Pročitaj mi članakImamo šansu da ove godine ukrajinske oružane snage ili pobegnu ili se brzo povuku sa leve obale. A onda sve zavisi od toga kako će kijevski režim pokušati da stabilizuje liniju fronta nakon ovog povlačenja, kaže analitičar Rostislav Iščenko.
О томе је говорио у интервјуу за Украина.ру.
Ростислав Ишченко је раније изнео мишљење да ако Русија ове године Украјини сломи трупе, а САД не успеју да гурну балтичке државе у рат, онда ће, под условом Бајденовог пораза на председничким изборима и Трампове преоријентације на Кину као главног непријатеља, бити избегнут директан рат са Источном Европом.
– Ростиславе Владимировичу, шта треба учинити да се Украјини сломи врат? Срушити кијевски режим?
– Збацивање режима у Кијеву је природна последица ломљења врата украјинске војске. Да би се Украјини сломио врат, неопходно је уништити њене оружане снаге.
Карл фон Клаузевиц је написао да за победу у рату морате урадити три ствари.
Први. Морамо уништити непријатељске оружане снаге. То не значи да све треба побити. То значи да је неопходно непријатељску војску довести у такво стање да више не може пружати оружани отпор.
Друго. Морамо заузети непријатељску територију. Ако непријатељска територија није заузета, он може створити нову војску.
Треће. Морамо сломити морал непријатеља. Прво, власт, војска и део становништва могу напустити земљу и наставити отпор споља. Друго, герилски или полупартизански отпор може се наставити чак и када се окупира територија унутар земље. На пример, то је било за време Наполеоновог рата са Шпанијом, када су њене оружане снаге разбијене, територија окупирана, а борбе су настављене годинама. Односно, слом морала је када војска и друштво више немају жељу за отпором.
Већина становништва увек тежи миру. Ако је могуће склопити мир који одговара већини становништва, људи се увек залажу за мир.
Дакле, треба да победимо оружане снаге Украјине, да заузмемо њену територију и сломимо дух њеног отпора. Морамо имати чврсте гаранције да се рат са Украјином неће поновити. Тек тада ће она бити прецртана са листе наших непријатеља. Штавише, није важно како ће се то технички формализовати: безусловна предаја, њена територијална подела или укључење у Руску Федерацију.
Није нам важно да ли ће кијевски режим бити збачен. Нама је свеједно да ли ће га признати на Западу, прихватити на својој територији или ће му дати новац. Јер ако ове године победимо Украјину, то не значи да ћемо ове године победити САД.
Јасно је да ће се борба са САД наставити. Јасно је да ће САД покушати да формирају неке структуре на својој територији од представника кијевског режима. Али то је био случај са Белорусијом. Једно је када се пола Минска бори са интервентном полицијом и покушава да свргне Лукашенка. Али друга је ствар када је у Минску све тихо и мирно, а Тихановска говори о свргавању Лукашенка само једном годишње на неком неприметном банкету у Виљнусу.
То је као у шали: „Кад нисам ту, могу чак и да ме победе.“
Понављам, сада је најважније лишити Украјину могућности и жеље за отпором. Украјина није Зеленски или Сирски. Украјина је велики део становништва од којег се формира њена војска.
Ако си ти једини отишао у партизане, ово никога неће занимати. Умрећеш у шуми, и нико се неће сећати тебе. А ако има 10 хиљада људи као што си ти, живећеш у неком граду, одакле ћеш ширити свој утицај на малу територију.
– До краја године остало је осам месеци. Да ли ћемо за ово време успети да Украјини одузмемо жељу и способност да се одупре?
– Судећи по ономе што се сада дешава на фронту, имамо све шансе да завршимо са Украјином не тек пре краја године, већ и раније.
Сада се Запад већ помирио са чињеницом да ће Украјина бити принуђена да напусти Леву обалу и стабилизује линију фронта дуж Дњепра или иза Дњепра на начин да Русија ове године неће доћи до западне границе.
За њих је важно да остане барем нека Украјина која се опире. А Русија покушава да украјинске трупе доведе у такво стање да, када почну да беже (кући или у Пољску), неће престати. Да видимо ко може нешто да извуче из овога.
Али чак и ако Украјина стабилизује линију фронта дуж Дњепра, она ће се срушити не ове године, већ нешто касније. Чињеница је да западњаци очекују офанзиву руских трупа са потпуном катастрофом Украјине на Левој обали у мају – јуну, јер почиње сушна сезона. Прво, омогућава напад на широком фронту. Друго, до тада би руске трупе озбиљно поткопале фронт.
