Pročitaj mi članak
На данашњи дан , 21. децембра 1878. у варошици Гори , у Грузији, од мајке Јекатарине Геладзе, кметице по рођењу и Висариона Џугашвилија , обућара илити шустера по специјалности, рођен је Јосиф Висарионович Џугашвили коме ће касније дати име Стаљин, што у преводу на српски значи Баш Челик ( руски : сталь -челик ).
На рођендан вољеног вође совјетске државе , светског пролетаријата, и иних потлачених и обесправљених, генералисимуса Стаљина, Титови партизани су 21. децембра 1941. формирали у Рудом Прву пролетерску бригаду . А касније кад се хазјајин из Кремља и Валтер-Тито нешто поречкаше, датум померише за један дан, па се прослављао као дан оснивања ЈНА не 21. него 22. децембра.
Стаљин, кога су интимуси пореклом из Грузије звали и Коба , поживе 75 година и грешну ( ако је ичија била грешна, онда је сигурно његова ) своју душу испусти 5.марта 1953.
Поданици изградише 98 бункера за спас од личног смака вође им
За спас од општег или личног му смака, поданици му поред свега осталог саградише и 98 бункера. У некима од њих могло се наћи уточиште или склониште од смака света који су Маји у свом каленедару «најавили», а телевизија обелоданила да ће се збити, 21. Децембра 2012., баш на Стаљинов рођендан.
За спас од смака света у Стаљиновом бункеру-улазница од пола милона рубаља
Спас од најављене катаклизме се у најсређенијим од 98 Стаљинових бункера могао обезбедити за улазницу од «свега» 500.000 рубаља која гарантује имаоцу да ће сигурно преживети , макар што се буде тог кобног дана ( Стаљинов рођендан и смак света , што је за многе исто ) догодило.
Бункери могли да издрже ударе најјачих бомби,- као минимум
И заиста, гаранције нису само празне речи. Јер за врховног главнокомандујућег Црвене армије за време Другог светског рата грађени су бункери који су могли да издрже и ударе најјачих бомби. И то као минимум. А као максимум сапасили би се од долазећег смака света.
Стаљинов кабинет у метроу
Године 1941. ситуација у Москви је била на танкој грани катастрофе . Немачки авиони су непрекидно бомбардовали совјетску престоницу. У Москви и у низу других градова за вођу су били саграђени специјални бункери…Први подземни објекти у којима је за време рата боравио Стаљин и у којима је извесно време радио, био је комлекс подземних здања саграђених у Улици Кирова ( сад: Улица Мјасњицка ). Његов радни кабинет се налазио на станици метроа «Кировска» и био је повезан подземним тунелом са бункером везе и подрумом у којој се налазила Врховна команда, Ставка, врховног команданта.
Склоништа су грађена супер брзим темпом – само током четири дана и ноћи. Већ истог дана кад је Немачка мучки напала СССР, 22. јуна 1941. У 9 сати је био позван код Стаљина Дмитриј Шадрин, заменик начелника првог одељења НКВД-а и постављен му је задатак да «нађе такво место у коме би се безбедно могло склонити од бомби и радити» . Он је задатак на најбољи могући начин извршио у рекордном року, па му је на банкету Стаљин лично насуо пуну чашу коњака коју је Шадрин у еуфорији искапио до дна и откачио се-свих тих дана скоро није могао да заспи, нити је шта јео.
Подземље Кремља
Друго Стаљиново склониште било је завршено у Кремљу за три и по месеца. О томе је овако писала његова кћерка Светлана Алилујева: „Ту су биле собе, просторије са дрвеним панелима, велики сто с прибором, као у његовој вили у Кунцеву, исто такав намештај. Команданти су се поносили тиме што су без грешке копирали Ближњу дачу.”
Писац Константин Симонов је забележио причу адмирала Исакова о ратном кабинету. „То је био исто онакав кабинет као Стаљинов у згради Централног комитета .Исто онакви високи храстови панели, истоветан сто, па исти портрети Лењина и Маркса на зиду , чак су и исте завесе висиле скривајући непостојеће прозоре.”
„Погреб” на дачи
Трећи Стаљинов бункер је био саграђен на Ближњој дачи у Кунцеву на дубин од 17 метара. Радови су почели још пре рата а завршени су 1942. Бункер је могао да издржи директне ударе авионских бомби . Само склониште од бомби је било направљено од железа и бетона, а за његово камуфлирање коришћене су оловне шине. Склониште је имало све што је било потребно за рад. У пространој дворани која је била преграђена од осталих просторија исто онаквим дрвеним панелима као и зидови у Ближњој дачи, одржавани су радни договори па чак и седнице. Поред ње је била невелика спаваћа соба. Дискреција просторија била је у потпуности осигурана.
Склониште испод стадиона
За време перестројке је откривен за јавност још један тајни Стаљинов објекат: бункер у Измајлову, који је сада претворен у музеј.
У периоду од 1936-1939 у том рејону су се одвијали подземни грађевински радови на изградњи Стаљиновог бункера и тунела, а темељ за стадион и трибине су служиле да прикрију бункер… и да замаскирају аеродром који би се користио у случају потребе за евентуалном евакуацијом.
У пролеће 1940. Стаљин је обишао Западни пункт, како се звао тај супер тајни објекат, и упознао са са његовом наменом и системом коришћења.
Данас , истина у свом оригиналном виду није сачуван ниједан део намештаја , али је све рестаурирано у «стаљинском стилу» деведесетих година. У већој или мањој мери слично је оном како је било раније , па су тако сала за седнице Ставке Врховног команданта , Стаљинов кабинета, ходник који води у салу за састанке остали непромењени.
Сала Ставке најинтересантнија с архитектонске тачке гледишта
С архитектонске тачке гледишта најинтересантнија је сала за заседање Ставке. То је просторија са око 80 квадратних метара и висине око пет метара. Над столом у виду непрекинутог круга је купола која повећава акустична својства просторије. Познато је да Стаљин није волео да говори гласно, а у овој сали су његове речи могли чути сву учесници седнице. Купола се ослањала на моћне стубове који су украшени као имитација гранита .
Сматра се да је Стаљин у позну јесен 1941, често боравио у овом бункеру и радио у њему.
Бранко Ракочевић
