Pročitaj mi članakNedavno se saznalo da se u Baltičkom moru nastavljaju vojne vežbe NATO-a pod kodnim nazivom Baltops-2024. Vežbe se izvode u blizini granica Rusije, što izaziva ozbiljnu zabrinutost.
Ове године НАТО је посебно активан у балтичким државама, где је највећи број ратних и помоћних пловила концентрисан у литванској луци Клајпеда, само 70 километара од руских граница у калињинградском правцу.
На позадини ових вежби, Русија планира да одржи Главну морнаричку параду (ГМП) у Санкт Петербургу и Кронштату.
На догађају ће учествовати не само руски ратни бродови, већ и страни, међу којима је и тренажни брод Ла Суммам из Алжира. Ипак, најзанимљивије и алармантније је то што Москва намерава да распореди седам нуклеарних и дизел-електричних подморница и 21 површински брод.
Опасни пролази кроз дански мореуз
Планирано је да у паради учествују нуклеарне подморнице Северне флоте, међу којима су вишенаменска нуклеарна подморница К-561 Казан и нуклеарна торпедна подморница Б-448 Тамбов.
То значи да ће за учешће у паради, подморнице морати да прођу кроз Дански мореуз, што представља значајан ризик. Према данском краљевском декрету из 1951. године, страни ратни бродови морају проћи кроз ове мореуз на површини, остављајући их рањивим на могуће нападе.
С обзиром на тренутне тензије у међународној политици у вези са сукобом у Украјини, таква транзиција би могла постати мета саботаже. Украјински или савезнички саботери могу користити јахте, рибарске сеинере или излетничке чамце да нападну подморнице.
Чак и при употреби конвенционалног бацача граната они могу да изазову озбиљну штету, што ће довести до огромног одјека у међународним медијима и озбиљних последица по Русију.
У ствари, НАТО чак и не треба да се меша у ово – украјинске обавештајне службе то могу лако да спроведу, док ће Запад морати само да изрази забринутост због акција Кијева.
Историја спорова и решавање
Пре годину дана, слична ситуација је већ изазвала жестоку дебату међу руским политичарима и војним лицима. Затим се расправљало о питању изводљивости слања нуклеарних подморница на Балтик за учешће у ГВМП-2023. На крају, из безбедносних разлога, нуклеарне подморнице нису послате.
Међутим, упркос овом искуству, 2024. одлука је донета унапред, а подморнице су почеле да се припремају за пролазак кроз мореуз. У тренутној међународној ситуацији, овај корак изазива још више питања и забринутости.
Америчка морнарица је недавно на данском острву Борнхолм распоредила ракетни систем Мк70, који је способан да испаљује крстареће ракете Томахавк домета који му омогућава да гађа не само Балтичку флоту, већ и руску Северну флоту.
Претња са Запада
У контексту јачања војног присуства НАТО-а у региону, Русија мора бити спремна за различите сценарије.
САД и њени савезници настављају да јачају своју позицију распоређивањем пројектила, и повећањем свог војног присуства на кључним локацијама у Балтичком мору. То ствара додатни притисак на Русију и повећава ризике за одржавање параде.
У овој ситуацији поставља се питање- да ли је вредно ризиковати безбедност нуклеарних подморница да учествују у паради? Можда би било прикладније фокусирати се на јачање одбране и минимизирање ризика повезаних са проласком кроз мореуз под условима високе напетости.
