Прочитај ми чланак„Имаћемо довољно хране и воде“ „и не правите залихе“, поручио је председник Србије из Монака док се криза између Украјине и Русије заоштрава. Где има дима, има и ватре, а овај сукоб се дешава у тренутку када цене већ добрих годину дана расту. Инфлација је у свету постала поново економски проблем број један.
У САД у јануару инфлација је достигла 7,5 одсто на годишњем нивоу, а у еврозони 5,1 одсто гуране пре свега захваљујући ценама хране и енергената.
Управо су Русија и Украјина највећи светски извозници житарица и уљарица, а поред тога Русија је највећи снабдевач Европе гасом и нафтом.
Ова криза дешава се у тренутку када су цене хране у свету повећане за скоро 36 одсто на годишњем нивоу. Индекс цена хране ФАО (УН Организација за храну и пољопривреду) у јануару је забележио највећи раст од 2004. године, од када се прати.
У односу на јануар 2021. највише су поскупела јестива уља за чак 86 одсто, а житарице су скупље за 40,6 одсто. Млечни производи су забележили раст цена од 32 одсто, а месо и шећер од по скоро 13 одсто.
Поскупљење хране посебно погађа најсиромашније, јер правило је да што је нижи доходак, то домаћинства већи проценат буџета троше на храну и пиће. У Србији храна без воћа и поврћа чини четвртину индекса потрошачких цена којим се мери инфлација, а са воћем и поврћем 31,4 одсто. Када се додају нафтни деривати, више од 37 одсто индекса потрошачких цена у Србији одлази на ову групу производа. Самим тим и њихово поскупљење натпросечно погађа најсиромашније.
Владимир Глигоров, сарадник Бечког института за међународне економске студије истиче да на два начина криза може да утиче на нашу економију.
„Један је преко цене нафте и гаса, где је изложеност Србије већа него у већини балканских привреда, мада не и свих. Други су санкције и тај ће утицај зависити од тога колико ће се оне строго примењивати, на Балкану као у Европи уопште. Ако се изузму нафта и гас, европско тржиште и финансијски систем су неупоредиво важнији од руског. Уз то, кинеска привреда није замена за европску. Опет, руски политички притисак, пре свега на Србију, ће бити проблем. Инфлација, опет, може да се убрза због раста цена енергената. Али мимо тога, руска привреда нема неки велики утицај ни на понуду нити на тражњу, јер није повезана производним ланцима и не учествује значајно у увозу друге робе ни у Европи нити у свету“, напомиње Глигоров.
У пољопривреди, међутим, Русија и Украјина су велики играчи. Оне чине 30 одсто светског извоза пшенице и 20 одсто кукуруза. Такође су и огромни извозници уљарица. @ито из овог дела Европе иде у најсиромашније делове света, Блиски Исток и Африку.
Што се тиче житарица, Србија је нето извозник и пшенице и кукуруза, као и уљарица, и снабдевање не би требало да буде проблем, али и ту је питање цена, пошто се ради о берзанској роби.
„Ковид криза је ипак много већа од ове у Украјини и видели смо велики раст цена. Србија је остварила у 2020. рекордан приход од извоза пољопривредних производа и због веће количине и због виших цена. Ипак, како ће криза у Украјини утицати на светске цене јако је тешко рећи. Тек је фебруар и не могу се давати процене о пољопривредном роду“, напомиње Наталија Богданов, сарадница Института за агроекономију.
Према подацима НБС кукуруз је у 2021. у односу на 2020. на међународном тржишту поскупео 119 одсто, пшеница 62 одсто, а соја 86,8 одсто.
Ситуација у којој висока инфлација већ почиње да погађа и развијене економије је аргумент неких стручњака зашто неће доћи до даље ескалације сукоба, а самим тим и економских последица. Иван Николић, уредник Макроекономских трендова и анализа, истиче да се на међународним тржиштима не може видети велики ефекат конфликта Украјине и Русије.
