ЕУ кампања против Орбана – Мађарска се све више окреће Русији

00:31 18.04.2013.

У писму којега је 12. 04. упутио председнику Европске комисије, Жозеу Мануелу Баросу, изјавио је како ће амандмани мађарског устава који нису компатибилни са законима Европске Уније, а који су били део пакета којега је мађарски парламент са неспорном већином од 265 гласова усвојио 11. марта 2013., бити измењени.

Овакву одлуку је био присиљен да донесе због претњи Европске комисије и њеног председника Жозе Мануела Бароза, који га је оптужио да овим амандманима „крши темељне принципе на којима почива заједница европских народа и како ће се Мађарска, уколико буде инсиститирала на њима, ‘морати суочити са тешким последицама ‘.

Европску комисију, наравно, нису сметали амандмани којима је Орбан бившу Комунистичку партију Мађарске прогласио ‘злочиначком организацијом’, Мађарске и тиме стигматизирао све чланове левичарских странака у Мађарској који су у младости били чланови КП, као ни контроверзни амандман о паровима који нису венчани, онима који немају потомство и хомосексуалним паровима, а који се више не би могли називати ‘породицама’ и користити права као службено венчане хетеросексуалне породице с децом.

У Бриселу нису подигли глас ни против амандмана који младе Мађаре обавезује на останак у домовини још десет година након што су завршили студије или онај о забрани задржавања или спавања на јавној површини бескућницима, те амандман о слободи говора која по Орбану ‘завршава тамо где се почиње вријеђати мађарска нација ‘.

Европска комисија се обрушила на Мађарску због амандмана о ограничавању надлежности Уставног суда, ономе о забрани вођење предизборних дебата на независним радио и ТВ станицама.

Мађарски премијер је у центру пажње и због одлуке о Мађарској народној банци, јер сматра да једна тако стратешки важна финансијска институција не може имати потпуну аутономију и како је влада та која има право доносити одлуке о мерама које ће проводити. Због таквог приступа мађарског премијера, заменица гувернера Мађарске народне банке, Јулиа Кираљ, је у знак протеста дала оставку, те изјавила ‘како Орбан спроводи кампању којом МНБ жели свести на кредитну задругу рискантне економске политике коју спроводи’.

Мишљење средишњице ММФ-а у оваквим случајевима је познато. Финансијска елита је огорчена мешањем у рад Мађарске народне банке и упозорила је Орбанову владу „како се независност банкарског сектора у демократским земљама не сме довести у питање политичким одлукама“.

Мађарски премијер на оптужбе, које му из Европе стижу још од кад је 2011. саставио нови устав, одговора бројкама. Буџетски дефицит у Мађарској износи 2%, што је мање од онога којег је влада прогнозирала, а за 2014. се предвиђа раст БДП-а од неколико процената, али се не искључује и могућност да ће до тога доћи већ ове године.

Орбан је нагласио како су многе оптужбе на његов рачун неосноване. Закон о самоодређењу ио слободи информисања, за које опозиција тврди како су инструмент за цензуру медија, у јуну 2012. је Савета Европе прогласило ‘сагласним са европским и међународним стандардима’.

Међутим, што се Орбан више правда, у Бриселу га све више критикују. Председавајући клуба посланика АЛДЕ (европски либерали), Гуи Верхофстадт, говори и ‘опасности орбанизације’ у Европи након доношења закона о ‘ограничавању слободе говора’ и тражи да се Мађарској укине право гласања у Савету Европе. Удружења за грађанска права мађарског премијера оптужују како жели криминализује бескућнике и ограничити концепт ‘породице’. Прогресивне странке у Еуропарламента га критикују због уплитања у слободу вероисповести и дискриминацију мањина, а највише мађарских Рома.

У медијима на западу је кампања против наводног Орбановог наводног „фашизма“, те његове странке Фидес, у последње време све оштрија. Међутим, аналитичар Тибор Фишер у Гуардиану тврди како је ‘претерана’.

