Pročitaj mi članakPravi razlog za istorijski, neviđeni pokušaj vakcinisanja najmlađih protiv bolesti poput KOVID-a, koje za njih ne predstavljaju pretnju, je uključivanje današnje generacije dece u globalni sistem digitalnog identiteta.
Корона је можда изненадила већи део обичног света крајем 2019. и почетком 2020.године, али будући да се од тада модерна технологија користи као „одговор“ на пандемију, јасно је да се на овом пројекту радило годинама уназад.
Широм света уведене су различите дигиталне технологије као што су мобилне апликације за – барем до сада – документовање вакцинисања особе против КОВИД-19.
Последњих недеља и месеци политичари, доктори и квази научници на платном списку фармакомафије, који тргују нашим здрављем и здрављем наше деце, медији у служби режима, те „алате“ приказују као неку врсту неизбежности, технолошког развоја који је природан као дисање. Они су такође приказани као „нови“ одговор на кризу без преседана.
Међународни „савези“ подржавају спој технологије и пандемије
Још почетком 2010. године је Бил Гејтс путем Фондације Бил & Мелинда Гејтс најавио: “Ову декаду морамо учинити декадом вакцина”.
Фондација Гејтс обећала је 10 милијарди долара финансирања „Декаде вакцина“. Али Гејтс није био једини актер који стоји иза ове иницијативе.
На пример, програм „Декада вакцина“ користио је модел који је развила школа јавног здравља Џон Хопкинс (Johns Hopkins Bloomberg) како би се предвидео потенцијални утицај вакцина на здравље деце.
Исти актери – Фондација Бил & Мелинда Гејтс, Школа јавног здравља Џон Хопкинс и Светски економски форум из Давоса (WЕF) који је основао Клаус Шваб – организовали су сада већ злогласну симулацијску вежбу пандемије Евент 201 у октобру 2019., непосредно пре него што је КОВИД ушао у наше животе.
Гејтсов утицај на глобална здравствена питања заснива се не на искуству и знању (средњошколац који се у све разуме), већ на новцу. Готово је немогуће пронаћи у свету подручје јавног здравља где Фондација Бил & Мелинда Гејтс нема своје пипке.
Светски Савез за вакцине и имунизацију „ГАВИ“, који представља сарадњу јавних и приватних субјеката с циљем побољшања приступа имунизацији људске популације у сиромашним земљама, окупља владе земаља у развоју и земље донаторе, Светску здравствену организацију СЗО, УНИЦЕФ, Светску банку, фармакоиндустрију… Савез је основан средствима Фондације Бил & Мелинда Гејтс, а данас сарађује са Савезом (Алијансом) ИД2020, ради покретања програма дигиталног идентитета.
Пројекјат ИД2020 или Digital Identity Aliance је непрофитна организација коју финансцира широк круг корпорацијских фондација и спонзора, укључујући Мaјкрософт и ГАВИ, а ГАВИ је други највећи невладин донатор Светској здравственој организацији (СЗО) која на светском нивоу даје препоруке. Према томе, више нема сумње која је улога Била Гејтса и његове Фондације у СЗО у погледу финансирања и дефинисања његове политике. Данас су Гејтсови лични приоритети и пројекти постали и приоритети СЗО.
У 2018. години, ГАВИ је дао следећу “ тему за размишљање“ у склопу своје иницијативе INFUSE (Innovation for Update, Scale and Eyuity in Immunization):
Замислите будућност у којој сва деца имају приступ вакцинама без обзира на то где живе – будућност у којој родитељи и здравствени радници брину да се деца вакцинишу на време, будућност у којој имате властите дигиталне здравствене картоне који се не могу изгубити или украсти, будућност у којој ови записи сваком детету (и родитељима) омогућују приступ банковном рачуну, полазак у школу, без обзира на пол, економски или друштвени положај, коришћење услуга и напослетку изградњу просперитетног живота
Та будућност је могућа данас. С најновијим достигнућима у дигиталној технологији која омогућује учинковитије начине за регистрацију, идентификацију рођења и издавање доказа идентитета и аутентификације за приступ услугама, на ивици смо здравије и просперитетније будућности за најрањивију децу на свету.
