Будућност света биће овде одређена – То је оно што се сада дешава

22:54 30.03.2023.

Будућност човечанства ће се одлучивати на бојном пољу у Украјини. То није претеривање. Сукоб између Сједињених Држава и Русије ће одредити, да ли ће се глобална економска интеграција проширити унутар мултиполарног система који се развија, или ће „поредак заснован на правилима“ успети да сломи било ког противника, и потчинити западноцентричном моделу.

То је оно што се данас дешава у Украјини. У ствари, сви недавни документи које је припремила влада у вези са националном безбедношћу идентификују Русију и Кину, као највеће претње америчкој хегемонији.

Из америчке перспективе велике стратегије и геополитике, може се приметити, да се већина светских људи, ресурса и економских активности налази, не на западној хемисфери, већ на оној супротној, посебно у Евроазији.

Као одговор на ову основну карактеристику светске географије, амерички креатори политике у последњих неколико деценија, изабрали су да следе, као кључни елемент америчке националне стратегије, циљ спречавања појаве регионалних хегемона у Евроазији. („Обновљено такмичење великих сила: импликације на одбрану—питања за Конгрес“, Конгрес САД)

То укратко сажима спољну политику САД; „спречити појаву регионалног хегемона“ по сваку цену. Сада погледајте овај резиме стратегије националне одбране САД за 2022. од Andre Damona na veb lokaciji „World Socialist“:

„Ови документи, о којима се у америчким медијима није озбиљно расправљало, јасно показују основну неистину, да је масовно јачање америчке војске ове године одговор на „руску агресију“. У стварности, у размишљању ратних планера Беле куће и Пентагона, масовно повећање војних трошкова и планови за рат са Кином, су створени „драматичним променама у геополитици, технологији, економији и нашем окружењу“.

Ови документи јасно показују, да Сједињене Државе виде економски успон Кине као егзистенцијалну претњу, на коју треба одговорити претњом војном силом. Сједињене Државе виде потчињавање Русије као критичну степеницу ка сукобу са Кином.“ („Документ националне стратегије Пентагона циља Кину“, Andre Damon, World Socialist Web Site)

Ова два одломка, никако нису свеобухватан резиме спољнополитичких циљева САД, али су прилично ефектна скица дешавања. Закључак: Рат у Украјини није због Украјине. Јасно артикулисани стратешки циљеви Америке су следећи- ослабити Русију, свргнути њеног лидера, преузети контролу над њеним огромним природним ресурсима, и прећи на обуздавање Кине.

Једноставно речено, ескалирајућа агресија Вашингтона на Украјину је пропусница, која има за циљ да задржи нове центре економске моћи у настајању, како би очувао своју опадајућу позицију у глобалном поретку.

Ово је геополитички шаховски меч, који се игра иза окриља „рата против ничим изазване агресије Русије“. Не треба људе заваравати том апсурдном обманом. Овај рат је измишљен као очајнички покушај Сједињених Држава, да одбрани своју глобалну хегемонију. То је оно што је Украјина заиста.

То је сукоб између ратнохушкачких западних олигарха, који су задављени америчким медијима и политичким естаблишментом, и економија у успону, које користе тржишни систем да повежу своје ресурсе и произведену робу са земљама широм света.

Дакле, питање које свако себи мора поставити је следеће- да ли желите да видите више економске интеграције, ниже цене, више заједничког просперитета и мање рата, или још 80 година тешких и произвољних санкција, револуција кодираних бојама, операција промене режима, геноцидних интервенција, и ратовања биолошким оружјем (Ковид-19)?

Можда сте један од милиона Американаца, који верују да је Кина непријатељ Сједињених Држава. Можда нисте ни свесни улоге коју су САД имале у стварању модерне Кине. Ево питања за вас- Да ли су америчке и западне корпорације масовно преселиле своје операције у Кину, да би избегле високе трошкове производње у САД?

Одговор – Да, јесу.

