Прочитај ми чланакВећина становника Шпаније пробудила се јутрос са осећајем стрепње и несигурности. Јер, председник регионалне владе Каталоније Карлес Пуџдемон најавио је да ће данас прогласити независност тог богатог шпанског региона.
Пуџдемон, лидер сецесионистичког покрета, обавезао се да ће изгурати декларацију о независности Каталоније након нелегалног референдума одржаног 1. октобра, који званични Мадрид и остатак Европе не признају.
Обрачун централне владе у Мадриду и регионалних власти у Барселони гурнуо је Шпанију у најозбиљнију политичку кризу у протекле четири деценије, откад је земља добила демократску власт.
Шпански премијер Маријано Рахој у суботу је изјавио да ће „искористити сва средства у оквирима закона како би зауставио доношење било какве декларације о независности Каталоније“, укључујући и тзв. „нуклеарну опцију“ која до сада никада није коришћена, а подразумева укидање каталонске аутономије.
– Спречићемо проглашење било какве независности. То се неће догодити. Најидеалнији сценарио био би када за то не бисмо морали да посежемо за драстичним решењима, али све је могуће – рекао је Рахој у интервјуу за лист „Ел Паис“.
Седница регионалног парламента биће одржана данас у 18 сати, а на њој ће Пуџдемон информисати посланике о „тренутној политичкој ситуацији“.
Управо ово обраћање оцењено је као преломни тренутак у досад можда и најозбиљнијој борби Каталонаца за наезависност, бар што се новије историје тиче. Многи верују да ће Пуџдемон тај тренутак искористити да објави резултате референдума и „званично“ прогласи независност.
Међутим, Пуџдемоново обраћање, као уосталом и све перипетије око референдума, откриле су не само дубоке поделе између Мадрида и Барселоне, већ уједно и унутар саме Каталоније. Најбољи пример за то су протести против отцепљења који су одржани у недељу на улицама Барселоне, чиме су грађани Барселоне показали да постоји и друга страна њиховог града и регије, она која жели да остане у оквиру Шпаније.
И управо тај протест може бити знак да евентуално отцепљење неће бити добро примљено код бар половине становника Барселоне. Ако пак председник Каталоније не одустане од своје намере, нико не може да искључи опцију грађанског рата.
Све се врти око новца
Каталонија је једна од најбогатијих и најпродуктивнијих региона у Шпанији, што су предности који су јој и омогућили највећи могући степен аутономије у односу на остале шпанске регије. Каталонци, бар онај део који се залаже за независност, сматра да се остатак Шпаније шлепа уз њих и неправедно узима део њихових великих прихода. Међутим, исто тако остали региони сматрају да је Каталонија неправедно повлашћена у односу на друге регионе.
Пред референдум су као три камена спотицања између Мадрида и Барселоне наведени језик, статус каталоније као нације и фискална политика. међутим, имајући у виду да су прва два питања практично решена – Каталонци свој језик користе у институцијама, школама, медијима… а каталонска застава и химна заступљене су практично свуда у покрајини – све се своди на фискалну политику, односно питање пара.
Мадрид свакако не жели да дозволи Каталонији да стекне још већу фискалну аутономију, јер би то значило и аутоматску побуну осталих региона, који ионако нису нимало задовољни статусом који Каталонци већ уживају.
Колики је улог?
Уколико Каталонија прогласи независност и почне са процесом сецесије, то ће изазвати огромне последице како за Шпанију, тако и за Европску унију.
Каталонија заузима површину од 32.114 километара квадратних, или свега 6,3 одсто територије Шпаније. Међутим, њена важност је све само не пропорционална величини.
Са 7,45 милиона становника, регион Каталоније чини 16% шпанске популације. Економија ове регије, која је вредна чак 215,6 милијарди евра, што је више од већине земаља еврозоне, чини више од 20 одсто шпанског БДП-а, док каталонски извоз, вредан 62,5 милијарде евра представља више од 25% укупног извоза целе Шпаније. Са око 37 милијарди евра, инвестиције у Каталонији чине више од четвртине свих инвестиција у Шпанији.
На столу је далеко више од пуког губитка новца. Званични Мадрид има још „17 потенцијалних Каталонија“ у земљи (17 региона са варирајућим степеном аутономије), а губитак једне регије лако би могао да оживи успаване сепаратистичке покрете и покрене домино-ефекат.
Највећи проблем за каталонију – став ЕУ
За Каталонце лоше вести стижу из Брисела, који поручује да не подржава референдум. Штавише, ЕУ је нагласила да би, чак и у случају отцепљења, Каталонија остала ван Европске уније.
То је проблем за Каталонце, с обзиром да готово 100 одсто оних који се залажу за отцепљење желе то искључиво уколико би независна Каталонија остала чланица ЕУ, јер би то значило да би регион и даље уживао привилегије слободне трговине унутар ЕУ. Међутим, након објаве из Брисела, постало је јасно да ће Каталонија те привилегије уживати једино као део Шпаније. У супротном, цене извоза робе из Каталоније у ЕУ, махом воћа и поврћа, значајно би порасле.
Каталонија би се на тај начин придружила веома малој групи земаља које нису чланице Светске трговинске организације, што би значило да би се сусрела за огромним потешкоћама.
Непрофитабилан извоз довео би до затварања радних места и пада БДП-а за најмање 30 процената. Штавише, регион би на своја плећа преузео петину укупног дуга Шпаније, који износи невероватних билион евра, што би значило да Каталонци морају да плате 200 милијарди.
