Прочитај ми чланак

„Економист“: Русија надмудрује западне санкције, а Кина гледа и учи

0

Успон "трећих земаља" учинио је наметање санкција уједно скупљим и мање ефикасним, закључује британски лист

Западне санкције данас се теже имплементирају захваљујући „трећим земљама“ које се саме не налазе под санкцијама и које их не поштују, пише „Економист“.

„Несврстане“ треће земље, попут Бразила, Индије, Индонезије и Мексика данас су просперитетније и софистицираније, наводи британски лист, и многе од њих одбијају да учествују у „економском рату“ против Москве који је Запад покренуо усред ескалације руско-украјинског сукоба.

Један од најочигледнијих примера неефикасности западних санкција које наводи „Економист“ је то што Кина и Индија, које заједно чине „половину светске популације“, не поштују западна ограничења цене руске нафте и спремне су да плаћају више од 60 долара по барелу.

Док Бразил, Индија и Кина купују више руске нафте него што су чиниле пре фебруара 2022. године, земље попут Турске и УАЕ увозе јефтину руску нафту за сопствене потребе, а сопствену извозе по већим ценама.

Поврх тога, када су САД и Европа забраниле фирмама да осигуравају бродове који превозе руску нафту у случају да се она продаје по цени већој од ограничења, Русија и Индија су основале сопствене компаније за осигурање, а руска „флота из сенке“ сада превози 75 одсто нафте из Русије.

Ни ограничења на извоз војне технике и робе са двоструком наменом нису онолико ефикасна колико се очекивало. „Економист“ наводи да се оваква роба често камуфлира „легитимном“ трговином, додавши да је Русија увезла западне чипове у вредности од милијарду долара, иако у теорији то не би могла.

„Европски извоз у Централну Азију се више него удвостручио од 2021. до 2023. Најбрже растућа индустрија у региону је логистика, која је порасла за 20 одсто у 2023. Није тешко погодити крајње одредиште великог дела ове робе“, пише британски лист, истакавши да трговина између Русије и Западна, а посредством Централне Азије и Тајланда, само расте.

Цена наметања санкција расте, а ефикасност опада

Што се финансијских мера тиче, „Економист“ истиче да „многе треће државе учествују у платежним системима заснованим на рубљи и јуану“, додавши да УАЕ и Русија заједно раде на једном таквом систему који ће бити регулисан из Дубаија, као и да Индонезија учествује у експериментима са кинеском међународном дигиталном валутом.

Иако британски лист тврди да се обим трговине у долару и евру на глобалном нивоу није смањио од почетка руске војне операције, напомиње да „постоји други, све важнији начин на који треће земље осујећују Запад – оне олакшавају обмане док и даље користе долар“.

„Економист“ истиче да постоје изузеци за рестрикције плаћања у доларима, као што су хуманитарна помоћ у случају Ирана или плаћање за пољопривредна добра у случају Русије. Неколико појединаца под санкцијама наводи да је уобичајена пракса погрешно етикетирање новца, а што је тешко открити без сарадње финансијских установа у тим земљама.

„Неуспеле провере идентификације такође помажу. Више од 1.000 руских фирми отворило је од 2022. године испоставе у Турској, као и 500 у Уједињеним Арапским Емиратима, за које многи западни званичници сумњају да су параван за друге фирме под санкцијама“, пише британски лист.

На питање да ли УАЕ сумњају да ли неке од тих 500 нових фирми избегавају санкције, неименовани европски званичник каже за „Економист“ да „они знају, али их једноставно није брига“.

Све већи комерцијални значај тзв. трећих земаља је и повећао трошкове и смањио користи од западних санкција, истиче британски лист, и додаје да би интензивнији покушаји спровођења санкција од стране САД били компликовани, али и да би Вашингтон својим мешањем могао да „ризикује бруталне окршаје са савезницима као што су Турска и Индонезија“.

Поврх тога, интензивније америчко мешање могло би да сузбије утају начина на који се користе долари, али би Вашингтон у том случају охрабрио те земље да одустану од те валуте, закључује „Економист“.

Извор: rt.rs

Ознаке: , , ,