‘У Мађарској има расизма, али ни више ни мање него у осталим европским земљама, а било га је и пре три године када су Мађарском владали комунисти. Штавише, Орбан је направио радикалан заокрет у том смислу и према новом кривичном закону негирање Холокауста је сада кривично дело. Данас по први пута у историји у мађарском парламенту имате три посланика припадника ромске националне мањине и, ако ћемо искрено говорити, Европа није нимало забринута због недемократских мера мађарског премијера, колико због његовог захтева за финансијском независности Мађарске ‘, тврди Фисхер и према притужбама које стижу од највиших тела ЕУ, у том делу је у праву.

Орбан је за сада једини премијер у Европи који је одбио да уведе тзв. ‘Робин так’, порез којега су у почетком 2010. предложиле удружења цивилног друштва, невладине удруге, УНИЦЕФ, те 50 хуманитарних организација широм света, али су ватрени заговаратељи увођења те врсте опорезивања били и Ангела Меркел, Никола Саркози и јапански министар спољних послова Катсуиа Окада, те 350 економиста на самиту Г20, као и Џорџ Сорос, Ворен Бафет и Лорд Тарнер.

Орбан је одлучан у укидању такве врсти пореза компанијама за производњу и дистрибуцију електричне енергије и воде, а који је само у 2013. у Мађарској с 8% увећан на 11%. Мађарска централна банка је најавила како ће у циљу подстицања привредног раста у земљи, ситним предузетницима обезбедити зајмове чије камате неће прелазити актуелних 10%.

Прогањан или не, сви ови напади на мађарског премијера, те његове мере, само доприносе његовом расту популарности у земљи.

Чак и они који никада нису гласали сматрају како су оптужбе за ‘фашизам’ против Орбана претеране. Анкете говоре како 29% Мађара мисли како би након Орбана, 2014. Мађарску опет требао водити Орбан и број његових симпатизера сваким даном све више расте.

Иако су у протеклих неколико дана Европа и мађарски премијер (условно речено) ‘нашли заједнички језик’, кампања која и даље траје против његове странке Фидес би према некима могла узроковати приближавање Будимпеште Москви.

У самом врху Орбанове странке историјска мржња према Русији која вуче корене из времена Совјетског Савеза, данас је само бледа успомена и ограничена је на реторичке иступе против енергетске зависности руских компанија. Треба напоменути како је до промене у перцепцији у Мађарској према ‘непријатељу Путину’ дошло искључиво заслугом Виктора Зубкова, бившег руског премијера и актуелним лидером Газпрома.

Од 2010. Орбан је у све бољим односима с верним Руским савезницима, од којих је Украјина на првом месту. У марту је, у јеку кипарске кризе, мађарски премијер у Будимпешти угостио Зубкова и рекао му: ‘У временима као што су ова данас, ми не можемо да дозволимо да сва јаја ставимо у кошару Запада’. Алузија ове мађарске пословице је више него јасна.

Орбан сматра како је веома ризично опстанак мађарске нације и државе поверити искључиво Европској Унији која сваким даном показује све више слабости и ако се овај тренд настави и сам њен опстанак постаје упитан.

‘Морамо инвестирати на више страна, али се и политички ангажовати’, рекао је је Орбан, а државни секретар за спољне послове и међународне економске односе, Петер Сзијјарто, је изјавио „како је Русија је највећи мађарски партнер ван граница Европске Уније. Речено- учињено. Само дан након састанка Орбана и Зубкова, Газпром је најавио изградњу централе за производњу електричне енергије у Мађарској и како ће ући у партнерски однос с мађарском компанијом Електрицити воркс. Јужни ток и електроенергетски пројекат је знак да Русија није заборавила на Мађарску и како се враћа у срце Европе. Земље које у руским инвестицијама из било којих разлога не успију препознати своју шансу несумњиво ће бити губитници.