Pročitaj mi članakU decembru prethodne godine, lideri Evropske unije su usvojili deveti paket sankcija protiv Rusije. U okviru ovog paketa sankcija, EU je zapravo proširila sankcioni spisak sa dodatnih 168 pojedinaca i entiteta po njihovim tvrdnjama povezanih sa vojnim i industrijskim kompleksom, i zamrzla sredstva još dve ruske banke. Osim toga pokrenut je proces za suspendovanje dozvola za emitovanje još četiri ruske televizije. Potrebno je napomenuti da se kolektivni Zapad prethodnih decenija deklarativno zalagao za slobodu govora, odnosno slobodu medija i neprikosnoveno pravo privatne imovine fizičkih i pravnih lica. Dakle svi postupci koje Zapad preduzima protiv Rusije zapravo su protivni svim principima na kojima je Zapad bazirao svoju političku doktrinu prethodnih decenija i zbog kojih je kritikovao „diktatorske režime“. To nedvosmisleno ukazuje na činjenicu da Zapad određene stavove zastupa samo na rečima, dok je u praksi sasvim drugačije. Međutim od činjenice da EU gubi svoj ugled ali i značaj na međunarodnom nivou, za građane evropskih država mnogo su važniji ekonomsko-finasijski gubici.
Наиме санкције које ЕУ уводи Русији, највише погађају саме грађане европских држава, посебно уз узвратне мере из Москве. Брисел је до сада већ исцрпео практично сва могућа економска ограничења у економском рату који води против Русије, али она нису ни приближно дала очекиване резултате. Механизам економских санкција до сада је Западу најчешће омогућавао да дубоко уздрма државе које су јој на мети. Рецимо у случају Југославије, економске санкције Запада су убрзале процес распада државе који је био праћен ратовима на овом подручју. С друге стране Иран већ годинама успева да се одупре санкцијама, иако уз велике потешкоће и проблеме са којима је суочен. Сви ови и многобројни други примери очигледно су добро послужили Русији да се припреми на оно што је било неизбежно, а то је вишеслојни сукоб са Западом где је економски сегмент важан интегративни део конфронтације.
Русија по својој велични, географском положају и ресурсима које поседује јесте самоодржива земља. Међутим у међународним околностима када је читав светски економски систем западноцентричан, то може да представља велики проблем чак и за земље које су самоодрживе.
Најзначајнији фактори који су омогућили Русији да амортизује ефекат западних санкција су постојање алтернативих међународних економских платформи попут ЕАЕУ И БРИКС, политичко савезништво са државама у развоју попут Кине, Индије, латиноамеричких, блискоисточних и афричких земаља, као и развој домаће привреде односно реиндустријализација Русије.
Али да се вратимо на европске земље, чије економије још увек заузимају високо место у рангирању, посебно када је реч о животном стандарду грађана. Оно што је Европи омогућило благостање и висок животни стандард последњих деценија, то су јефтини енергенти из Русије и увоз јефтине робе из Кине.
Највећи ударац за европску привреду изазван је растом цена енергената који се десио у претходној години, што се одразило и на све друге економске параметре тржишта. Овај утицај је хетероген у различитим државама ЕУ, јер су оне различито зависне од руских енергената, неке мање, а неке више. Као против меру европске државе су усвојиле политику диверсификације извора снабдевања енергентима, али проблем је у томе што не постоји адекватна замена за руски гас. Европа намерава и да се фокусира на „зелене енергенте“ односно увећа проценат коришћења обновљивих извора енергије, али ни ова мера нема никаквог изгледа да надомести сигурност енергетског снабдевања каква је постојала коришћењем јефтиних енергената из Русије.
Ипак најспорнија идеја европских држава, која уз то крши сва правила слободног тржишта тј. још једног начела западне политике, да ограничи цену руских енергената. Као очекивани одговор, Русија је увела забрану извоза купцима који ограничавају цену ове робе. По свему судећи, европске државе ће морати да се навикну на чињеницу да јефтиних енергената из Русије више неће бити, а да ни адекватне алтернативе за сада нема на видику. Многобројне компаније из ЕУ већ траже алтернативне могућности где да пребаце своје фабрике. У вези са тим појавило се повећано интресовање и за српским тржиштем, с обзиром на то да Србија још увек добија јефтин гас јер није увела санкције Русији. Међутим Брисел захтева да Србија усклади своју спољну и безбедносну политику као држава кандидат за чланство у ЕУ. Уколико се тако нешто догоди, српска привреда ће се суочити са истим проблемима које имају и друге европске државе.