Да ли су издали америчке раднике, зато што нису желели да поштена надница омета њихов енормни профит?

Одговор је- Да.

Ко је онда заправо одговоран за успон Кине?

Одговор – Западне корпорације су одговорне.

Међутим, сада су корпоративни моћници и друге елите незадовољне Кином, јер им Кина неће дозволити да преузму контролу над својим тржиштима, финансијским системом и валутом, као у Америци. Дакле, сада те исте „глодарске“ корпорације желе да водимо рат, са чудовиштем које су они створили?

Видите ли то? Видите ли да немилосрдне провокације против Кине, немају никакве везе са националном безбедношћу САД или америчким интересима. Воде нас за нос да се боримо и гинемо за кадрове прождрљивих западних олигарха, који су се настанили у Кини, као следећој мети своје велике пљачкашке операције.

Али хајде да заборавимо прошлост на минут и фокусирамо се на будућност, на крају крајева, то је оно што је заиста важно, зар не?

Па онда, која земља има „позитивнију визију“ за будућност: Кина или Сједињене Државе?

Кинеска иницијатива „Појас и пут“, масивни инфраструктурни план вредан више трилиона долара, је највећи инфраструктурни програм у историји, и у њега је свој капитал уложило више од 150 земаља.

То је развојно оријентисан пројекат, који има за циљ повећање повезаности кроз брзу железницу, бродске траке и луке, небодере, пруге, путеве, мостове, аеродроме, бране, електране и железничке тунеле. Повећањем брзине путовања, кинески производи и роба ће брже стићи на тржишта, стварајући већи просперитет за себе и друге укључене земље.

„Појас и пут“ ће повезати земље широм света у систем велике брзине, који неће захтевати од његових учесника да следе одређени економски модел који диктира Пекинг. Другим речима, „Појас и пут“ је економија слободног тржишта без политике. То је ситуација у којој сви добијају, гаранција заједничког просперитета без политичке манипулације, принуде или експлоатације.

Лажни олигарси који воде САД, не могу ни да замисле пројекат оваквог обима или потенцијала. У ствари, не могу чак ни да скупе довољно новца да возове држе на шинама у Америци. Профит који ови паразити милијардери извлаче из својих активности, увек долази од откупа акција, утаје пореза и других понзи-превара са задуживањем, које никоме не иду у корист, и само пребацују већи део националног богатства на сопствене банковне рачуне.

Наравно, отимање земље би било довољно лоше, али оно што сада видимо је, како је ова иста класа преузела јавно здравље, као средство за јачање своје политичке моћи, како би могли да наметну репресивне, полицијско-државне мере, које ограничавају слободу целокупног становништва. Укратко, желе апсолутну друштвену контролу и неће одустати док је не добију.

Америка је некада била земља идеја, идеала и визија. Сада је то притворски центар којим управљају олигарси, у коме је шачица плаћених милијардера немилосрдно угасила сваку наду у будућност.

Барем, у случају Кине, можемо замислити бољи, просперитетнији свет који је међусобно повезан и свима доступан. Али шта је са Сједињеним Државама? Да ли треба да верујемо, да ће вођење рата у источној Европи побољшати наше животе? Да ли треба да верујемо, да је једини начин да „останемо на врху“ потискивање свих осталих?

Да ли се од нас очекује да мрзимо Кину и Русију, чак и док наша властита влада демонизује нас 80 милиона, зато што смо гласали за погрешног председничког кандидата, или што не подржавамо терористе који пале и пљачкају наше градове.

Чињеница је, да амерички лидери не могу да замисле, да посвете јавне ресурсе огромном међусобно повезаном инфраструктурном пројекту као што је „Појас и пут“, јер би то за њих значило мање зараде. Дакле, одлучили су да га униште баш као што су уништили „Северни ток“.

