Да ли је рат са Кином неизбежан?

21:40 19.09.2023.

Да ли је рат са Кином неизбежан? Изгледа да нико не зна. Читаоци који помно прате дешавања у Кини знају да су односи између две суперсиле постали све затегнутији у последњих неколико година.

Али док су САД заузеле непријатељскији приступ Кини, чини се да нико не зна зашто. Да ли је нешто што је Кина урадила посебно наљутило Вашингтон што је довело до увођења економских санкција, технолошких блокада и војних провокација у Тајванском мореузу?

Не, нема назнака да је Кина било шта урадила. Оно што се променило је приступ Вашингтона Кини. И — као што ћете видети — приступ Вашингтона се променио веома брзо и веома драматично. Кина је скоро преко ноћи прешла од пријатеља до непријатеља.

Ево зашто.

Након распада Совјетског Савеза 1991. године, САД су задржале политику ангажовања са Кином која је убрзала њен развој и трансформисала земљу у главни мотор глобалног раста.

На Телеграму без цензуре – Избор наших најбољих вести хттпс://т.ме/wебтрибуне
У децембру 2001, Кина је добила статус „најповлашћеније нације“ (МФН), након чега је убрзо уследио њен улазак у Светску трговинску организацију (СТО), центар за америчке мултинационалне компаније као што су Нике, Аппле и Делл.

Отварање Кине је такође изазвало налет страних инвестиција које су подстакле раст док је истовремено ојачало њено тржиште финансијских средстава и обвезница. Укратко, америчка политика је поставила темеље за „кинеско чудо“ које је поставило терен за сукоб великих сила са САД.

Ниједна друга земља на свету није одговорнија за метеорски успон Кине од Сједињених Држава.

Сада је, међутим, спољнополитички естаблишмент одлучио да не воли сопствену креацију.

Не свиђа јој се чињеница да је Кина искористила прилике које су јој дате да се трансформише у равноправног конкурента Сједињеним Државама.

Не свиђа јој се чињеница да кинеска економија расте више од два пута брже од америчке и да је спремна да надмаши САД у року од једне деценије.

Не свиђа јој се чињеница да Кина гради најсавременију инфраструктурну мрежу 21. века која ће економски интегрисати велики део Европе, Блиског истока, Африке и Азије у највећу зону слободне трговине на свету.

Не свиђа јој се кинеска експанзивна економска/политичка стратегија неизбежно ће заменити „међународни поредак заснован на правилима“ системом предвођеним Кинезима у коме је ренминби светска резервна валута, а кинеска финансијска тржишта највећа и најликвиднија на свету.

Амерички спољнополитички естаблишмент није задовољан ниједном од ових дешавања, посебно зато што је у великој мери одговоран за све њих.

Извод из текста Мајк Витнија за Унз