Pročitaj mi članakGrci stalno žive u strahu i neizvesnosti. Ili od novih zahteva kreditora koji se mere milijardama, od opasnosti da im u utorak Evrogrupa ne odobri obećani kredit, od ishoda noćašnjeg glasanja u parlamentu o paketu indirektnih poreza, formiranju novog fonda za privatizaciji gde se krije opasnost od moguće rasprodaje važnih državnih preduzeća i objekata.
Али, изгледа, највише стрепе од неизвесних одлука сопствене владе која, чини се, по систему,„ако прође, прошло је”, гура на гласање неке законе а онда их, под притиском парламента и протеста мења, оставља за касније или – повлачи.
Грчки парламент изгласао нови пакет реформи
Са 153 гласа „за“ и 145 „против“, грчки парламент изгласао је пакет законских реформи о новим порезима и измењеним условима приватизације и тако, практично, испунио све захтеве кредитора. Опозиција је гласала против као и један посланик водеће Сиризе.
Тако од данас, и званично, Грци ће сем са новим смањеним пензијама, живети и са новим порезима који ће битно оптеретити породични буџет.
Ципрас сматра да је позитивна одлука парламента јасан сигнал кредиторима да Грчка поштује договоре и испуњава своје обавезе.
Истовремено, пред парламентом су хиљаде незадовољних Грка који већ два дана учествују у протестним митинзима изражавали своје неслагање политиком владе.
У последњем тренутку премијер Ципрас је спреман да одустане од предложеног двогодишњег замрзавања плата у тзв. специјалним службама, судијама, војним лицима и полицији.
Чињеница да су „људи у униформама” у последња два дана , заједно са народом, масовно изашли на протесте, да је његов коалициони партнер Анел који му обезбеђује тесну већину парламенту запретио ветом, приморава Ципраса да тражи алтернативно решење.
Панос Каменос који је министар одбране у Ципрасовој влади јасно је поручио да, уколико предложени закон не буде повучен, неће подржати законске реформе.
Недоследност у потезима владе или неспособност да се, без претходних обећања нацији, процене реалне околности и предвиде потези кредитора -нису новина. Прво се влада заклињала да неће бити нових пореза на непокретности, а онда се новим законом који парламент треба ноћас да изгласа, они додатно повећавају. Премијер Ципрас је тврдио да се пензије неће смањивати, а онда се посредно кроз нови закон оне умањују и за 35 одсто.
Прво се нацији обећава да неће бити поскупљења и да ће се штитити стандард, „црвене линије”, а онда због неплаћених кредита станови иду на аукцију, на леђа нације се сваљује 26 нових пореза, сиромашна острва добијају намет од 30 одсто, у години када је туризам једини приход хотелски смештај поскупљује, уводи се додатни „ноћни порез” од 1,5 до 5 евра зависно од категоризације.
Фармерима који су два месеца блокирали путеве, обећавају се пореске олакшице али им се онда, ипак, уводе нови порези, поскупљује бензин, нацији која спада у највеће пушаче, цена цигарета повећава за од 30 до 50 центи, килограм кафе за четири евра, цене за стабилни телефон и интернет за 5 одсто.
Многи закони делују ретроактивно. У предложеном законском пакету првобитно је предвиђено да пензионери са националном пензијом врате држави „вишак”. Одустало се у последњем тренутку јер није било реално да брачни пар са 900 евра, до краја године врати држави око 1500 евра.
Опозиција врши притисак, тврди да ни овог пута неће гласати за законске реформе, отворено позива на ванредне изборе јер сматра да Ципрасова влада нацију гура у хаос и немаштину. Грци су незадовољни и огорчени, популарност Алексиса Ципраса опада, његови сународници сматрају да је често неодлучан, а политичка јавност – да не уме да влада.
Грци су поново на улицама, протести пред парламентом трају већ два дана, Атина је без градског и приградског саобраћаја, железнице. У међувремену, и поред драстичних мера на које се Ципрасова влада одлучила да би удовољила захтевима поверилаца, нема никакве сигурности да ће на састанку Еврогрупе у уторак бити донета одлука о ослобађању раније обећаног кредита.
Истовремено, ММФ не одустаје од свог пакета захтева да би даље учествовао у програму финансирања Грчке.
У тексту који објављује лист „Република”,ММФ захтева мере које ће обезбедити одрживост грчког дуга и пред европске партнере поставља услов да се бреме дуга олакша кроз продужавање период отплате до 2080. године, смањење каматних стопа, уз обавезно решење да годишње финансијске обавезе Грчке према кредиторима не премашују 15 до 20 одсто БДП…
ММФ сматра да ће бити неопходна нова рекапитализација грчких банака, обезбеђивање од приватизације суме од пет милијарди евра, формирање резервног фонда од 7,7 милијарди евра у државним фондовима. Како ће на све то на крају одреаговати европски партнери који имају другачије виђење, биће јасно већ током наредне две недеље.
Бриселу се жури да грчки проблем – уколико не може да га реши – бар ублажи до референдума у Великој Британији и летњих одмора. Ни Европа али ни Атина не желе понављање драматичног сценарија из лета 2015.