Бајденов тим и њихови богати савезници, не желе ближе односе Немачке и Русије, јер ближи односи значе већи просперитет за обе земље, а Вашингтон то не може да има, због чега су дигли у ваздух цевовод који је Немачкој био спас за јефтино гориво. Тако је Вашингтон решио проблем. Ко ово још не види?

Насупрот томе, Иницијатива „Појас и пут“ пружа позитивну визију будућности, што је идеја коју подржава већина света. Поставља нас на пут ка међусобно повезаном свету, у коме људи могу да подигну свој животни стандард, дају значајан допринос својим заједницама, и уживају у сопственој култури и традицији без страха да ће бити санкционисани, затворени или бомбардовани до смрти.

Ово је одломак из кинеског „Global Timesa“:

Иницијатива „Појас и пут“ (БРИ) коју је предложила Кина већ је постала добро прихваћено међународно јавно добро и важна платформа за међународну сарадњу…

„БРИ превазилази застарели менталитет геополитичких игара, и створио је нови модел међународне сарадње. То није ексклузивна група која искључује друге учеснике, већ отворена и инклузивна платформа за сарадњу. То није само соло напор Кине, већ симфонија коју изводе све земље учеснице…

Откако је Иницијатива Појас и пут (БРИ) предложена 2013. године, увек је била развојно оријентисана, и уложени су доследни напори да се обезбеди да буде високог стандарда, одржива и усмерена на људе….

До августа је кинеска робна трговина, са земљама које учествују у БРИ достигла око 12 билиона долара, а нефинансијске директне инвестиције Кине у те земље премашиле су 140 милијарди долара. … До краја 2021. кинеска предузећа су уложила 43 милијарде долара у изградњу зона економске и трговинске сарадње у земљама БРИ, стварајући више од 340.000 локалних радних места, показују званични подаци…

Кина је отворена за учешће других земаља и региона у БРИ, и разматра повезивање са инфраструктурним иницијативама које су предложиле друге нације, како би се обезбедила квалитетнија јавна добра за свет…

Кина се нада, да ће се удружити са свим партнерима како би унапредила развој високог квалитета… наглашавајући да Кина тежи глобалном повезивању, а не фрагментацији, међусобном отварању, а не затварању врата, међусобној интеграцији, а не играма са нултом сумом. („БРИ остаје отворен, инклузиван за све, превазилази застарели менталитет геополитичких игара“, Global Times)

Шта је пројекат који предводе Американци, који се такмичи са Иницијативом „Појас и пут“?

Не постоји ни један. САД издвајају преко 1 билион долара годишње за смртоносно оружје и ратовање, и трилионе више за спас банкстера са Волстрита, и затварање свих предузећа широм земље, која су била приморана да се придржавају диктата милијардерске елите, који су хтели да убризгају становништву своју токсичну кашу, а нула долара за било који глобални инфраструктурни пројекат, који би на миран начин зближио људе света кроз трговину и рекреацију.

Нико не каже да је Кина савршена, барем ја не, нити желим да живим у Кини. Ја сам Американац, и планирам да умрем овде.

Међутим, нисам слеп. Лако је видети, да овај рат са Русијом нема никакве везе са „ничим изазваном агресијом“. То је само димна завеса која се користи, да би се прикрио прави циљ, а то је очување америчке глобалне хегемоније.

Оно што сада треба да урадимо је да искрено анализирамо „шта се дешава“. Покушајте да разумете „зашто се то дешава“, а затим схватите какав ће бити исход ако Сједињене Државе превладају.

Другим речима, да ли желимо да овековечимо систем под контролом олигарха који слама Русију, лишава Европу енергије која јој је потребна, саботира инфраструктурни план „Појаса и пута“ и јача исту пропалу политику која нам је донела Авганистан, Либију, Сирију и Ирак?

Да ли то желимо?

Амерички народ жели да њихова влада сарађује са другим нацијама, како би створила просперитетнији и мирнији свет. Они не желе „нови светски поредак“ и сигурно не желе Трећи светски рат.