Прочитај ми чланакГовор Емануела Макрона у Европском парламенту је био хитац којим је означен старт предизборне кампање за изборе за Европски парламент 2019.
То за Дојче веле пише Иван Крастев, директор Центра за либералне стратегије у Софији и један од оснивача труста мозгова Европски савет за спољне односе.
Како наводи, речи француског председника имају експлозивну снагу која може да заоштри кризу на Западном Балкану, што слаби и позиције ЕУ у региону.
„И пошто смо чули лепи говор, још увек не знамо да ли ће француски председник покушати да у Европи учини оно што је покушао у Француској пре само годину дана. Да уништи постојеће политичке странке и да створи нову проевропску платформу чије је језгро одбацивање статуса кво. Да ли ће ризиковати да до те мере изазове странке конзервативног центра – које су на власти у великом делу Европе – да ће доћи до зле крви између њега и канцеларке Ангеле Меркел? И како ће се поставити према све већој затегнутости између Истока и Запада у Европи? Како ће у европски пројекат унети нову демократску енергију – посебно у друштвима које његове говоре читају само као преводе?”, наводи Крастев.
Како додаје, већ столећима, у Француској постоји јака повезаност политике и поезије – и Емануел Макрон је веран тој мешавини.
„Доказао је да има и талента за драматизацију када је говорио о европском новом “грађанском рату“ и опасностима национализма и рекао да не жели да припада “генерацији месечара“. Постао је неугодан за своје политичке противнике на десној страни политичког спектра у Европи јер се позиционирао као заштитник европских вредности – не само спрам ауторитарних владалаца ван Европе (Русија, Кина, Турска), већ и против “илибералних“ код куће (Мађарска, Пољска). Стекао је поене и политичким прагматизмом када се удаљио од класичног федералистичког дискурса који заговара већина француских прогресиваца и није аргументовао само у корист “Сједињених Европских Држава“ већ и за заједнички европски дигитални порез који би ојачао Брисел”, истиче Крастев.
Аутор текста истиче да се француски председник определио за улогу опрезног визионара.
„Он је политичке опције за које се залаже наговестио уместо да их јасно изговори. Његов говор је био реторички снажан, али су посебно упадљиве биле ствари о којима Макрон није говорио. Француски председник је био сумњиво тих када се ради о реформи еврозоне која је била главна тема његовог говора на Сорбони прошле године. Његово ћутање је јасан сигнал за тешкоће у немачко-француским преговорима о европској монетарној унији. Он такође није говорио ни о ставу Европе о слободној трговини и био је политички непрецизан када је говорио о миграцији или теми односа Европе и САД”, пише Крастев.
Он подсећа и да је генерал Шарл де Гол једном приметио да прави вођа увек има неког адута у рукаву, изненађење које други не могу да схвате, и које може да доведе јавност у стање одушевљења.
„Изненађење које је Макрон извадио из рукава била је његова порука о будућности ширења ЕУ. “Нећу да се Балкан окрене Турској или Русији“, рекао је француски председник у Стразбуру. Но, додао је и да неће Европу која већ и са 28 (ускоро 27) чланова лоше функционише и која би ипак одлучила: “Можемо у трку да повећамо број чланова на 30 или 32 – са истим правилима“. Има нечег у томе. Већина Европљана би му дала за право кад каже да нема смисла да се говори о проширењу ако још нема одлуке о томе шта би Унија уопште требало да буде. Тренутно дефинитивно нема одушевљења за проширење – без обзира да ли се говори о Балкану, Турској или Украјини. Упитани за жеље о будућој величини ЕУ, многи европски бирачи би ради били за њено смањење – а не за проширење”, наводи Крастев.
Према његовим речима, конкретно дејство Макронове поруке је поллитичка катастрофа.
АНКЕТА: Европљани не желе Србију, само 29% грађана ЕУ подржава наше чланство https://t.co/oar9I2BaGk
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 21, 2018
„Примедба Жан-Клод Јункера да је једина алтернатива за интеграцију Балкана у ЕУ рат у региону, парадни је пример за баналност као спас у последњи час. Јер, Макронова порука носи у себи искру која би могла да додатно погорша стање у региону. Бугарска, која тренутно педседава Европском унијом, има све разлоге да оптужи Макрона да ће пажљиво припреман самит о Западном Балкану који се одржава у мају деловати – као виц. Европска комисија има разлога да Макронову примедбу схвати као забадање ножа у леђа. Проевропски реформисти у балканском региону имају све разлоге да оптуже Макрона да им поткопава позиције. “Конструктивна вишезначност“ је дуго била стратегија коју је Брисел преферирао у опхођењу са Балканом. Када се ради о чланству држава Западног Балкана у ЕУ, политичари ЕУ радо кажу да је једино питање: “када?“ – У стварности нико – ни у Бриселу ни у Београду – не верује да ће 2025. нека од тих земаља бити чланица ЕУ. Но, док се игра ЕУ досад звала “врата су отворена“, Макрон је решио да их затвори – бар на тренутак. Не можемо га због тога оптуживати. Али оно што му можемо замерити јесте да “замрзавање“ проширења без алтернативне стратегије може допринети продубљивању кризе на Балкану и слабљењу позиције ЕУ у региону. Било је јасно и да, када Макрон, ображајући се бирачима, говори о “Европљанима“, мисли пре свега на бираче из Западне Европе”, закључује Крастев.
