Прочитај ми чланак

ЦНБЦ: Европа ужаснуто чека да Путин искључи гас

0

Европска централна банка се суочава са јединственом ситуацијом, преноси ЦНБЦ. Потребно је да обузда рекордну инфлацију без успоравања ионако слабог привредног раста, коме прете нови шокови у виду смањења испорука руског гаса због санкција. Немачка губитке процењује на стотине милијарди евра.

—У заједничкој економској перспективи објављеној у среду, највеће немачке економске институције снизиле су своје процене БДП-а, пошто операција у Украјини успорава економски опоравак од пандемије.

—Рајниш-Вестфалски институт у Есену, Немачки институт за економска истраживања у Берлину, Минхенски институт за економска истраживања, Институт за светску економију у Килу и Институт за економска истраживања у Халеу предвиђају раст немачког БДП-а за 2022. од 2,7%, а за 2023. на 3,1%.

—„Ако испорука гаса буде прекинута, немачка привреда ће ући у дубоку рецесију“, рекао је Стефан Кутс, научни директор Кил института, који се фокусира на пословне циклусе и раст.

Немачки економисти кажу да ће највећа европска привреда ући у рецесију, са последицама које ће се проширити по целом континенту, ако се прекину испоруке руског гаса.

У заједничкој економској перспективи објављеној у среду, пет највећих немачких економских институција нагло је смањило своје процене БДП-а, пошто операција у Украјини успорава економски опоравак од пандемије ЦОВИД-19.

Сада Рајниш-Вестфалски институт у Есену, Немачки институт за економска истраживања у Берлину, Минхенски институт за економска истраживања, Институт за светску економију у Килу и Институт за економска истраживања у Халеу предвиђају раст немачког БДП-а за 2022. од 2,7 одсто. а за 2023. годину – на 3,1%.

То је под условом да не дође до даље ескалације непријатељстава у Украјини и да се настави са испоруком гаса из Русије. Претходно су ове институције предвиђале стопу раста од 4,8 одсто за 2022. годину.

Украјински председник Володимир Зеленски и Европски парламент позивају Европску унију да уведе потпуни ембарго на испоруку руске нафте, гаса и угља.

ЕУ планира да забрани увоз руског угља и припрема санкције против руске нафте у настојању да изолује Кремљ од глобалне економије, а председник Владимир Путин је више пута запретио да ће прекинути испоруке гаса Европи.

Али такав потез би имао најозбиљније економске последице за обе стране. Немачка је 2020. увезла 58,9 одсто укупне потрошње гаса из Русије, према подацима Европске статистичке агенције.

Гасовод Северни ток 2 вредан 11 милијарди долара требало је да удвостручи обим испоруке гаса из Русије у Немачку, али се више не користи. Немачка је одбила да га сертификује када је Русија званично признала два проруска региона у источној Украјини, стварајући изговор за накнадну специјалну операцију.

У случају потпуног престанка испоруке руских енергената, укупан губитак ове и наредне године биће приближно 220 милијарди евра (238 милијарди долара). То је више од 6,5% годишње производње. Као резултат тога, раст ће пасти на 1,9% ове године и 2,2% у 2023.

Проблеми са инфлацијом

„Ако се испорука гаса прекине, немачка привреда ће ући у оштру рецесију. Биће важно у смислу економске политике да се подрже производне структуре без заустављања структурних промена“, рекао је Стефан Коотхс, научни директор Института Кил, који се фокусира о пословним циклусима и питањима раста.

„Такве промене, чак и без бојкота, убрзаће се у гасно интензивним индустријама, јер ће зависност од руских залиха, које су до сада биле доступне по повољним ценама, морати брзо да се превазиђу.

Кутс саветује владама да избегавају лоше осмишљене одлуке о промени енергије како би ублажиле удар виших цена енергије.

„Ако се такве шеме подршке широко примењују, то ће додатно повећати инфлацију и ослабити важан сигнални ефекат раста цена енергије. Ово ће заузврат погоршати проблеме породица са ниским приходима и повећати укупан ниво економских трошкова“, рекао је.

Европска централна банка се суочава са јединственим проблемом да обузда рекордну инфлацију без успоравања ионако слабог економског раста којем прете нови шокови усред текуће операције у Украјини.

Према подацима Евростата, инфлација у еврозони у марту износила је 7,5%. Немачке институције предвиђају просек за 2022. годину од 6,1%, што је максимум у последњих 40 година.

У случају престанка снабдевања енергентима предвиђају рекордну цифру за послератни период од 7,3%. Они предвиђају 2,8% следеће године, такође изнад просека свих времена од поновног уједињења Немачке. А у случају енергетске блокаде, ова прогноза ће се повећати на 5%.

„Ударни талас војног сукоба у Украјини утиче на економску активност у смислу понуде и потражње“, рекао је Кутс.

„Пакети владиних подстицаја током пандемије већ су имали инфлаторни утицај. Раст цена кључних енергената од почетка руске операције додатно ће повећати инфлаторно оптерећење.“

Специјалиста за улагања у хартије од вредности Џералдин Сандстром из компаније Пацифиц Инвестмент Манагемент Цомпанy рекла је у петак за ЦНБЦ да је Европа тренутно много више у опасности од рецесије него САД.

„Позиција европске привреде није тако јака као у Америци. Европа се може наћи на ивици индустријске рецесије, чији обим зависи од последица сукоба, од дешавања у Азији и посебно од ситуације у аутомобилској индустрији, што већ видимо. Један број фабрика је већ затворен због несташице делова, а то приморава немачке послодавце да шаљу раднике на принудно неплаћено одсуство“, рекао је Сандстром.

„Европа се такође суочава са веома тешким снабдевањем и инфлаторним шоком. ЕЦБ је спремна да се сложи са овом политиком, иако је ризик од рецесије много већи у Европи него у САД.