Како је описао истраживачки новинар Лео Хохман:
„Немојте допустити да вас део о изградњи здравије и просперитетније будућности“ збуни. Ово је само излог. Овде се ради о прикупљању података и нема никакве везе са здрављем. Прави разлог за историјски, невиђени покушај вакцинисања најмлађих, чак и против болести попут KОВИД-а, које за њих не представљају претњу, је укључивање данашње генерације деце у глобални систем дигиталног идентитета.“
ГАВИ Аlliance такође блиско сaрађује с ИД2020 Аlliance, основаном 2016., која заговара „етичке приступе дигиталном ИД-у (личној карти) за чување приватности“, додајући да „добијање права на дигитални ИД значи заштиту грађанских слобода“.
Ова реторика ИД2020 подсећа на јавне изјаве Европске уније (ЕУ) у припреми за увођење своје такозване „Зелене пасоше“, „КОВИД пасоше“ почетком ове године.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен (недавно долазила у Србију да подржи Вучића) – која је недавно позвала на „расправу“ о обавезном вакцинисању у ЕУ – каже да би дигитални пасоши омогућили људима да се сигурно крећу због „посла или туризма“, као да је таква слобода кретања нови концепт који би само дигитални документ могао омогућити.
Према ИД2020 алијанси – јавно-приватном партнерству у којем је и Гави, коришћење дигиталних здравствених картица за децу могло би побољшати стопе покривености вакцинама осигуравањем проверљиве, тачне евиденције и подстрекивањем родитеља да своју децу одведу на следеће вакцинисање.
Из перспективе родитеља, дигитални записи могу олакшати праћење дететових вакцинисања и избећи непотребну папирологију.
А како деца постају старија, њихова дигитална здравствена књижица може се користити за приступ другим услугама…
Опет, чини се да су сви ови предлози и иницијативе уско усклађени с циљевима одрживог развоја Уједињених нација, посебно с циљем 16.9, који позива на осигуравање дигиталног правног идентитета за све, укључујући новорођенчад, до 2030. године.
У ту сврху, Уједињене нације су 2018. основали УН-ову радну групу за правну агенду идентитета. У априлу 2021., ова радна група, заједно с Програмом Уједињених нација за развој и низом актера из приватног сектора, организовала је округли сто „Будућност технологије и институционалног управљања дигиталним идентитетом“.
Једно од пет начела које документ поставља за такве здравствене пасоше јесте да су оне „доказ за будућност“ пружањем „вишенаменских функција“ како би „осигурале трајну вредност након тренутне кризе“.
Thales Group, мултинационална компанија, с поносом рекламира своју „интелигентну здравствену картицу“ и технологију дигиталног ИД новчаника на својој веб страници. Њихов слоган утопијског језика гласи „спремни смо за промене“.
Заправо, документи који би били доступни путем овог дигиталног ИД новчаника превазилазе „здравствене картоне“ и укључују националне личне карте, возачке дозволе и низ других службених докумената.
Бројне земље широм света, укључујући САД, тренутно су у различитим фазама имплементације управо ове врсте “дигиталног новчаника”.
У ЕУ је један од приоритета Петогодишњег плана 2019.-2024. стварање ‘дигиталног идентитета за све Европљане’. Сваки грађанин и становник ЕУ-а имао би приступ “личном дигиталном новчанику” у оквиру ове иницијативе.
Овај “лични дигитални новчаник” могао би садржати документе као што су националне личне карте, родни листови, лекарска уверења и возачке дозволе.
Немачка, која има електроничке личне карте (с биометријским чиповима) од 2010., увела је дигиталне верзије тих докумената прошле јесени путем „Аусвајс апликације“. Немачке возачке дозволе такође су доступне дигитално уз исту апликацију.
Немачка и Шпанија такође су недавно потписале споразум о прекограничном програму дигиталне идентификације, који предвиђа међусобно признавање службених дигиталних докумената.
Француска је недавно објавила да ће своју националну личну карту повезати с паметним телефонима.
Грчка је добила похвале глобалиста јер је током две “ борбе“ против КОВИД приморала своје грађане да шаљу СМС како би могли изаћи на улицу.
Недавно је Грчка најавила да ће лансирати дигитални новчаник, који ће садржавати све важне документе, као што су лична карта, возачка дозвола и здравствени картон.
Естонија, светски лидер у увођењу услуга дигиталне еУправе и која има дигиталне личне карте од 2002. године, припрема свој систем дигиталних новчаника и истовремено је најавила подршку „дигиталном компасу“ ЕУ.
Ван Европе, неколико земаља проширило је своје дигиталне ИД системе на различите начине.
У Аустралији су већ тестиране дигиталне возачке дозволе.
