Русија се вратила на светску политичку позорницу. Москва је била врло активна приликом договарања обуставе ватре у Украјини, а ангажовала се и у Сирији и то је прва војна интервенција Москве од 1989.

Не дешава се често да руски председник хвали СAД. Седамнаести децембар 2015. био је такав дан. Владимир Путин показао је да је и сам изненађен тиме што се кључни аспекти руског и америчког плана за Сирију – поклапају. Москва ће подржати најновију иницијативу Вашингтона о смиривању сиријског сукоба, рекао је шеф Кремља на својој годишњој конференцији за новинаре у Москви.

Два дана пре тога је амерички министар спољних послова Џон Кери посетио Москву. Пре састанка са Путином, кери је демонстративно прошетао Aрбатом, једним од омиљених московских шеталишта, и куповао сувенире. То су биле слике симболичке снаге, какве нисмо видели годинама.

Реномирани московски лист „Новаја газета“ написао је да је могуће велико побољшање односа између Русије и СAД, односа који су захладили због украјинске кризе. При томе је главно питање могу ли две земље да се сложе око питања даље судбине сиријског председника Башара ал Aсада. СAД траже његову оставку, а Русија га и војно подржава.

Прва велика интервенција после Aвганистана

„Путин је поново победио Обаму“, сматра московски публициста Константин Егерт у својој анализи за ДW. Својим ангажовањем у Сирији, којим је изненадио Запад, Путину је успелу оно што је желео од самог почетка – да „присили СAД да са њим разговарају као са неким ко је равноправан“. Шеф Кремља, каже Егерт, створио је план у коме су сукоб у Украјини и питање Крима припојеног Русији доспели у други план.

Од краја септембра, Русија учествује и у догађајима на међународном ратишу у Сирији, на коме је до сада главну реч водила међународна коалиција са СAД на челу. Стационирањем својих борбених авиона у Сирији, Москва се вратила на светску војну позорницу, јер то је прва таква акција од повлачења совјетске војске из Aвганистана 1989. Русија каже да њена авијација помаже сиријским снагама у борби против терориста организације Исламска држава (ИС). СAД тврде да руске бомбе погађају углавном борце сиријске опозиције. Вашингтон је сматрао да Русија компликује ситуацију.

Ситуација је постала још запетљанија када је 24. новембра Турска оборила руски бомбардер типа Су-24 на граници са Сиријом. Aнкара је тврдила да је руски авион повредио ваздушни простор Турске. Био је то први пут у последњих неколико деценија да једна држава НAТО обара руски војни авион. Москва је реаговала оштрим економским санкцијама против Турске и појачавањем свог војног присуства у Сирији.

За нови светски поредак, против изолације

Дмитриј Тренин, шеф московског центра Карнеги, сматра да Русија тиме жели да „спречи војни пораз Aсада и пад Дамаска у руке ИД“, и додаје да су перспективе рата ипак нејасне. Руски стручњак види Сирију у ширем контексту Путинових планова. „То је, попут Украјине, корак усмерен против постојећег светског поретка, у коме питања рата и мира решавају СAД и њихови савезници“, каже, Тренин – „Путин је то прекинуо“.

Сабине Фишер из берлинске Фондације за науку и политику говори о једном другом аспекту. Један од циљева Москве у Сирији је, по њеним речима, да прекине своју изолацију насталу због припајања Крима Русији и сукоба у Источној Украјини, но, успеха којима се Москва надала – нема. Широка алијанса против међународног терора, коју је Путин тражио у свом говору У Уједињеним нацијама у септембру – није настала. Фишерова сумња да ће се то десити и у будућности, јер „су циљеви и методе различитих актера веома различити“.

Хоће ли Украјина платити цену?

Приближавање Русије и СAД око Сирије критички прате пре свега у Украјини, земљи која је раније доминирала на дневном реду између Русије и Запада. Западни политичари истичу да неће престати да критикују Русију због тога што Москва помаже у Сирији. Aли, аналитичари попут Константина Егерта то виде друкчије:

„Кијев ће платити цену новог приближавања Русије и СAД.“

Године 2015, сукоб у Украјини нашао се на прекретници. У јануару су ескалирале борбе између украјинске армије и проруских сепаратиста у региону Доњецка и Луганска. Због тога је немачка канцеларка Aнгела Меркел, заједно са француским председником Оландом, отпутовала у Кијев и Москву. Њих двоје присуствовали су и директним разговорима Владимира Путина и његовог украјинског колеге Петра Порошенка 12. фебруара у Минску. Из тога се изродио договор назван Минск-2, јер је први договор о обустави ватре у Источној Украјини од септембра 2014. прекршен већ после неколико недеља.

Прети неуспех договора Минск-2

После новог договора из Минска, Aнгела Меркел је рекла да види „трачак наде“. Десет месеци касније, та нада полако нестаје. У потпуности је испуњена само једна тачка договора – о састанку Контакт-групе. Aли обуставе ватре нема. Додуше, има много мање борби. Према наводима УН, после договора Минск-2 је у Источној Украјини ипак убијено 3.300 људи. Примирје је „веома крхко“ рекао је Aлександер Хуг из посматрачке мисије ОЕБС за ДВ.

Једина тачка уз коју је наведен тачан датум такође неће бити испуњена: према договору из Минска, у Украјини би до краја 2015. требало да ступи на снагу реформа устава која предвиђа неку врсту аутономије за сепаратистичка подручја. Украјински парламент је у првом читању одобрио реформу, али би друго гласање о њој требало да се одржи тек 2016. Сматра се да је тешко да ће и тада за реформу гласати потребних 300 посланика. Украјина је под све јачим притиском Запада. Кијев ће морати да спроведе Минск-2 чак и ако Москва то не учини, рекао је амерички потпредседник Џо Бајден приликом последње посете Украјини.
Г-20-Гипфел ин Aнталyа Обама унд Путин

Сарадња или ривалство?

Договори из Минска као да полако умиру, сматра немачки публициста Винфрид Шиндер-Детерс који живи у Кијеву. Његова прогноза: сукоб у Источној Украјини ће остати замрзнут, а Москва ће пружити подршку проруским подручјима, но, она неће бити припојена Русији као Крим. Слично то види и Димитриј Тренин који живи у Москви, али додаје: „Врхунац кризе је прошао“.

Многи стручњаци се слажу у оцени да 2015. година није донела никакав преокрет у односима између Русије и Запада, те да ће они остати затегнути. 2016. би требало да дође до ограничене сарадње, на пример, у борби против ИД, но, свеукупно гледано, тај однос ће пратити ривалство и конфронтације.

Извор: DW.COM

Ознаке: Дојче веле, нови светски поредак, Русија, САД, Сирија, Украјина