Pročitaj mi članakBlokada paketa vojne pomoći Ukrajini, koju su u američkom kongresu izglasali članovi Republikanske stranke, direktno je odgovorna za pad Avdejevke u ruske ruke, piše britanski Telegraf. Za evropske države, kao i mnoge druge široms veta, naviknute na skrivanje ispod američkog nuklearnog štita, to je jasan znak za uzbunu, piše britanski list.
Штавише, Кремљ је ове седмице упозорио како су односи између Русије и чланица НАТО-а „готово на нивоу директне конфронтације“.
Паx Америцана – то јест, концепт глобалне стабилности, након Другог светског рата под надзором моћних Сједињених Држава – је угрожен. Његов крај би представљао промену света каквог знамо, а хоће ли се то догодити зависи хоће ли Доналд Трамп постати нови председник САД-а.
Трамп је обећао да ће зауставити рат у Украјини „у једном дану“, а Виктор Орбан, премијер Мађарске, рекао је прошлог месеца да му је бивши амерички председник открио како планира потпуно смањити војну помоћ Украјини. То би јасно довело до руске победе у Украјини, а тиме би се и ЕУ нашла у опасности.
“Била би то катастрофална промена. Тешко је говорити о томе, а да не звучим као уплашени лудак. Али, то би био тако велики проблем да не би знали где да почнемо да га решавамо”, сматра професор Џастин Бронк из британског тинк-тенка који се бави безбедносним питањима (РУСИ).
Тим поводом Телеграф је покушао да, да се игра пророка па је покушао, уз помоћ британских стручњака, да одгонетне шта ће се заправо догодити ако Доналд Трамп постане амерички председник и остане при политикама које тренутно заступа.
Украјина не би одмах изгубила рат, нити ако би САД изашле из НАТО-а, али исто тако, будући да помоћ из САД- а не долази, аналитичари верују да би Руси већ у другој половини ове године могли да освоје велики део украјинске територије.
Потенцијалне последице руске победе у Украјини биле би огромне. Европа би била преплављена са око 15 милиона избеглица, а источне чланице НАТО-а нашле би се лицем у лице с огромном, искусном и у биткама прекаљеном руском војском коју подржава војно-индустријски комплекс у успону.
Борис Писториус, немачки министар обране, упозорио је прошлог месеца да би Русија могла да нападне НАТО за пет до осам година. Али то предвиђање темељи се на томе да ће рат у Украјини завршити како би се Русија могла прегруписати.
Оно што је важно знати јесте да САД, као чланица НАТО савеза, не треба, ако тако одабере, подржати нити једну чланицу.
Супротно уваженом мишљењу, Члан 5, клаузула о међусобној обрани у Северноатлантском уговору, не обвезује Америку, или било ког другог савезника, да иде у рат у одбрану другога.
“Искрено мислим да многи политичари на Западу не разумеју шта је заправо НАТО, а то говорим као бивши званичник НАТО-а. Русија би могла да заузме целу Естонију, а САД би могле једноставно да активирају тај члан и не укључе се у сукоб. Европљани то стварно морају да схвате”, каже Ед Арнолд, истраживач за европску безбедност на британском институту за сигурност (РУСИ).
Доналд Трамп зато заправо и не мора да напусти НАТО да би га политички уништио.
Најгори могући сценарио сматра Телеграф, нека је врста 1945. у обрнутом смеру: пораз Запада у Украјини, праћен нападом Кине на Тајван који би драстично ослабио амерички утицај на Пацифику.
Чак и да се најгоре не догоди, вероватно нам следи више нестабилности и више сукоба.
Дипломата Ричард Хас, који је био саветник четворици америчких председника, предлаже три решења за НАТО чланице које страхују од Трампове одлуке: веће самопоуздање, проналажење нових сигурносних партнера и неки облик прилагођавање противницима.
Постојеће чланице НАТО-а требало би да склапају више савеза једна с другом и да посегну за земљама истомишљеницама на другим континентима, сматра Хас.
У среду су, на пример, министри спољних послова земаља чланица НАТО-а расправљали о плану који је израдио Јенс Столтенберг, генерални секретар НАТО, за петогодишњи план помоћи од 100 милијарди долара који је осмишљен како би се Украјини помогло „Трампу успркос“.
Ипак, без САД-а тешко би НАТО опстао, закључује се у тексту.
