Прочитај ми чланак
Постоје озбиљне индикације да је афричка команда САД-а, такозвани AFRICOM, испланирала овонедељни војни пуч у Буркини Фасо како би заштитила америчке војне базе у овој сиромашној западноафричкој земљи.
У јануару ове године, народ Буркине Фасо успео је да свргне са власти и протера дугогодишњег председника Блеза Компаореа, француског вазала. Ипак, Француска и САД не препуштају олако своје позиције на западу Африке.
Генерал Жилберт Диендер, некадашњи војни помоћник дугогодишњег диктатора Блеза Компаореа, срушио је ове недеље демократски изабрану владу и основао хунту коју је назвао “Национални савет за демократију”, док је он логично постао њен председник.
Оружане трупе одане Диендеру, застрашујућа некадашња председничка гарда која је брутално обезбеђивала ред током 27-огодишње владавине Компаореа, провалиле су у председнички кабинет у главном граду Буркине Фасо, Уагадугуу, и ставиле у кућни притвор председника Мишела Кафандоа и премијера Јакова Зиду. Постоје сумње да је генерал Диендер свргао владу како би вратио моћ некадашњем диктатору Компаореу.
У августу је Уставни суд прелазне владе одлучио да је председнички кандидат Компаореве партије “Конгрес за демократију и напредак”, Еди Констанс Конбоиго неподобан за кандидатуру. План за војни пуч против прелазне владе осмишљен је након ове одлуке суда.
Свргнут током велике народне побуне, Компаоре је побегао у суседну Обалу слоноваче, још једну земљу у којој AFRICOM има значајан утицај на оружане снаге. Председник Обале слоноваче, Аласане Уатара, и сам родом из Буркине Фасо, је близак пријатељ и савезник Компаореа.
Уатара је постао председник Обале слоноваче након сумњивог мешања америчког Националног покрета за демократију (НЕД), што је шифровано име америчке Централне обавештајне агенција (CIА), као и других невладиних организација које финансира Институт за отворено друштво Џорџа Сороша.
Према последњим информацијама, у среду је прелазни председник Мишел Кафандоа поново преузео своје дужности, док остатак света врши притисак на Буркину Фасо да нађе заједнички језик између прелазне владе и елитне крволочне, некада председничке гарде. Ипак, јаз између војске одане народу и побуњеничке гарде Диендера се тренутно чини непремостивим. Додатно, народ не жели да се вође пуча амнестирају, а камоли добију неку улогу у изборима.
Диендер – петоколонаш за пример
Диендер, десна рука свргнутог диктатора Компаореа, је био активни учесник AFRICOM-ових годишњих војних вежби. Чак је био и председник комитета за војне вежбе у Буркини Фасо. Под влашћу Компаореа, Буркина Фасо је дозволила AFRICOM-у и CIА-и да поставе две тајне база унутар Буркине Фасо. Једна је база дронова на аеродрому Уагадугу са оперативним шифрованим именом “Creek sand”, док је друга регионални обаештајни фузиони центар повезан са америчком амбасадом у Уагадугуу са шифрованим именом “AZTEC ARCHER”.
AFRICOM се прилично ослањао на подршку Диендера америчком транс-сахарском антитерористичком партнерству и америчким специјалним војним операцијама против исламских герилаца у Малију, Мауританији, Нигеру и јужном Алжиру.
AFRICOM је такође тренирао Диендеров елитни председнички безбедносни пук, који је сада извео пуч против прелазне владе. Диендеров најближи официр у AFRICOM-у био је амерички пуковник Курт Крајцер.
Иако су пуч осудили генерални секретар Уједињених нација Бан Ки-мун и француски председник Франсоа Оланд, критика из САД-а је била типично пригушена. Јасно је да Стејт департмент није желео агресивно да осуди пуч који су извели пријатељи Пентагона и CIА-е. Оланд је такође заборавио да је 2008. Диендер добио престижни француски војни орден Легије части.
Док је био диктатор Буркине Фасо, Компаореа је Барак Обама, председника САД-а, примао у Белу кућу, а такође је присуствовао пријему страних лидера у Њујорку на годишњем УН-овом генералном заседању. Компаоре је лично убио револуционарног и прогресивног лидера Буркине Фасо, Томаса Санкару, у војном пучу 1987. који су заједно организовале CIА и француска обавештајна служба.
