Pročitaj mi članakSukob EU i Japana sa SAD i Švajcarskom oko pravilnika za izbegavanje sledeće globalne finansijske krize.
Лондонски Сити, једно од главних светских банкарских средишта (Фото Ројтерс)
Сукоб ЕУ и Јапана са САД и Швајцарском око правилника за избегавање следеће глобалне финансијске кризе.
Девет година од избијања највеће глобалне финансијске кризе од Другог светског рата, банкари Запада још немају јединствен план како да не понове крах из 2007. године. Уместо договора како да спрече следећу евентуалну банкарско-финансијску кризу – Европа и Америка заоштриле су ових дана међусобну кавгу, претећи да свет оставе без „спасилачког рецепта”.
У два сукобљена табора сврстали су се – у први ЕУ и Јапан, а у други САД и Швајцарска, односно банкарски естаблишмент најразвијенијег дела света, иначе протагонисте кризе од колапса америчког хипотекарног тржишта (2007) и баснословног колапса банке Браћа Лиман (септембар 2008). Кавга око профила будућих правила којима би се спречило да банке погрешно (свесно или случајно) процене ризике послова у које су се упустиле ескалирала је јуче најавом Брисела да ће заоштрити услове рада великим страним банкама у Европи, открива лондонски „Фајненшел тајмс”.
У основи најновијег удаљавања Европе и Америке – овог пута на терену финансија – јесте процена колико пара банке (поготово на страном терену) треба да оставе по страни, за случај ризичних ситуација, и ко треба да одлучује о тој суми?
ЕУ и Јапан сматрају да банкама треба препустити да интерним моделима процене одлуче о доњој граници капитала за „не дај боже”. САД и Швајцарска упозоравају да је успостављање прецизног антикризног рецепта по моделу „један за све” под надзором Базелског комитета (надимак удружења преко 400 водећих банака света) далеко исправнији метод контроле ко се у какве финансијске послове упушта.
Два банкарска табора Запада одмериће снагу свог утицаја 28–29. новембра у Сантјаго де Чилеу на седници коју је заказало Удружење глобалних банкара (Базелски комитет). Ово иначе веома утицајно удружење све донедавно се надало да ће након вишегодишњих мучних преговора чланства, успети да изађе са јединственом глобалном рецептуром против будућих (намерних или ненамерних) мутних работа банака.
Договор најмоћнијих банкарских кругова Запада о новом аниткризном рецепту данас делује неизвесно, посебно након најаве Европске комисије да ће страним мегабанкама (читај америчким) поставити строга правила пословања на терену „бриселске фамилије”, извештава „Волстрит џорнал”. По плану који ће данас представити Валдис Домбровски, европски комесар за финансије, све стране банке за које Брисел процени да су „од значаја за глобални финансијски систем”, као и оне које имају филијале у две или више ЕУ држава са имовином од преко 30 милијарди евра, морају да се подвргну европској регулативи.
Такође, Брисел од појединих великих америчких и неевропских банака затражи да реструктурирају своје подружнице у Европи и ту положе значајан (још не прецизиран) капитал. Овај европски предлог уследио је након недавног захтева америчког министарства правде да Дојче банк плати глобу од 14 милијарди долара због малверзација током глобалне кризе на Волстриту. Немачка је у међувремену, уочи седнице Базелског комитета у Чилеу, запретила да ће се повући из преговора о антикризним банкарским мерама уколико не издејствује за себе велике олакшице, преноси агенција Блумберг.
Уколико европски предлози не буду уважени и САД не одустане од захтева да банке у ЕУ за око 10 одсто не увећају минимални ниво капитала, спремни смо да одбацимо нове „Базел стандарде”, најавио је Валдис Домбровски. Званични Токио и Брисел слажу се да су захтеви финансијера са оне стране Атлантика (и Швајцарске) за виши ниво капитала „додатно бреме” за банке и у ЕУ и у Јапану, поготово у време експанзије америчких инвестиционих банака у Европи.
Да ли ће два банкарска табора Запада усагласити став како да предупреде следећу кризу до краја новембра, неизвесно је. У међувремену, до следеће седнице Базелског комитета, новоизабрани председник САД Доналд Трамп ући ће у Белу кућу. Трамп је већ најавио да ће Америку лишити претеране регулативе пословања са остатком света. Шта би то могло да значи за банкаре остатка света, загонетка је, поготово ако нам нека нова глобална финансијска криза закуца на врата.