„У овом тренутку је све изненађујуће добро, избегнут је чак и потрес на берзама који се очекивао и по питању роба и енергената, а и валута. Зачуђујуће је да рубља није значајније ослабила. Мислим да ће тако и остати, осим ако не буде радикализације сукоба. То не одговора никоме, ни западу због несташица енергената и цена, јер је инфлација значајно изнад прихватљивог нивоа и њихових оцена за почетак ове године. Осим тога, сваки лом би деловао рецесионо и поткопао млак опоравак у ЕУ. Крајем прошле године ЕУ економија се вратила на преткризни ниво, али тај раст не вуче реални сектор већ услуге. Индустрија и прерађивачки сектор стоје јако слабо и са лошим изгледима, јер ће се тек видети ефекат виших цена енергије. Украјина и Русија су велики извозници житарица и уљарица и других сировина и баш због толиког значаја сумњам да ће се десити ескалација сукоба. То би била катастрофа и за европску економију. Делује као да ће се свести на тињајући одложени конфликт, као што је стање и од 2014. године“, сматра Николић.
Он, управо по одлуци многих западних земаља да уведу санкције против Русије, оцењује да нико није спреман да прихвати велику штету.
„Ове санкције које уводе Русији нису ни близу санкцијама нама 1990-их година. Југославија је била потпуно изолована из светских токова. Ово није ни близу томе“, истиче Николић.
С друге стране, дугорочно, замрзавање конфликта ће погодити и руску и украјинску економију. Он подсећа да Русија од 2014. стагнира без неких показатеља преокрета и побољшања стандарда грађана.
„Ни за Украјину није добра ситуација дугорочно. Изгубиће привредне везе са Русијом на коју се ослањала, а не знам колико се могу ослањати на помоћ запада. Управо је пад стандарда Украјине и Русије утицао на смањење испорука немачке индустрије и последично на ЕУ економију. Немачка индустрија чини трећину европске прерађивачке индустрије“, указује он додавши да се немачка индустрија од трећег квартала прошле године налази у благом рецесионом тренду.
Николић сматра и да се с друге стране ни Русији не исплати да обуставља испоруке енергената или сировина Европи.
„Никоме није у интересу да смањује приходе и празни резерве, да не испоручују робу када су цене изнад просека. Ко ће да се лиши тих прихода? То би значило унутрашњу политичку дестабилизацију“, закључује Николић.
Цене метала ће и даље расти
Русија је значајан произвођач неких метала и сировина које су инпут у великом броју индустријских производа. Рецимо, никл се користи у производњи батерија, а Русија је водећи произвођач. У претходних годину дана никл је поскупео за 38 одсто и налази се на деценијском максимуму. Бакар је поскупео за годину дана 10 одсто, али у претходних годину дана цена му се удвостручила и највиша је у последњих 30 година. Русија је и највећи светски произвођач алуминијума, а његова цена је повећана за 54 одсто за годину дана. Тренутно се налази на највишем нивоу од 2008. године.
У једној домаћој фирми која се бави трговином металима и металским производима кажу да је у зависности од производа у последњих годину дана цена скочила за 60 до 100 одсто.
„Раст цена је почео још од царина према Кини, па су онда Кинези угасили неке фабрике за производњу метала због екологије, тако да у континуитету већ имамо раст цена последње две године. У Русији се праве производи од легуре која се користи у војној индустрији, али код нас тога има мало. Остали производи долазе из Турске, Кине, а нешто се прави и у Европи. Међутим, сировина највише долази из Русије, тако да се може очекивати и даљи раст цена“, кажу у предузећу Никомадо.
Поскупљење минералних ђубрива нас не погађа
Русија и Белорусија су други и трећи произвођач поташе, калијумовог ђубрива у свету, а Русија је и међу највећим произвођачима азотних ђубрива. Од почетка фебруара до априла Русија је забранила извоз амонијум-нитратног ђубрива. Али, цене су скочиле и пре тога због поскупљења гаса који са 80 одсто учествује у цени производње минералног ђубрива.
Ово би могло да угрози пољопривредну сезону ове године, али према речима Наталије Богданов, то не би требало да буде проблем за нас јер су компоненте за минерално ђубриво већ увезене. „Ипак цене су више, а поскупели су сви инпути за пољопривреду. Ја не знам одакле процена Народној банци да ће храна појефтинити од лета. Огроман раст трошкова око сетве и овогодишње производње гура индивидуална газдинства у сиромаштво“, упозорава Богданов.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 25, 2022
