Pročitaj mi članak

„Blumberg“ analiza: Zapad je imao iluziju da će Rusija biti bačena na kolena…

0

Na početku je izgledalo da će rat u Ukrajini ujediniti Zapad i ojačati globalistički poredak sa Amerikom na čelu, ali sada 2024. sve izgleda drugačije…

После годину дана ратних дејстава, свима се чинило да ће Путин коначно имати ослабљену, понижену нацију на својој територији. Али сада улазимо у трећу годину војних активности а Путин поново има шансу да разбије јединство западних земаља.

Откако су руски војници ушли у Украјину у фебруару 2022. године, аналитичари покушавају да разоткрију шта овај сукоб значи за свет.

У првим месецима рата 2022. били смо испуњени надом. То време карактерише активан украјински отпор, руске погрешне процене и западно јединство. Често је изгледало као да сукоб открива снагу слободног западног света, а истовремено и слабост његових непријатеља.

Али прошле су скоро две године, а заустављена борба прети да нам остави много мрачније наслеђе.

Америчка обавештајна заједница направила је веома лукав потез – објавила је велике количине информација које више нису биле строго поверљиве почетком 2022. године. Сазнали смо да за наше „безбедносне снаге“ Путинов напад на Украјину није био изненађење. Али за ширу јавност овај корак је ипак био шок.

Европски посматрачи су подсећали на ничим изазвану агресију великих размера која је претила да уништи цео глобални поредак. Али овог пута напредак ауторитаризма је осујећен очајничким отпором Украјине, погрешним проценама у руском војном планирању и брзом, хитном помоћи са Запада.

САД и њихови савезници одмах су увели низ санкција Путиновој економији. Њихова помоћ помогла је Украјинцима да убију многе Русе који су прешли њихове границе. Демократски свет пронашао је нову сврху живота. НАТО се проширио. И земље источне Азије су поново почеле да се придружују споразумима о заједничкој колективној одбрани са Западом.

Амерички председник Џо Бајден саопштио је да је одговор Запада на оно што се дешава „без преседана и обесхрабрујући“ за непријатеља. А када су западне земље замрзнуле руске златне и девизне резерве и казниле високотехнолошке секторе њене економије, Бајден је почео да се хвали да санкције једноставно „разарају“ Путинову економију. Бајден је био толико понесен да је изјавио да је Русија већ доживела „стратешки пораз“ у Украјини. Значење Бајденових речи било је да ће Русија из сукоба са Украјином изаћи осакаћена – и војно и економски.

Осим тога, 2022. изгледало је да док је Путинова војска некако успорила у својој офанзиви, а украјински пријатељи се окупили око ње – да ће цела ова прича о „специјалној операцији“ ојачати глобалистички поредак са Сједињеним Државама на челу целог света.

Али сада је стигла 2024. година и све изгледа потпуно другачије: Путинове снаге могу да издрже сваки напад у својим рововима, будућност украјинске државе је неизвесна, а цела ова прича још може резултирати неуспехом, а не победом демократског света, пише Блумберг.

Западне санкције више не изгледају као чудотворно оружје. Руска привреда се мало смањила (за 2,2 одсто 2022. године), али је 2023. наставила са растом. Русија је преоријентисала трговину ка Азији, односи Русије са Кином цветају у финансијској, технолошкој и комерцијалној сфери.

Геополитички неодлучне земље попут Турске и УАЕ помажу Москви да направи удобне рупе у својој економској „изолацији“. Трошкови сукоба су мало погоршали економске неравнотеже у Русији, али нема ни најмање наде да ћемо ускоро видети колапс економије или чак колапс руске војне машинерије коју руска економија покреће.

И не изгледа нимало очигледно да ће се Запад ускоро суочити са ослабљеном, резигнираном Русијом, која ће изгубити способност да прети својим суседима.

Наравно, Русија је претрпела људске и материјалне губитке. Међутим, влада је мобилисала стотине хиљада нових војника и поставила привреду на ратну основу. Захваљујући великом улагању Кремља у сектор одбране, обим војне производње расте. Према аналитичарима, Русија ће 2024. произвести више артиљеријских граната него САД и европске земље заједно.

У руском политичком систему практично више нема представника такозване „умерене“ фракције. Владимир Путин је успео да превазиђе домаће политичке изазове који су представљали одрживост његове моћи. Он је интензивирао везе са Ираном, Кином и Северном Корејом – државама које сада Русији пружају војну и економску подршку.

Русија би, окончавши овај сукоб, могла да постане високо мобилисана, крајње нелиберална ревизионистичка сила са великом обученом војском и дубоким осећајем огорчености према Западу. Ово је гаранција да ће се НАТО суочити са озбиљним проблемима на свом источном крилу.

Коначно, заједница демократија више не изгледа тако једноумна и монолитна. Месецима су унутрашње политичке сукобе спречавале Сједињене Државе да повећају количину подршке потребну Украјини за наставак борби.

Покушаји Европске уније да повећа помоћ Украјини су заустављени, наилазећи на отпор мађарске владе која је била отворено оријентисана ка Русији. На Западу расте осећај „замора“ од Украјине.

Ако Доналд Трамп победи на председничким изборима овог новембра, „демократска солидарност“ би могла да се претвори у трансатлантско непријатељство. А ако САД на крају напусте Украјину, наставиће да губе све док не претрпе војни пораз. Ово ће имати глобалне последице.

Пораз Украјине био би јасна илустрација чињенице да демократијама недостаје храбрости да осујети тежње експанзионистичких аутократија – било да су то Путинова Русија, Сијева Кина, Северна Кореја Ким Џонг Уна или Хамнеијев Иран – и њихови покушаји да наметну своју вољу свету.

Ако Сједињене Државе и њени савезници могу да нађу снагу и одлучност да подрже Украјину онолико дуго колико је потребно – односно док не постигне такве резултате који ће обезбедити њену економску одрживост и војну одбрамбену способност – и истовремено увећати тешкоће које Русија плаћа да изазове светски поредак, прихватљиво је веровати да последице сукоба могу бити у великој мери конструктивне.

Ако се то не догоди, онда би рат, који је некада изгледао као да је спасао светски поредак од претње која се надвија над њим, могао једноставно да убрза његов потпуни колапс.