Прочитај ми чланакСитуација у европској економији, пре свега због енергетске кризе, је све гора. Кључна индустријска предузећа се затварају у региону, грађани се позивају да штеде енергетске ресурсе, а инфлација достиже вишегодишњи максимум.
Европа, која је већ увела осам пакета антируских санкција, и сама се суочава са кризом, док се руска економија опоравља.
Док Европљани праве залихе дрва за огрев, Руси данима сагоревају гас уживо: у западноевропским престоницама он кошта стотине евра, а у Москви – неколико рубаља. Како истиче Економист, иза шпорета 24 сата крије се дубљи смисао – економски рат између Русије и Запада је достигао прекретницу и то не у корист Запада, јер Европа иде у рецесију, док руски економија се опоравља.
„Енергетска криза у Европи се погоршава како се приближава зима. Високи рачуни за енергију, рекордна инфлација и несташице енергије довели су привреду ЕУ у дуг период контракције. Долази до смањења или заустављања производње и предузећа, пословна активност опада, а расположиви приходи домаћинстава нагло падају, расходи, цене горива, хране и транспорта расту“, каже Владимир Сагалаев , финансијски аналитичар групе компанија, на „Аргументи и факти“.
По свему судећи, почетком следеће 2023. године ЕУ ће пасти у рецесију, додаје експерт. За Европу ће се ситуација погоршати у случају хладније зиме од уобичајене. Подземна складишта гаса ће се брже исцрпљивати, а цене енергије и електричне енергије ће нагло расти, што ће довести до страшне несташице и потпуне индустријске парализе.
Посебно ће бити погођене енергетски интензивне индустрије и њихова производња, као последица отпуштања милиона запослених и пораста незапослености. Европа треба да потроши више од трилиона евра на владину подршку да би ублажила кризу, иначе би се ЕУ могла суочити са падом БДП-а са 6,5% на 11,5%.
„Русија је свакако патила од западних санкција без преседана. Према прогнозама Светске банке, БДП Русије ће се смањити за 4,5% у 2022. и за 3,6% у 2023. години. Иако Министарство за економски развој Руске Федерације очекује да ће доња тачка економског пада бити пређена у четвртом кварталу 2022. године, постоји могућност да ће се економски пад временом продужити и достићи врхунац средином 2023. године“, рекао је Сагалајев.
Због санкција се потенцијал раста руске економије скоро преполовио, пише Економист. На пример, производња нафте и гаса, кључних снабдевача савезног буџета, смањена је за око 3% у односу на почетак године.
Осим тога, крајем године у ЕУ ступа на снагу ембарго на руску нафту и нафтне деривате, услед чега ће са европског тржишта бити повучено око два милиона барела дневно. Пуни ефекат ограничења појавиће се почетком следеће године и донеће губитак руском буџету од скоро 90 милијарди евра, каже Сагалајев. Тада ће, узимајући у обзир нови осми пакет санкција, укупан губитак од трговинских ограничења (извоза и увоза) Европске уније достићи приближно 123 милијарде евра.
Публикација скреће пажњу и на делимичну мобилизацију која је почела 21. септембра, услед које су радно способни грађани напустили Русију, претходно испразнивши своје банковне рачуне. У септембру су, према прорачунима консултантске куће Цапитал Ецономицс, Руси повукли из банака најмање 14 милијарди долара. Губитак економски активног становништва погоршава проблем инфлације у Руској Федерацији.
Међутим, упркос новим изазовима са којима се руска економија суочава, чини се да излази из рецесије, пише Тхе Ецономист. Показатељ текуће активности банке Голдман Сакс показује да је привредна активност у Русији већа него у великим европским земљама – Немачкој, Француској, Великој Британији, Италији.
У Руској Федерацији се индустријска производња опоравља, посебно производња аутомобила, која је у пролеће и лето пала скоро на нулу – произвођачи су успели да пронађу нове добављаче.
Ако је у априлу Међународни монетарни фонд предвиђао економску рецесију Русије за 8,5 одсто ове године, сада је ММФ ревидирао прогнозу на минус 3,4 одсто. Истовремено, Монетарни фонд и Светска банка упозорили су на растући ризик од глобалне рецесије следеће године, пошто антируске санкције и растућа енергетска криза стално успоравају водеће европске економије.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 14, 2022