Санкара је био савезник кубанског лидера Фидела Кастра и велики противник Светске банке и агресивне политике америчког председника Роналда Регана. По Компаоревом наређењу, тело Санкаре је раскомадано и сахрањено у необележеном гробу. Многи Буркинци верују да је Диендер такође био умешан у убиство Санкаре и уништавање тела. Уз благослов Вашингтона, Компаоре је зауставио прогресивну политку Санкаре и вратио Буркину Фасо на ниво неоколонијалистичке испоставе америчке и француске доминације над Африком.
Међу кандидатима који су планирали да уђу у трку за председника Буркине Фасо били су и бројни људи одани Санкари, познатији као Санкаристи. Један од кандидата, Беневенде Санкара, лидер “Уније за ренесансу – Партија Санкариста” био је један од фаворита за наредног председника.
Иако није имао везе са убијеним председником, Беневенде је дуго био бранилац његове прогресивне левичарске политике.
CIА и AFRICOM су се узнемириле на помисао да би следбеник Санкаре могао постати председник и тако угрозио тајне операције америчке војске и обавештајних операција у Буркини Фасо.
Наводно, Обамина мајка, Стенли Ен Данхем, чије је радно место било убеђивање земаља Трећег света да прихвате велике кредите од Светске банке и УСАИД, а онда под теретом дугова падну у смртоносни загрљај САД-а, била је у Гани 1987. када је покренут пуч против Санкаре. Иако је њена улога у пучу предмет спекулација, њена прошлост је препуна блиских повезаности са диктаторима, попут Сухарта у Индонезији, генерала Мохамеда Зиа Ул-Хака у Пакистану и Фердинанда Маркоса на Филипинима.
Диендер је био умешан у бројне оружане сукобе у Африци, у којима су такође били умешани CIА и израелски Мосадови оперативци. То укључује крваве грађанске ратове у Сијери Леоне и Либерији. Диендер је такође био умешан у превоз наоружања из Румуније до герила у Анголи, које су имале подршку CIА-е, а тада били и под УН-овим ембаргом наоружања. Постоји доказ да је Диендер био умешан и у илегално снабдевање наоружањем Уатариних присталица у Обали слоноваче. Недозовљено оружје транспортовано је до Обале слоноваче без одобрења бразилске владе али уз знање CIА-иних и Сорошових група.
Као шеф обавештајне службе, Диендер је обезбедио редован контакт са шефом CIА-ине станице у Уагадугуу и врховним обавештајцима AFRICOM-а.
Бројни познаваоци Африке предвидели су да ће AFRICOM постати потенцијална заштита како би се на власти у Африци очували диктатори који имају подршку Америке. Догађаји у Буркини Фасо потврдили су предвиђања. Аутор књиге “Декада смрти: Тајни ратови и геноцид у Африци 1993-2003.” упозорио је да ће се америчка спољна политика милитаризовати под именом AFRICOM и да ће улога Стејт департмента бити саветодавна.
У западној Африци се услед глобалних климатских промена пустиња непрестано шири, а америчка политика је сконцентрисана искључиво на борбу са активистима салафистичких група попут Боко Харама у Нигерији, Чаду, Камеруну и Нигеру и Ансар ал Динеу у Малију. Диендер је био главна фигура AFRICOM-а у противтерористичким операцијама од Чадана истоку до Малија на западу.
Ипак, Салафисти у западној Африци никада не би толико ојачали да у AFRICOM/NATO операцијама у Либији није свргнут Моамар Гадафи 2011. AFRICOM и NATO цинично користе експанзију салафистичког екстремизма широм западне Африке како би оправдали велико војно присуство САД-а у целом региону.
Глумећи агенте Пентагона и CIA-е, локални војни команданти попут Диендере у Буркини Фасо и генерала Закариа Нгобонгуа у Чаду нису ништа више од заштитника америчких империјалистичких интереса. Међутим, након 27 година уништавања земље, Буркинци инспирисани вољеним убијеним председником Санкаром имају огромну жељу да ослободе своју земљу од америчке и француске самовоље те поново докажу да је сиромаштво Буркини Фасо наметнуто и да је слобода данас синоним просперитета.
Упутница
USAFRICOM Behind Coup in Burkina Faso
(Србин.инфо превод Маја Орлић)