Немачка као најјача економија ЕУ трпи и сама огромне губитке. Производња у хемијској индустрији је крајем прошле године нагло опала. Више од 25%. компанија хемијске индустрије у Немачкој смањило је производњу у распону од пластике до ђубрива. Многе компаније су најавиле да ће трајно смањити производњу због растућих трошкова енергије и неизвесне регулације. Међу њима и водећа фабрика BASF што је за Немце прилично шокантно. Слични су трендови и у хемијској индустрији Румуније и Словачке. Потрошачи у Немачкој се суочавају са увећаним трошковима за енергију који износе од 30-80% у односу на раније. Руководство државе за сада издваја ограничена средства за помоћ, али немачки министар економије Роберт Хабек је признао да неће бити могуће да се апсорбују све последице. Немачка је покренула планове за ванредне ситуације са гасом, међутим проблем је да постоји ризик од дугорочне несташице гаса за који нема решења. Све ово долази после двогодишњих мера која су се тицала пандемије и које су такође озбиљно уздрмале економију готово свих европских држава. Француска као друга по снази у ЕУ, нема ништа мање проблема од Немачке. Крај године у Француској обележила је вест да је велика прехрамбена компанија Cofigeo обуставила рад у четири фабрике у овој земљи, због високих трошкова енергије. Без посла је остало око 800 радника. Крај године у Француској обележили су многобројни штрајкови радника железнице и авио компаније Aair France, који су тражили веће зараде. У Италији генерални штрајкови Синдиката радника организовани су током децембра у свим регионима, због усвајања буџета за 2023. годину и новог закона који по тврдњама синдикалаца има за циљ да деконструише редовно тржиште рада у корист несигурних облика уговора који су мање заштићени у погледу права. Постоји бојазан да би то омогућило лакше отпуштање радника.
Поред енергетске кризе, смањења производње и незадовољства радника, европске државе се суочавају и са слабим растом истовремено комбинованим са високом инфлацијом. Чак и без нових поремећаја у снабдевању енергијом, инфлација би могла дуже остати виша. Већи део досадашњег скока инфлације вођен је високим ценама роба, пре свега енергије, али и хране.
Ипак европске економије за сада још увек делују јако, што би могло да се промени у 2023. години. Наиме за ову зиму су европске државе имале обезбеђене одређене залихе гаса уочи грејне сезоне, али даљи поремећаји у снабдевању енергијом могли би да доведу до још већег економског бола.
Највећи проблем у тој ситуацији је што политичке елите у ЕУ не желе да прихвате свој део одговорности за новонасталу ситуацију изазвану бумеранг ефектом санкција које су увели Русији, већ виде кривца за сопствене проблеме у држави којој су увели санкције.
Неопходно је додати да и друге политичке одлуке европских лидера додатно угрожавају интересе грађана европских земаља.
На истом самиту на коме су увели дедвети пакет санкција Русији, они су договорили додатну финансијску помоћ Украјини у износу од 18 милијарди евра за 2023. годину. Током заседања путем видео линка се укључио Владимир Зеленски који је затражио већу подршку европских држава, пре свега у средствима против-ваздушне одбране и енергетске опреме.
Дакле осим што енергетска криза у ЕУ због поремећених односа са Русијом највише погађа привреду и грађане, ти исти грађани су дужни да издвоје средства из свог буџета како би финансирали политички авантуризам (траги)комичара у Кијеву. Уз то потребно је имати у виду да грађани европских земаља издвајају и велика средства за помоћ украјинским избеглицама које су примили, за трошкове њиховог смештаја, лечење, школовање и бригу о деци и старима. Нарастајући проблеми и незадовољство у европским државама, према упозорењима многих аналитичара, могу да имају ефекат темпиране бомбе. Да ли о томе размишљају доносиоци одлука у Бриселу?
*Текст је објављен у јануарском броју часописа Delovoy Grozny
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 22, 2023
