Pročitaj mi članak
(globalresearch.ca – Wayne Madsen)
Због затварања америчке владе због буџетске битке, председник Барак Обама је био принуђен да ревидира и онда потпуно откаже планиране посете четирима државама Југоисточне Азије.
Прве две жртве су биле планирана путовања у две земље, Малезију и на Филипине, где се Обама надао да учврсти економске и трговинске односе под окриљем транс-пацифичког партнерства. Без краја парализе владе САД на видику, Обама је невољно отказао планирано присуство на самиту Азијско-пацифичке економске сарадње (APEC) на Балију (Индонезија) и Источно-азијском самиту на Брунејима.
Иако је Обама увек уживао у посети Индонезији, земљи свог детињства, отказивање планиране посете Обаме нафтом богатом султанату Брунеји спречило је Обаму, не само да га угости домаћин султан Хасанал Болкиа, један од најбогатијих људи на свету, већ га је спречило да утврди везе са нацијом која има посебан однос са Сједињеним Америчким Државама, посебно Министарством одбране и Централном обавештајном агенцијом … Султан Брунеја је Обами и његовим сарадницима спремио читав двор престолонаследника за време трајања његове посете.
Још од стицања независности од Велике Британије 1984, Брунеји су служили као виртуелна крава музара готовине за тајне и експлицитне америчке операције, од тајне подршке контрашима из Никарагве током Реганове администрације, преко доприноса са ЦИА повезаним Фондом за одбрану Босне у 1990, до пумпања тона новца Фондацији и Библиотеци Била Клинтона у Литл Року у Арканзасу. Када је видео да мора да откаже своје присуство на Источно-азијском самиту, Обама је лично обавестио султана Брунеја о својој одлуци.
Отказивање посете Обаме била је горка пилула за Брунеје. Брунеји су планирали да се председничка посета султанату поклопи са испоруком првог Боинг 787 Дримлајнера Краљевској авиокомпанији Брунеја. Брунејима је, наравно, познато да Боинг има седиште у родном граду Обаме, у Чикагу, а цена од 290 милиона долара за дуголинијски авион осигурала би Обамину пажњу и захвалност.
Брунеји су увек били заинтересовани за наклоност америчких председника. Били су више него вољни да се испруже и да са 10 милиона долара помогну главне торбаре председника Роналда Регана, Оливера Норта и Елиота Абрамса, за њихове контраше из Никарагве. Нажалост, Норт је Брунејима дао погрешнан број банковног рачуна фронт-компаније ЦИА-е, Лејк рисорсис у Женеви, па је новац завршио на погрешном швајцарском банковном рачуну.
Месец дана пре него што су Брунеји посталали независни, ЦИА је у децембру 1983 издала тајни извештај о нафтом богатом султанату, под називом „Брунеји: Нова и добро поткована минидржава“.“ ЦИА је очигледно видела Брунеје као „добро потковану““ земљу, другим речима, подређену вазалну државу, на коју Ленгли може да се ослони у најважнијем елементу вршења тајне делатности у Азији и шире – готовини, много готовине. Анализа ЦИА-е Брунеја као важног извора готовине дошла је у исто време када је Барак Обама радио у параван-компанији ЦИА-е на Менхетну, Бизнис интернешенел корпорејшн.
Брунеји нису били страни Обаминој баби Тут, Медлин Данам, чија је Хавајска банка руковала многим тајним готовинским трансакцијама, укључујући параван владине ЦИА-е у Хонолулуу, Baldwin, Rewald, Dillingham & Wong (BBRDW), обезбеђујући поверљиве инвестиционе услуге влади Брунеја, пре но што је фирма пропала неколико месеци пре стицања независности Брунеја.
САД су, преко Британије,већ имале војну везу на Брунејима. Брунеји су били локација британске војске за обуку за рат у џунгли, којој су, током рата у Вијетнаму, пун приступ имале и јединице САД, Аустралије и Новог Зеланда. Британски Гурка војници су са Брунеја усмеравани и на службу у ,тада под британском владавином, Хонг Конгу. Сингапур је такође користио брунејске капацитете за обуку својих војника, а како је обука била прикривена, малезијске сумње у намере Сингапура никада нису потврђене.
