима којим се позива на уздржаност Израела указују на растуће незадовољство међу муслиманским становништвом на континенту.

Нови талас избеглица био би поклон крајње десним популистима, наводи „Фајненшел тајмс“ и додаје да су у овом тренутку дипломате забринуте шта ће бити са напорима да се добије подршка такозваног Глобалног југа против Русије у Украјини, ако се подршка Израелу претвори у равнодушност према судбини Палестинаца? Што је Газа дуже под опсадом и бомбардовањем, то је теже супротставити се оптужбама за двоструке стандарде, наводи ФТ.

Нигде се ови стресови и тензије не осећају тако оштро као у Немачкој, где је подршка држави Израел зацементирана Холокаустом. Немачка, упорно говоре локални политичари, никада не може да заборави историјске чињенице. У Берлину креатори политике страхују да је немачка кривица за Холокауст исписала бланко чек за Нетанијахуову тежњу за осветом.

Постоје и конкурентни политички правци. Други светски рат завештао је Немачкој још један импулс — тежњу за хуманитарношћу и решавањем сукоба. Биће тешко то одбацити како жртве у Гази расту. У Немачкој живи знатан број грађана муслиманског наслеђа. Стотине хиљада стигло је из Сирије пре само осам година. Са друге стране, десничарска Алтернатива за Немачку је у успону, што би могло да распламса пламен ксенофобије.

Дубока истина иза ових сукобљених стрепњи је да је Европа немоћна. Европске владе су некада могле да тврде да су играчи на Блиском истоку. Венецијанска декларација из 1980. наметнула је ритам признавања палестинског права на државност. Ако су САД после тога преузеле вођство, Европа је имала глас и утицај у обликовању догађаја.

Неуспех споразума из Осла и „мапе пута“ за палестинску државу из 2003. означили су прекретницу. А од 2009. Нетанијаху је настојао да уништи све изгледе за решење две државе ширењем насеља на окупираној Западној обали. Америчко и арапско пристајање на његову тактику уништавања довело је до тога да се Европа повукла на маргину. Европске владе су пристале на заблуду да ће Палестинци пристати да их досељеници потискују у ћошкове Западне обале и да их задрже у Гази доклегод помоћ наставља да пристиже.

Како се испоставило, Нетанијахуово самозадовољство оставило је Израел рањивим. Зидови и ограде давали су само илузију сигурности. И уз сву његову садашњу реторику о уништавању Хамаса, још не постоји војни пут до мира. За разлику од зграда у Гази, палестинска тежња за државношћу не може се бомбардовати у прах. Дугорочна безбедност Израела захтева да поново крене путем политичког решења. У томе су Европљани били у праву. Штета што нису имали храбрости за своја уверења, закључује „Фајненшел тајмс“.