Pročitaj mi članakNedavni napadi Hamasa na Izrael postavili su pojas Gaze čvrsto u centar pažnje globalnog ciklusa vesti.
Док је сукоб у том делу света темељно покривен у насловима и вестима, основнијим чињеницама о Гази се придаје мање пажње.
Овом инфографиком, Ник Ротли из Visual Capitalista попуњава неке од тих празнина, укључујући демографију, инфраструктуру и још много тога.
У наставку наводимо три кључне чињенице које треба знати о Појасу Газе и људима који тамо живе:
1. Газа има младу популацију и све је већа гужва
Газа има високу стопу фертилитета (3,9), и као резултат тога, скоро половина људи који тамо живе су деца. Велики део ове популације која брзо расте живи у препуним градовима и камповима који су нека од најгушће насељених подручја на свету.
Већину људи у Појасу Газе УН званично сматрају избеглицама. Током много деценија, избеглички кампови су постали стална насеља, стапајући се са околним урбаним подручјима. Више од 80% становништва ослања се на међународну помоћ за основне услуге и издржавање.
У погледу религије, Газа је веома уједначена. 99% становништва су сунитски муслимани. Ово је слично Египту и другим северноафричким нацијама.
2. Територија је строго контролисана
Израел спроводи копнену, ваздушну и морску блокаду од 2007. године, када је Хамас преузео контролу над појасом Газе, а израелски безбедносни кабинет означио је регион као „непријатељски ентитет“. Копнена граница Појаса Газе је снажно утврђена и састоји се од ограде са двоструком жицом и бетонских баријера. Ове границе прате „зелену линију“, демаркацију постављену након завршетка арапско-израелског рата. Унутар границе територије постоји и тампон зона од 100-300 метара где је приступ ограничен.
Постоје два гранична прелаза – један према Египту на југу и један према Израелу на северу – преко којих може да пређе ограничен број цивила. Током година, гранични прелази на источној страни територије су затворени. У доњем углу територије налази се додатни велики прелаз који служи као контролни пункт за робу која улази из Египта.
Ваздушни простор региона контролише Израел. Чак је и његов електромагнетни простор ограничен, што значи да се многи Палестинци ослањају на 2Г и 3Г.
3. Инфраструктура је неуједначена
Вишегодишњи сукоби и недовољно улагања оставили су инфраструктуру у рушевинама у великом делу Појаса Газе.
На пример, постоји само једна дизел електрана која опслужује цео регион. Електрични водови долазе у Газу из суседног Израела, али чак и у периодима без сукоба, регион има велики дефицит електричне енергије.
Газа приступа слаткој води преко обалног водоносног слоја – подземног водоснабдевања који се смањује због прекомерне екстракције – и из постројења за десалинизацију. Напори међународне помоћи побољшавају ситуацију, али инфраструктура је и даље оштећена занемаривањем и повременим ваздушним нападима.
Инфраструктура за пречишћавање воде се полако побољшавала захваљујући страној помоћи, а мање сирове канализације сада улази у Средоземно море. Овај напор чишћења помогао је да се створи више могућности за рекреацију дуж плажа на територији.
ГАЗА: Уплакана ташта премијера Шкотске под бомбама моли за помоћ Палестини (ВИДЕО)https://t.co/CU8OcYudBy
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 13, 2023