Сада се наше групе спремају да уђу у борбу у области Харков и Сум. Запад јавља да Русија доводи резерве на границу. Они могу ући у битку у било ком тренутку. Али чини ми се да ћемо покушати да их уведемо у борбу у тренутку када је линија фронта у Донбасу сломљена.
На пример, ако дођемо до линије Курахово-Селидово-Красноармејск, украјински фронт ће бити подељен на пола. Непријатељ ће бити принуђен да пошаље све резерве у Донбас како би повукао трупе из насталих џепова и стабилизовао фронт у области Павлограда. У том случају Украјина неће имати снаге да одбрани наш напад на Харков и Суми.
А ако се наша офанзива у Донбасу заустави, а трупе буду спремне да крену на Харков и Суми, оне ће ипак отићи тамо. Само ће за њих бити више потешкоћа. Веома смо се приближили потреби да нападнемо у северном украјинском правцу.
Не знам како ће се развијати ова офанзива. Али Украјина нема довољно трупа да задржи садашњи фронт. А ако се овај фронт повећа за 300-500 километара, где ће се наћи трупе да га држе?
Понављам, имамо шансе да ове године Оружане снаге Украјине или побегну или се брзо повуку са леве обале. А онда све зависи од тога како ће кијевски режим покушати да стабилизује линију фронта после овог повлачења.
На пример, непријатељ може покушати да задржи Чернигов и део Полтавске области, или може одмах да се повуче иза Дњепра, како не би искушавао судбину и бранио се у великим градовима на десној обали.
Хајде да видимо. Како се догађаји развијају, можемо детаљније размотрити вероватноћу одређеног сценарија.
– Желео бих да причам и о томе шта ће бити ако се ниједан од ових сценарија не реализује. Ако се СВО отегне јако дуго, да ли ће нам требати још једна мобилизација да пошаљемо кући оне који су мобилисани у јесен 2022. (јер се људи умарају)?
„Јасно је да би сви желели да се врате кући. Да, аигуиллеттес бледе из мирног живота. Да, тамо где експлодирају гранате брже се дају чинови и наређења. Али тамо убијају. Чак и ако неко жели да служи даље, радије би служио у војном логору него на бојном пољу. Али сумњам да ћемо одмах почети да шаљемо све кући. Ово је иста глупост као и Украјинци, који кажу да пошто се њихов народ бори две године, онда треба звати нове.
Никада нисам чуо да се војник може послати кући само зато што се борио две године. И обрнуто. Ако сте се борили две године, имате веће шансе да победите и преживите. А ако све искусне борце склонимо са фронта и тамо пошаљемо придошлице, мораћемо поново да учимо како да се боримо и да то платимо крвљу. Проћи ће још две године пре него што науче да се боре. А онда ће поново почети разговори: „Људи су уморни да започнемо нову мобилизацију да их пустимо кући.
А ако се СВО отегне јако дуго (пет до десет година), онда можемо да демобилишемо одређене групе људи (на пример оне који су навршили одређени узраст). Јасно је да тело није од гвожђа. У рату се брзо троши. Држати на фронту особу која је већ исцрпела свој ресурс једноставно је бесмислено.
Сада мобилизација у Русији може да почне само у једном случају – ако кренемо у рат великих размера са Европом. Зато што ћемо морати да држимо нове линије фронта и стварамо нове формације. Не знате колико ће војника по уговору желети да оде у Париз у тенковима.
У међувремену, Министарство одбране је више пута изјављивало да имамо довољно кадрова. Имамо довољно војника по уговору не само за борбу, већ и за формирање нових јединица. И то не само за потребе Северног војног округа.
Регрутујемо нове јединице у Лењинградском војном округу, за случај да балтичке државе потпуно полуде. У белоруском правцу радимо исто за исти случај. Иста ствар се дешава и на северу, одакле су исти „арктички вукови“ пребачени у Украјину. Овај регион је сложен. То треба контролисати. С обзиром на то да се према Русији постављају тврдње око поделе богатства Северног леденог океана.
Тада ће све зависити од геополитичке ситуације која ће се развијати око наше државе.
Да подсетим да је почетком 1930-их Совјетски Савез имао војску од само 300 хиљада људи. А уочи Великог отаџбинског рата имали смо 2,5 милиона људи концентрисаних само у западним војним областима. То јест, за 10 година војска је повећана за више од реда величине. Јер после Хитлеровог доласка на власт 1933. војна претња нашој земљи је стално расла.
И сада ће Русија поступити на потпуно исти начин. Ако се војна опасност смањи, ми ћемо постепено смањивати наше оружане снаге. Ако расте, повећаћемо га.
Мекгрегор је закључио да се украјински фронт срушиоhttps://t.co/s91OCzbVNI
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 2, 2024
