Pročitaj mi članakBehrudin Delić iz Zenice vratio u svoj rodni grad nakon velike borbe da se iz Marijupolja domogne BiH. U Ukrajini je živeo od 1991. godine, veći deo vreme u Marijupolju, ali i u Harkovu za vreme ćerkinog školovanja. Rat ga je zatekao u Marijupolju.
“Драги Боже кад је оно ударило. И сва кућа се затамни. Ја мислио запалило се. Жена дође до прозора, отвори, каже стани, не гори стан него погледај тамо. Кад тамо девет спратова зграда преко пута нас, хаубица гађала, пет спратова уништено, сва прашина нама улетила, све нам прозоре поизбијала”, присећа се Делић.
Овако је Бехрудина и његову породицу у Маријупољу затекао рат. Ни сањали нису да ће се догодити. Од тада, живот у стану заменило је преживљавање у подруму. Бехрудин, ћерка, супруга и њени родитељи спавали су на столицама. Ничега није било довољно.
“И онда нађем мрежу, грађевинску, поређам столице и ставим мрежу одозго, извалим врата од ормара, положим, жена отишла донела јоргане и чаршафе. Џаба кад је то тврдо. Кости ме боле и данас дан”, прича Делић.
И тако тридесет осам дана. За то време, породица у Зеници није знала да ли су живи. Брат Сабахудин је сваки дан покушавао да оствари везу с њима, пише Н1.
“Мислио сам да су сви убијени”
“Како сам пратио је ли жив – кад објављују лешеве, ја гледам да ли је његова коса, јесу ли очи, онај окренут онако, чим ми је рекао да је у подруму, на коленима седиш толике дане, знаш да је убијен. Мислио сам да су сви убијени”, говори у потресној исповести Бахрудинов брат Сабахудин.
Бехрудин прича да су повремено излазили из подрума. Сналазили су се за воду. Кували на отвореном. И сваки пут је био нови шок. Град је био непрепознатљив.
“Нема ништа. Исто да видиш да је све ово кућа запаљено, све срушено, не можеш проћи од арматура, људе видиш, овде мртав, онде, труну, нико их не склања. Нема ништа. Град је 100 одсто готов и нема тамо живота”, тврди Делић.
Помогли су им руски војници, наставља он захвално. Пристали су да дођу по њих и пребаце их из подрума до аутобуске станице са које су кретали аутобуси. Пребачени су у Русију. Ту је Бахрудин контактирао бх. амбасаду у Москви. Тражио је да њега и ћерку пребаце за Сарајево. А тамо му нису помогли.
Сви су му нудили помоћ, али не и институције. На крају је карте послала братова ћерка, каже Сабахудин.
У Зеницу се вратио са свега пар ствари
Делићи су у Маријупољу остали без свега. Бехрудин је дошао у Зеницу са свега пар ствари. Једним сатом и корњачом за коју тврди да му је донела срећу. Иако разочаран у систем, видно нарушеног здравља, осмех му најлакше измами док показује фотографију супруге која је остала у Русији, а ћерка је продужила за Немачку. Да се снађе. Докторка је. Надају се да ће што пре стећи услове да сви дођу за њом.
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 22, 2022