ЦИА је заинтересована за безбедност Брунеја још од 1962, када је побуна, чији је циљ био рушење султана и успостављање Народне републике Северни Борнео, која би укључивала Брунеје, Сабах и Саравак. После 1962, султан Брунеја влада гвозденом руком, а политичке партије су и даље забрањене у султанату.
ЦИА је страховала да ће се муслимански студенти са Брунеја, који студирају у Британији, после стицања независности вратити на Брунеје са намером оспоравања султана и захтевом за исламску државу. Султанје спречио такав развој догађаја проглашењем, после стицања независности 1984, Брунеје за Малајску муслиманску монархију, статус који наставља да доминира брунејском политичком сценом. Бурни односи са Малезијом, која се надала да ће инкорпорирати Брунеје у Федерацију Малезије, изглађени су када је ЦИА аранжирала личну везу између краљевске породице Брунеја и оних малезијских султаната који чине федерацију.
Ројал дач шел (Royal Dutch Shell) је свеприсутан на Брунејима због свог дугогодишњег монопола над производњом нафте Брунеја. Локални нафтни радници се шале да застава Брунеја има исту жуту и црвену боје као застава Шела. Бехтел, са ЦИА-ом повезана грађевинска фирма такође је учвршћена на Брунејима, пошто је изградила већи део инфраструктуре Шела у земљи. Америчка банка и Ситигруп имале су и имају велике операције на Брунејима, пре и после независности.
У извештају ЦИА-е из 1983 је наведено да су Брунеји, после стицања независности, постали тако прозападна земља да су били неодлучни да ли да се прикључе Исламској конференцији, јер нису желели да буду умешани у арапску политику или арапско-израелски спор.
У децембру 1983, ЦИА је предвидела већу улогу САД у пословима Брунеја. Брунејским званичницима много година је приступано од стране америчких дипломата и особља ЦИА додатом америчкој амбасади у Куала Лумпуру у Малезији. Али, приступ брунејском новцу и војним базама, пре и изнад свега, је оно што је ЦИА-у чинило узбуђеном. Тајни извештај ЦИА-е о Брунејима из 1983 године наводи:
„Интерес Брунеја за јачање односа са САД наглашен је одлуком од прошлог августа да пребаце управљање инвестиционим фондовима у укупном износу од 5 милијарди долара са британских на америчке банке (Citibank and Morgan Guaranty). Брунејци су такође показали интересовање за америчке безбедносне програме помоћи, а рани захтев после стицања независности се очекује. Као и Сингапур, Брунеј ће бити спремни да плате у готовини за опрему и обуку, према амбасади САД.Очигледно се надају да искористе своје место дуж ваздушних путева и морских путева између америчких база на Филипинима и објеката у Сингапуру, Аустралији и на Новом Зеланду.
Брунеји имају неке од најбољих светских полигона за обуку за ратовање у џунгли и модерну 2.500 метара полетно-слетну стазу у близини главног града (Бандар Сери Бегаван), која се може предвидети као станица за допуну горива за америчке војне летове. Имајући у виду исказани став Брунеја према САД, брунејско-амерички односи после стицања независности треба да буду пријатељски од почетка. »
Имајући у виду значај Брунеја за ЦИА-у, Обамино отказивање његовог пута на Брунеје је очигледно исто тако разочаравајуће као отказивање његовог пута у Индонезију, земљу у којој је његова мајка, Ен Данам Сеторо, радила са режимом генерала Сухарта, после пуча у режији ЦИА-е, на томе да Индонезија буде слободна од комуниста. Какогод, Брунеји, увек важан савезник САД, ће наставити да служе као битан зупчаник у Обаминој антикинеској геополитичкој стратегији, познатој као „Окрет ка Азији“.
За Србин.инфо превео: Александар Јовановић – Руска странка http://www.ruskastranka.rs/
