За грађане Немачке у 2024. години доста тога ће се променити. Повећавају се минимална зарада и разне накнаде за оне слабијег имовног стања. Али у неким сегментима живот ће бити скупљи. Почетком 2024. године на снагу ступају многе реформе и измене закона које утичу на свакодневни живот. Дојче веле доноси попис шта се све мења.

Грађански додатак

Од 1. јануара више од пет милиона примаоца тзв. грађанског додатка („Bürgergeld“) добија у просеку 12 одсто више новца. За самце износ те помоћи расте за 61 евро и износиће 563 евра месечно. Одрасле особе које живе с партнером добијаће 506 евра, а за свако дете, зависно од старосне доби, између 357 и 471 евра, преноси Индеx.хр.

Расте и дечији додатак

Дечији додатак („Kinderzuschlag“) добијају родитељи који раде, али имају мале плате. Највећи износ који се може добити повећаће се с 250 на 292 евра, зависно од примања и евентуалне имовине.

Нижа граница за порођајну накнаду

Ускоро ће важити ниже границе примања за остваривање права на порођајну накнаду („Elterngeld“) коју одређено време добијају родитељи који након рођења детета не раде или имају скраћено радно време.

До сада су ту накнаду могли да добију родитељи чија примања, која чине пореску основицу, не прелазе 300.000 евра годишње, а самохрани родитељ ако не зарађује више од 250.000 евра. Од априла 2024. та граница за парове ће најпре бити смањена на годишња примања од 200.000, а од априла 2025. на 175.000 евра. За самохране родитеље од априла вреди граница од 150.000 евра.

Накнада за боловање ради неге болесног детета

Запослени родитељи који су законски здравствено осигурани од 2024. године имају право на накнаду за боловање ради неге болесног детета („Kinderkrankengeld“) у трајању од 15 дана, а самохрани родитељи 30 дана. До сада је то било 10, односно 20 дана.

Више новца за запослене с нижим примањима и полазнике струковног образовања

Законски прописана минимална сатница од 2024. године се повећава с досадашњих 12 на 12.41 евро. Планирано је и повећање на 12.82 евра за 2025. годину. Тиме расте и највиши допуштени износ за запослене на тзв. мини пословима („Minijob“) с 520 на 538 евра. То је граница зараде на коју се не плаћају порези и друга давања.

Расте и минимална плата за полазнике струковног образовања („Azubi“) у првој години за 4.7 одсто, на 649 евра. Али тарифним уговорима је могуће утврдити изузетке.

Већа неопорезива основица

У новој години повећава се и неопорезива основица („Grundfreibetrag“), односно износ примања на који прималац није дужан да плаћа порез, с досадашњих 10.908 на 11.784 евра. Повећава се и неопорезива основица по детету („Kinderfreibetrag“) са 6.024 на 6612 евра. Повећана је и граница примања од које се плаћа највећа пореска стопа („Spitzensteuersatz“), с досадашњих 62.810 на 66.761 евро.

Расту и додатак за негу и додаци за негу

Доплатак за помоћ и негу („Pflegegeld“) повећава се за пет одсто, што, зависно од нивоа потребе, месечно значи 16 до 45 евра више.

Уводе се и олакшице за особе којима је потребна нега и које бораве у старачком дому: повећавају се додаци за негу у износу од пет до десет одсто, зависно од дужине боравка у установи.

Повећана старосна граница за одлазак у пензију

Законски прописана старосна граница за одлазак у пензију у 2024. износи 66 година. То важи за особе рођене 1958. За оне који су касније рођени старосна граница се повећава за два месеца по години, што значи да ће морати дуже да ради.

Нова правила за грејање за новоградњу

Што се тиче енергије, потрошачи ће морати рачунати с већим трошковима. Од 2024. на снагу ступа Закон о грејању према којем у новим стамбеним објектима унутар новоизграђених подручја сме да буде уграђен само онај систен грејања који користи најмање 65 одсто енергије из обновљивих извора. То би у већини случајева требале бити топлотне пумпе.

Већа цена за CО2 и укидање подстицаја за е-аутомобиле

Расте износ тзв. CО2 пореза, односно пореза на енергију из климатски штетних извора. Од 1. јануара он износи 45 евра по тони, због чега ће поскупети гориво и грејње на лож-уље или гас. Због рупе у државном прорачуну од 1. јануара се укидају и државне кочнице за цену струје и гаса. Али оне због пада цена на тржишту за већину потрошача ионако нису више играле никакву улогу.

Од 2024. укида се државни подстицај, тзв. „Umweltbonus“, за куповину аутомобила на електрични погон.

Повећање ПДВ-а у гастрономији

У новој години би одласци у ресторане и кафиће могли поскупети јер од 1. јануара за гастрономију поново вреди регуларна стопа ПДВ-а од 19 одсто, уместо досадашњих седам.

Обвезан е-рецепт, накнада за амбалажу и дечији пасош

Лекари су од јануара обвезни да издавају е-рецепте. Уводи се и повратна накнада за амбалажу за млеко и млечне напитке, ако се продају у пластичним боцама.

Од јануара у Немачкој више неће моћи да се добије дечији пасош који се до сада издавао за децу до 12 година. Уместо тога се уводи електронски пасош с дужим трајањем и могућношћу коришћења за путовања широм света.

Наиме, досадашњи дечији пасош није имао сигурносни чип, па је издаван само на годину дана и није био признат у неким земљама.

Светски економски форум захтева 3,5 билиона долара годишње за спас планете…https://t.co/ggFHdyxmTz

— СРБИН инфо (@srbininfo) December 30, 2023

Извор: index.hr

Ознаке: Немачка, нова година, новине